JURIŠ NA ZIMSKI DVORAC

(Istorija utorkom) Pre tačno sto godina, na današnji dan, u Petrogradu je izbila pobuna koja će pokrenuti tok burnih promena u istoriji zapamćenih kao Oktobarska revolucija. Mada je počela 7. novembra, svoj naziv duguje tome što se po starom kalendaru odigrala 25. oktobra, o čemu smo nedavno pisali na Nauci kroz priče.

Budući da je prestonica Rusije lako prešla u ruke Lenjinove stranke, najdramatičniji događaj same pobune je bio večernje zauzimanje Zimskog dvorca gde je bilo sedište Privremene vlade. Ovaj događaj je nekoliko godina kasnije – ponovljen, uz nešto dodatne dramatizacije. U gigantskoj predstavi koju je posmatralo 100.000 ljudi isceniran je juriš na Zimski dvorac.

Na slici je poster za film Sergeja Ajzenštajna „Oktobar“ iz 1928. koji je zapravo inspirisan inscenacijom, a ne samim događajem.
Ostaće zabeleženo kako je sama revolucija od 7. novembra zapravo bila jedna od najmirnijih pobuna koje je nepredvidljivi Petrograd video – nastradalo je dvoje ljudi, a u uzavrelom gradu jedva da se pucalo.

Nakon što je Privremena vlada zatvorila nekoliko radničkih listova, boljševici su u rano jutro zauzeli sve strateške tačke u gradu bez otpora, štamparije, telegraf i železnicu. Zahvaljujući boljevičkim agitatorima, gradski garnizon se unapred predao i izrazio lojalnost Petrogradskom sovjetu kojim je upravljao Lenjinov najbliži saradnik Trocki.

Gotovo svi politički oponenti, ne samo među buržoaskim, nego i socijalističkim strankama, povukli su se ne shvatajući da je reč o događaju po bilo čemu važnijem od drugih nereda. Šef Privremene vlade, Kereneski, pozajmio je reno kojim je napustio prestonicu kako bi u grad doveo kozake. Ova intervencija se završila bez uspeha i loše za Kerenskog koji je emigrirao iz Rusije.

Mada će događaj prikazivan kao odsutni juriš u ponoć, Crvena straža je nakon više sati oklevanja, sa lakoćom osvojila i sam Zimski dvorac. Boljševici su ušli na zadnji ulaz palate, a sa oklopnjače Aurora ispaljeni su ćorci u novembarsku noć.

(S.B.)