MOŽE LI SVET BEZ ČOVEKA?
(Odlomci iz “Išmaela”) “Šta je smisao sveta?“
Na trenutak sam razmislio o tome. „Ne vidim baš sasvim kako to objašnjava smisao sveta.“
„Negde u sredini tvoje priče, pažnja se prenela sa svemira na ovu planetu. Zašto?“
„Zato što je ova planeta predodređena da bude rodno mesto čoveka.“
„Naravno. Kako si ti to ispričao, rođenje čoveka bio je centralni događaj – zaista centralni događaj – u istoriji samog svemira. Od rođenja čoveka nadalje, ostatak svemira više nije zanimljiv, prestao je učestvovati u drami koja se dalje nastavljala. Za to je dovoljna i sama Zemlja; ona je rodno mesto i dom čoveka i to je njezino značenje. Smatrate svet nekom vrstom sistema za održanje ljudskog života, kao mašinu koja je smišljena za proizvodnju i održavanje ljudskoga života”.
*
„To čuješ pedesetak puta dnevno. Uključiš radio ili televiziju i čuješ to svakog sata. Čovek osvaja pustinje, čovek osvaja okeane, čovek pobeđuje atom, čovek pobeđuje prirodne sile, čovek osvaja svemir“, kaže američki pisac Danijel Kvin u kultnom filozofskom romanu “Išmael”.
Roman čije odlomke donosimo uoči tribine “Ima li života posle antropocena” zasnovan je na dijalozima pripovedača sa jednim gorilom (čije je ime Išmael), ali koji počiva na savremenom razumevanju antropologije, arheologije, biologije i brojnih drugih naučnih disciplina. Nedovoljno zapažen kod nas, objavljen u sred ratova devedesetih, uzbudljivi Kvinov roman svojevremeno je bio bestseler Njujork tajmsa, privukao je poklonike širom sveta i uticao na medije (“Nauka kroz priče” ga, takođe, često citira).
Kroz ovu knjigu, Danijel Kvin otvara brojna pitanja o ljudskoj civilizaciji, ukazujući kako je poljoprivredna revolucija, započeta pre 12.000 godina, uspostavila vrednosti koje savremeni čovek mahom ne primećuje, a koje su u korenu brojnih savremenih izazova jer zapravo upravljaju ljudskim svetom.
Kako takav svet zapravo izgleda? Da bi se to videlo, nužno je izaći iz ljudske, antropocentrične perspektive. Jedan od načina je pogledati ga, na primer, kroz oči jednog gorile, kako je to učinio Kvin.
A gorila kaže: “Mitologija tvoje kulture odzvanja u tvojim ušima tako neprestano da na nju niko ne obraća ni najmanje pažnje. Naravno da čovek osvaja svemir i atom i pustinje i okeane i prirodne sile. Prema vašoj mitologiji, zbog toga je i rođen”.
*
“Stvaranje nije bilo završeno kada se pojavila meduza ili kada su se pojavili vodozemci ili kada su se pojavili gmizavci, pa čak ni kada su se pojavili sisari. Prema tvojoj mitologiji, završeno je tek kada se pojavio čovek.“
„Tačno.“
„Zašto su svet i svemir bili nepotpuni bez čoveka? Zbog čega je čovek bio potreban svetu i svemiru?“
„Ne znam.“
„Pa, razmisli o tome. Razmisli o svetu bez čoveka. Zamisli svet bez čoveka.“
*
„Kao što kažeš, čoveku je trebalo mnogo, mnogo vremena da bi nabasao na činjenicu kako je predodređen za veće stvari od onih koje bi mogao postići živeći kao lav ili tasmanijski đavo. Nekih tri milijuna godina bio je samo djelić anarhije, bio je samo još jedan stvor koji se valja u glibu.“
„Tačno.“
„Tek je prije nekih deset hiljada godina na kraju shvatio da njegovo mjesto nije u glibu. Morao se izdići iz gliba, uzeti stvari u svoje ruke i ispraviti ih.“
„Tačno.“
„Ali svet se nije krotko podvrgnuo ljudskoj vladavini, zar ne?“
„Nije.“
„Ne, svet mu se suprotstavio. Što bi čovek sagradio, vetar i kiša bi razorili. Džungla se borila da povrati polja koja je očistio za svoje useve i svoja sela. Ptice bi pozobale semenje koje bi posejao. Insekti bi napali izdanke koje je posadio. Miševi bi pojeli žetvu koju je spremao. Vukovi i lisice ukrali bi životinje koje je uzgajao i hranio. Planine, reke i okeani stajali su na svojim mestima i nisu mu ga želeli ustupiti. Zemljotresi, poplave, uragani, mećave i pljuskovi nisu nestajali na njegovu zapovest.“
„Istina.“
„Svet se nije želio krotko podvrgnuti čovekovoj vladavini, tako da je morao učiniti šta?“
„Kako to misliš?“
„Kad kralj dođe u grad koji se ne želi pokoriti njegovoj vladavini, što će mu učiniti?“
„Moraće ga osvojiti.“
„Naravno. Da bi postao vladar sveta, čovek ga pre toga mora osvojiti.“
*
O čoveku i razornim posledicama njegovog doba razgovaramo na tribini “Ima li života posle antropocena?” u ponedeljak, 23. decembra, u 19h, u Velikoj sali SKC, na prednovogodišnjoj tribini Instituta za fiziku u okviru inicijative „Nauka kroz priče“.
—
Fotografija: Depositphotos/Kesu01
*U tekstu su korišćeni odlomci iz romana Danijela Kvina „Išmael“, prema prevodu Radha Rojc-Belčec