KAKO DA VAM NE PROPADNU OVOGODIŠNJE ODLUKE?

KAKO DA VAM NE PROPADNU OVOGODIŠNJE ODLUKE?

Kraj je januara, a ljudi koji su u decembru 2018. rezimirali proteklu godinu i doneli tradicionalne novogodišnje odluke, od njih su većinom uveliko odustali. Radiću redovno vežbe, smršaću 7 kg, čitaću svakog dana, prestaću da pušim ili pijem… su neke od popularnijih. Psiholozi koji su ispitivali ovo, za svakog čoveka važno pitanja, kažu da tek 10% ljudi uspe da se drži svojih novogodišnjih odluka sve do kraja godine.

U čemu je problem? Postoji li ikakav način da od naših odluka ne odustanemo tako brzo i lako, i da izbegnemo osećaj da smo neuspešni i slabog karaktera?

U jednom tekstu koji časopis „New Scientist“ tradicionalno zimi re-objavljuje, navode se neka objašnjanja i saveti. Ljudi imaju previše samopouzdanja i optimizma, kaže Kit O’ Brajan iz Centra za bihejvioralnu promenu, Univerzitetskog koledža u Londonu. „U januaru imaju običaj da popišu šta sve žele, i kao rezultat toga, pokušavaju da urade previše stvari“. Ono što razlikuje ljude koji svoje odluke održe do decembra, od nas „luzera“ je što oni uz cilj imaju i – plan.

Ako planirate da od 1. januara ne jedete brzu hranu, dodaje O’ Brajan za „New Scientist“, onda, za početak, krajem decembra sklonite takvu hranu iz kuće.

Osim toga, moć volje, ili karakter, je kao mišić – mora da se vežba. Što se više trudite, bićete uspešniji, ali morate se pripremiti i na najgori scenario, a treba da imate i rezervni plan.

Danas možda ne, pa čak ni sutra, ali možda u četvrtak uspete da odete u teretanu. Možda ne uspete da odete ujutro kao što ste želeli, al nije loše otići ni u večernjem terminu. Da, tim tempom nećete ove godine otići 120 puta u teretanu kao što ste želeli, al ako odete 50, puta ni to nije loše, zar ne?

O’ Brajan navodi da je potrebno 65 dana da se prevaziđe loša navika, tako velike odluke treba shvatiti i kao maraton.

Znate li zašto uopšte donosimo odluku da idemo 120 puta u teretanu, iako nam to ne deluje baš previše verovatno? Ljudi misle da će „pucajući visoko“ dobiti više motivacije jer je cilj veliki i zavređuje trud. Međutim, situacija je, izgleda, sasvim suprotna.

Jedna studija iz 2016. godine u kojoj su učestvovali istraživači Univerziteta u Čikagu, pokazala je da se ljudi više drže dugoročnih planova ako za to dobijaju nekakvu trenutnu nagradu. Na primer, ako u teretani rade vežbe koje više vole, umesto onih koje su za njih bolje. Ili ako na vežbe idu sa najboljim drugarom, umesto sami (ne, ne predlažemo da ponesete slatkiš kao trenutnu nagradu).

Jedan od saveta psihologa je da vaš cilj podelite na delove, manje korake i to po takozvanoj SMART metodi (plan koji je specifičan, merljiv, unapred dogovoren, realističan, sa vremenskih planom). Umesto da vaš plan bude „naučiću španski jezik“, navodi se kao primer, probajte ovo: Upisaću kurs španskog jezika. Vežbaću najmanje tri sata nedeljno. U avgustu ću ići na testiranje znanja radi sticanja prvog sertifikata.

Ključni momenat je ono „unapred dogovoreno“: potrebna vam je podrška okoline i zato svima recite o vašem planu – makar da znaju da imate troškove, obaveze i cilj, a možda vam se još neko pridruži na kursu ili vam pruži drugu podršku u učenju. Osim toga, eventualno odustajanje od novogodišnje odluke onda nije samo odustajanje pred samim sobom – moraćete to da kažete i drugima, a takvo izbegavanje neprijatnosti nekima može biti još jedan od dopunskih motiva da istrče svoju trku za 2019. godinu.

M.Đ.

—–

FOTO: Depositphotos/ richardmlee