PAD KINESKE STANICE

(Izmenjeno*) Kineska svemirska stanica Tiangong-1 pala je na Zemlju u ponedeljak, 2. aprila, oko 2.15h. Prema zvaničnim kineskim podacima to se dogodilo iznad južnog Tihog okeana. Veći deo stanice sagoreo je u atmosferi Zemlje.

Stanica je promašila napuštenu oblast koja je poznata kao “svemirsko groblje”, ali je ipak pala u potpuno nenastanjenom delu planete. U jednom trenutku je postojala procena da će pasti na Sao Paolo u Brazilu, ali je stanica nastavila dalje ka južnom Pacifiku.

Pad se očekivao tokom prethodnog vikenda i pošto se nije moglo ustanoviti njegovo mesto i vreme, prirodno je da su se mnogi zapitali – kolika je šansa da ovaj, svemirski deo imovine Narodne Republike Kine padne baš u moje dvorište ili na krov mog automobila? A kolika da pogodi auto mog komšije?

No, s obzirom na to kolika je površina Zemlje, verovatnoća da vas ili bilo koga drugog pogodi deo kineske stanice bila je zaista mala, gotovo zanemarljiva. Međutim, ona je ipak postojala. Možda vas to čudi, ali sve do samog pada nije bilo moguće odrediti gde će se kineska stanica tačno srušiti.

Na sudbinu stanice sa kojom nije bilo kontakta, naime, utiče tako veliki broj promenljivih faktora, kao što je gustina atmosfere, da je greška bilo koje procene ogromna. Prema poslednjim i pre toga više puta izmenjenim proračunima Evropske svemirske agencije, pad stanice se očekivao u prozoru od 4 sata u jutro 2. aprila.

Napuštena stanica danima je kružila oko planete na visini od oko 200 kilometara i dugo je posmatrana čitavom flotom teleskopa sa Zemlje i snimana radarima. Fotografija prikazuje radarski snimak visoke rezolucije koji je nekoliko dana pre pada načinjen i obrađen na nemačkom institutu Fraunhofer FHR.

Stanica čiji naziv Tiangong na kineskom znači “Nebeska palata” lansirana je 2011. godine. Njena namena je bila jednokratna – da posluži za raznovrsna testiranja i treninge, kao i da se stanica nakon upotrebe napusti i vidi kako izgleda njen pad na Zemlju. Kina je međutim izgubila komunikaciju sa stanicom 2016. godine.

Za razliku od Međunarodne svemirske stanice, ISS, koja se sastoji od brojnih modula i nastanjena je čitavom posadom međunarodnog tima astronoma koji mesecima žive u orbiti, kineska stanica je mali objekat dužine 10 metara i mase od 8,5 tona. Uprkos inspirativnom imenu, neosnovano ju je zaista porediti sa palatom, pošto je više nalik na kamp kućicu.

Stanica se već jednom „srušila“ na Zemlju – to se događa u dramatičnom finalu inače odličnog filma Alfonsa Kuarona „Gravitacija“ iz 2013. godine, kada Sandra Bulok na njoj nalazi poslednje utočište pre pada na Zemlju. No, u filmu je stanica, isključivo iz dramaturških razloga, prikazana daleko većom nego što jeste u stvarnosti.

Inače, tokom istorije svemirskih istraživanja, zabeležen je samo jedan slučaj da je čovek pogođen nekim komadom svemirskog arsenala koji je pao nazad na Zemlju. Naime, Loti Vilijams iz Oklahome u SAD u januaru 1997. šetala je parkom kad ju je pogodio komadić bustera NASA rakete Delta II dimenzija limenke gaziranog pića. Gospođa Vilijams je prošla bez ikakvih ozleda, a nakon kraće analize, NASA je prihvatila da je zaista reč o delu njihove rakete.

S.B.

—–

*Priča je izmenjena u ponedeljak, 2. aprila, nakon pada stanice.

FOTO: Fraunhofer FHR