SRBIJA U CERN-U

(U fokusu) Uz razne dramatične političke vesti, one domaće, ali i one iz regiona, mediji su prethodnih dana izvestili kako je Srbiju posetila i jedna visoka delegacija iz CERN-a. To je bila jedna od onih kratkih vesti sa slikama velikog broja sagovornika za dugim stolom koje nisu sasvim jasne, ali anticipiraju da će se uskoro možda desiti – nešto važno.

Republika Srbija je, naime, već više od pet godina pridružena članica Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja (CERN) i po tome je već jedinstvena u regionu, ali i u samom CERN-u koji inače okuplja ubedljivo najrazvijenije evropske države. No, sada je došlo vreme da Srbija postane – punopravni član.

Petočlana delegacija, koju su predvodili Šarlota Varakoli, direktorka CERN-a za međunarodne odnose i Ekhard Elsen, naučni direktor CERN-a, predstavlja takozvani CERN Task Force koji po nalogu Saveta i generalne direktorke CERN-a analizira dosadašnje učešće naše zemlje u najvećoj naučnoj organizaciji u Evropi i daje preporuku o punopravnom članstvu.

CERN je naučna organizacija čije se sedište nalazi kod švajcarskog grada Ženeve, na tromeđi Švajcarske, Italije i Francuske. Ovde se, 100 metara pod zemljom, u tunelu dugom 27 kilometara, nalazi najveća mašina na svetu – CERN-ov akcelerator čestica – Veliki sudarač hadrona (LHC).

Na ovom uređaju, koji je najveći „mikroskop“ u svet elementarnih čestica i koji inače radi na najnižoj temperaturi u Sunčevom sistemu, gde je postignut najveći vakuum na planeti i svakako, najveća dostupna energija sudara, ubrzavaju se protoni koji se potom sudaraju kako bi se analizom tih sudara bolje shvatio svet čestica i bolje razumelo najveće pitanje naše civilizacije – kakva je struktura materije u Univerzumu.

Na kilometrima dugom krugu akcelaratora nalaze se detektori (u kojima se, zapravo, dešavaju sudari ubrzanih snopova protona) koji se koriste u različitim eksperimentima i kojima upravljaju različite naučne kolaboracije – najpoznatije ovakve međunarodne grupe su ATLAS i CMS koje su otkrile Higsov bozon pre nekoliko godina. Fotografija prikazuje detalj CMS detektora.

U istraživanjima CERN-a angažovano je oko 20.000 fizičara iz celog sveta i ova ustanova je po unutrašnjem uređenju i statusu u pravom smislu jedinstvena međunarodna organizacija. Ponekad se kaže i da predstavlja savremenu „državu fizičara“.

No, velike nacije su zainteresovane da ulažu u CERN jer se tokom istraživanja na akceleratorima dolazi do vrlo praktičnih tehnologija koje kasnije imaju veliku komercijalnu primenu. Možda niste znali, ali jedan od izuma koji su nastali u CERN-u je – internet, odnosno world wide web.

CERN postoji od 1954. godine, poseduje sopstveni budžet i danas u svom članstvu ima 22 članice – sve one su visokorazvijene zemlje Evrope. Ovaj klub je manji i po mnogo čemu ekskluzivniji od Evropske unije. I u njemu se, što svakako jeste malo neobično, nalazi Srbija.

Srbija je, kao zemlja naslednica SFRJ, jedna je od dvanaest osnivača CERN-a i ulazak u ovu organizaciju se smatra za njen povratak. Sa druge strane, više decenija naša zemlja je bila izvan ovog naučnog kluba, ali to nije sprečavalo brojne naše istraživače da u njemu rade (tokom ratnih godina to je bilo gotovo ilegalno, na kvotama drugih država članica).

Zahvaljujući pre svega angažovanju naših fizičara koji od 2001. zvanično rade u ATLAS i CMS kolaboracijama, Republika Srbija je na kraju, 2012. godine, postala pridruženi član CERN-a. To je dramatično olakšalo položaj naših fizičara u CERN-u. Izuzetno dobro prihvaćeni, naši su fizičari i inženjeri potom dali značajan doprinos rezultatima u CERN-u, pre svega povodom otkrića Higsovog bozona.

Sa ciljem da dobije i punopravno članstvo, delegacija iz CERN-a se u sredu, 28. marta, susrela i sa predsednicom Vlade Republike Srbije, Anom Brnabić, koja je tom prilikom rekla da je „Srbija posvećena punopravnom članstvu“. Delegati iz CERN-a su razgovarali i sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i vodećih naučnih ustanova u Beogradu i Novom Sadu.

Očekivano, CERN delegacija jedan dan je posvetila i obilasku prvog instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Institut za fiziku u Beogradu, gde su u bašti instituta, na obali Dunava, visoki delegati zasadili i jedno drvo, piramidalni grab.

I kad CERN drvo bude olistalo, moglo bi se očekivati da će ova organizacija dobiti svog, najmlađeg, dvadeset i trećeg punopravnog člana.

S.B.

—–

FOTO: CERN