RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM

RAĐANJE ČOVEKA – EVOLUCIJA U MALOM

Da li ste se nekada zapitali zašto porođaj žene toliko boli i može da traje i ceo dan, a kod drugih sisara je manje-više bezbolan i brzo se završi. Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne, dok su neke druge ubrzo posle rođenja spremne da trče?

Zbog čega se rađanje čoveka toliko razlikuje od dolaska na svet ostalih sisara? Da bi mogli da dođemo do odgovora, vratimo se u daleku prošlost. Pre oko 4 do 6 miliona godina, čovekovi preci koji su živeli u šumama Afrike, počeli su postepeno da se izdižu iz četvoronožnog položaja i da vežbaju dvonožni hod. Takav položaj omogućio mu je da baca, hvata i drži predmete dok se kreće, da više dodiruje i istražuje. Odjednom je postao izdržljiviji i mogao je da se duže kreće. Sve zajedno, to je dramatično podstaklo razvoj njegovog mozga.

Veliki mozak traži veliku glavu. A glava čovekovog novorođenčeta toliko je velika i toliko teško prolazi kroz porođajni kanal da je nužno da se, krećući se kroz njega, rotira. Ta rotacija bebine glave u porođajnom kanalu tokom rađanja ne događa se kod ostalih primata, jer im je karlica dovoljno široka da beba jednostavno prođe.

Promena četvoronožnog hoda u dvonožni uzrokovao je raznolike anatomske promene. Butna kost je promenila ugao tako da su se stopala našla tačno ispod centra tela. Tako su lakše pomerali kukove i održavali ravnotežu pri hodu. Noge su postale duže, a kičma je poprimila oblik latiničnog slova S. Prsti na stopalima su postali kraći i poređani u liniju – više nisu služili za hvatanje za grane već za odgurivanje stopala prilikom koračanja. Karlica je promenila oblik, postala je uspravna, vrlo uska i nepovoljna za rađanje. Kod muškaraca je ona još uža i zgodna za brzo i spretno kretanje, dok su kod žena kukovi širi kako bi mogle da rađaju decu.

Naša novorođenčad, za razliku od ostalih sisara, odmah po rođenju ne mogu samostalno da se kreću, jedu ili rade bilo šta drugo, bez obzira što je mozak bebe čoveka daleko aktivniji u odnosu na životinjski. Potrebno je još nekoliko meseci da bi bebe počele da prave prve značajnije pokrete, a čitava godina da bi počele da hodaju.

Razlog za to je što se bebe rađaju u ranijoj razvojnoj fazi, nezrelije u odnosu na životinje.

Zašto je to tako? Težak porođaj i rađanje nezrele bebe je rezultat upravo pomenutih evolutivnih promena. Mozak bebe je veliki, a karlica majke uska. Kada bi se beba rađala u istoj razvojnoj fazi kao većina sisara, beba ne bi mogla da prođe kroz porođajni kanal. Kada bi majčina karlica bila šira, majka ne bi mogla da se kreće dovoljno efikasno na dve noge. Ovo objašnjenje – takozvana akušerska dilema – počiva na nužnom kompromisu ta dva zahteva: porođaj počinje kada je bebina glava toliko porasla da jedva prolazi kroz porođajni kanal i zato se porođaj odvija sporo i bolan je, a bebe su nezrele.

Tako nezrele bebe, potpuno nesposobne za život bez velikog angažovanja majke, tokom prve godine nastavljaju da rastu i razvijaju se stopom koja je slična onoj u fetalnom dobu.

Istovremeno, tela novorođenih beba su takođe vrlo velika u odnosu na telo majke. Sve ovo navodi naučnike na zaključak da majke tokom trudnoće i porođaja dolaze do svojih metaboličkih granica. Uz tako težak porođaj i prezahtevan postporođajni period kada se majka predano brine o detetu dojeći ga toliko često da ono za godinu dana poraste oko 25 centimetara i utrostruči svoju kilažu, ne čudi što su milionima godina žene često rađale tek po jedno dete.

Pretpostavlja se da se značajajna promena u načinu života, veličini porodice i populaciji dogodila se tek mnogo kasnije, tokom neolitske revolucije koja je počela oko 10.000 godina p.n.e.

Čovek, koji je do tada bio nomad i živeo od lova i sakupljanja plodova, počeo je da pravi stalne naseobine i uzgaja žitarice. Iako je živeo bezbednije i lagodnije, promene koje su se u tom periodu događale sugerišu da je kvalitet života opao. Naime, njegova ishrana postala je manje raznovrsna – dominirale su žitarice umesto najrazličitijih plodova. Živeo je kraće, u mnogome zbog bolesti koje su prešle sa stoke na ljude i koje se brzo šire u gustim naseobinama.

Ipak, u odnosu na nomade, lovce-skupljače, ljudi neolita imali su sigurnost. Kako nisu stalno u pokretu, žene se lakše staraju o deci, imaju više hrane i vremena i mogu da rađaju više dece.

Pitanjem postojanja bioloških dokaza za rast fertiliteta u neolitu, od svih mesta na svetu, sprovodi se u – Srbiji. Za petogodišnje istraživanje, Evropska unija odredila je takozvani ERC grant (grant Evropskog istraživačkog saveta, European Research Council) i krajem 2014. godine dodelila ga prof. dr Sofiji Stefanović koja istraživanje sa svojim timom sprovodi na BioSense Institute u Novom Sadu.

Dr Stefanović će o svom istraživanju (na engleskom jeziku) govoriti u utorak, 31. oktobra 2017. godine na Institute of Physics Belgrade u okviru kolokvijuma čija je tema “Kako je stvorena prošlost – da li je ovo stvaran život ili samo fantazija” (How is the past created – Is this the real life, is this just fantasy?).

(M. Đ. / Elementi)