VELIKO INTERESOVANJE ZA TRIBINU O VAZDUHU
(FOTO/VIDEO) Mada je kvalitet vazduha u Beogradu bio značajno boljeg kvaliteta nego prethodnih meseci, a tema zagađenja je prestala da bude interesantna konvencionalnim medijima, u četvrtak, 27. februara 2020. godine publika je napunila Veliku salu Studentskog kulturnog centra kako bi prisustvovali prvoj ovogodišnjoj IPB tribini u okviru inicijative Nauka kroz priče pod nazivom “Ekonomija vazduha”.
O temi zagađenja, njegovih posledica po čoveka, živi svet i planetu, kao i o mogućim rešenjima govorili su dr Mira Aničić Urošević, iz Laboratorije za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu, dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta u Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Macura iz RES Fondacije, ekspert za energetski sistem i dr Slobodan Vukosavić, profesor na Elektrotehničkom fakultet u Beogradu i dopisni član SANU. Tribinu je moderirao Slobodan Bubnjević.
Učesnici tribine su pokušali da iz ugla struke rasvetle problem zagađenja vazduha i predstave moguća rešenja, ali naglasivši da je ovaj fenomen veoma složen i da je put do promena u industriji, elektrosnabdevanju i navikama građana dug i težak. U jednom su bili složni – mišljenje i podaci stručnjaka trebalo bi da igraju ključnu ulogu.
Dr Mira Aničić Urošević na samom početku je objasnila šta su suspendovane čestice o kojima se u prethodnom periodu dosta govorilo, a zatim je rekla da je vazduh u urbanim sredinama uvek zagađen – samo je pitanje u kojoj meri. Govoreći o mogućim rešenjima problema zagađenja, dr Aničić Urošević se osvrnula na pošumljavanje podsetivši publiku da je nekada znatno veća površina Srbije bila prekirvena šumom. Međutim, upozorila je da se pošumljavanje u gradskim sredinama mora odvijati strogo po planu kako ne bi donelo više štete nego koristi.
Dr Vladimir Đurđević je govorio o ugljen-dioksidu kao o “najgorem” gasu ilustrujući koliko su ljudske aktivnosti podigle njegov nivo u atmosferi što dugoročno ugrožava čitavu planetu. Dr Đurđević je navao primere zemalja koje uspešno prolaze kroz proces dekarbonizacije objašnjavajući da korišćenje prirodnog gasa emituje manje ugljen-dioksida nego sagorevanje uglja, što bi moglo da bude prelazno rešenje. Jedino rešenje, po njegovom mišljenju, je da veći deo fosilnih goriva koje poznajemo ostane ispod zemlje.
Aleksandar Macura je govorio o ekonomiji uglja Republike Srbije obašnjavajući na koje se sve načine ona promenila od šezdesetih godina prošlog veka, kada su sa radom počele velike termoelektrane. Macura je naglasio da je naša društvena dinamika jako spora, ali da je važno razvijati rešenje prilagođeno našoj sredini imajući viziju pretočenu u javnu politiku. Objasnio je da bi zagađenje bilo smanjeno kada bi svi sagorevali standadizovano gorivo u standardizovanom uređaju, a da je glavno pitanje kako doći dotle i ko će platiti takvu energetsku tranziciju.
O energetskoj slici Srbije govorio je i dr Slobodan Vukosavić koji je naveo da pripada generaciji koja nije mnogo razmišljala o energiji i da li će je imati dovoljno, ali da zalihe lignita u Srbiji mogu da potraju još dve decenije. Međutim, i prelazak na obnovljive izvore energije se suočava sa različitim izazovima pa je, prema rečima dr Vukosavića, najvažnije poslušati struku i sagledati okolnosti koje su karakteristične za Srbiju.
Fotografije: Bojan Džodan
Video: Two Tech Solutions