KAKO JE PODIGNUT JEVREMOVAC
Nekada davno, pre nego što je nastala velelepna botanička bašta Jevremovac u centru Beograda, postojala je manja botanička bašta na Dorćolu, uz obalu Dunava. Ona je na predlog Josifa Pančića (na slici), osnovana 1874. godine odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije. Pančić je i pre te bašte na Dorćolu, za potrebe nastave, gajio malu baštu u dvorištu Liceja beogradskog, gde je predavao botaniku u okviru jestastvene istorije.
No, kako obala Dunava uz novopodignutu botaničku baštu nije bila uređena, dve velike poplave potpuno su uništile biljni fond. Pre nego što je uspeo da pronađe novu lokaciju za Botaničku baštu, Pančić je 1888. godine umro.
Znajući sa kakvim se sve problemima suočio Pančić dok je pokušavao da podigne baštu, samo godinu dana posle njegove smrti, kralj Milan Obrenović poklonio je za potrebe bašte imanje koje je nasledio od dede Jevrema Obrenovića. Imao je samo jedan uslov: da se bašta nazove po dedi Jevremu.
Tako je počela izgradnja Jevremovca. Već 1892. od fabrike Mozentin iz Drezdena kupljena je i podignuta veličanstvena staklena bašta od oko 500 metara kvadratnih koja i danas postoji. U dva dela staklenika danas rastu tropske i mediteranske biljke, kaktusi i sukulente, dok su u centralnom delu vrlo raznoliki primerci.
Jevremovac se prostire na oko pet hektara u samom centru Beograda. Samo u stakleniku raste između 800 i 1000, dok na otvorenom ima više od 1000 taksona (vrsta, podvrsta, varijeteta i formi).
Jevremovac je, inače, sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i u njemu se sprovodi deo nastave. Tu je smeštena i zgrada Instituta za botaniku sa velikim herbarijumom o kom je Nauka kroz priče već pisala, i bogatom bibliotekom. Staklenik i ograda bašte zaštićeni su kao spomenici kulture, dok je Jevremovac proglašen za spomenik prirode druge kategorije.
(M.Đ.)
—–
Ilustracija: Josif Pančić