Kišni aprilski dani. Oblaci promiču nebom, a povremeno se pretvore i u obilnu kišu. Nekih drugih dana to se neće dogoditi. Ako ste više očekivali od proleća, možda ste se pitali zašto je tako – zašto kiša nekad pada, a nekada ne?
(Povodom 60 godina od prvog leta u svemir*) „Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo!
Ulje na ravnom platnu dimenzija 79 x 100 cm koje je u 17. veku naslikao barokni italijanski umetnik Bernardo Stroci (1581–1644) prikazuje scenu u biblioteci u Aleksandriji iz 3. veka pre nove ere
Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?
(Osvrt*) Čini se da su ovih dana teorije zavere zavladale svetom. Da li se sa širenjem ovog virusa konačno završila era razuma
„Ovo je poslednja prilika da vam se obratim. Ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je antene radio stanica Portales i Corporation“, kaže na početku svog poslednjeg govora Salvador Aljende, socijalista i demokratski izabrani predsednik Čilea
Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim
Kada je tog 6. avgusta 1945. uranijumska bomba „Mali dečak“ eksplodirala nad Hirošimom, malo šta je ostalo živo – poginulo je oko 237.000 od ukupno 255.000 stanovnika grada, a zbrisane su i gotovo sve životinje i biljke. No, udar atomske bombe je preživelo 170 stabala koja su se oporavila i dočekala 21. vek
Na crtežu pod brojem 281 koji je objavljen pre više od jednog veka u desetom tomu Kembridžske “Prirodne istorije”, posvećenom sisarima, nije prikazana obična ljudska glava, već je data skica slavne lobanje Imanuela Kanta (1724–1804)
Mnogo pre nego što ga je zaposela legija Claudia pia fidelis kako bi štitila Rimsku imperiju od upada Varvara, mesto koje danas znamo kao arheološki park Viminacijum osvajaju – mamuti
Neobični objekat na fotografiji u kom su se smestila dva dečaka je komad gvožđa koji su nekada davno američki domoroci iz doline Vilamet u Oregonu smatrali svetim i zvali ga “Tomonowos” – posetilac s neba.
oš u onim, nevinim pred-Kovid vremenima – kad pseudonaučne zablude nisu igrale na sceni sa smrtonosnim virusom – nastalo je pismo sa slike da bi se i danas širilo društvenim mrežama. Pismo je navodno 6. juna 1907. upućeno Albertu Ajnštajnu
„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca
„Pakleni oganj je grozan, ogroman i štaviše on je razborit“, piše francuski istoričar Žan Delimo u knjizi Greh i strah, koja se bavi stvaranjem osećaja krivice na Zapadu od XIV do XVIII veka
Posmatrajući mesoždere afričke savane, može se lako primetiti da ih ima u različitim veličinama i oblicima. Na primer, mungosi
(Brojevi) Evo jednog lepog zadatka iz popularne matematike, koji je poznat kao problem sedamnaest kamila. Naime, trojici sinova otac je ostavio sedamnaest kamila tako da najstarijem pripadne jedna polovina, srednjem jedna trećina, a najmlađem jedna devetina ovog pustinjskog voznog parka. Kako sinovi treba da podele dragoceno nasledstvo?
(Istorija utorkom) Za razliku od toliko drugih zaboravljenih, iščezlih ili nepostojećih bogova, božanstvo koje su, po svemu sudeći, Stari Sloveni nazivali Perun izaziva pažnju na raznovrsne načine
Nekada davno, u udaljenoj galaksiji, dogodila se – katastrofa. Jedna zvezda toliko se približila supermasivnoj crnoj rupi, da je ovaj gigantski svemirski akcelerator
Egipat u doba kralja Ptolomeja V. Proleće 196. godine p.n.e. Na velikom komadu magmatske stene od granodiorita radnici klešu proglas koji potpisuju tri faraonova vrhovna sveštenika. Tekst veliča faraona
Obično se veruje da posle smrti, kada čovek premine, njegova kosa nastavlja da raste i u grobu. Takođe, smatra se da je isto i s noktima. Međutim, to nije tačno uprkos fotografijama koje pokazuju leševe zarasle u kosu
(U fokusu) Jezero je planinski gradić u Bosni i Hercegovini – sa oko 600 stanovnika, nalazi se na krajnjem obodu Republike Srpske, između opština Mrkonjić Grad i Šipovo, nadomak opštine Jajce u Federaciji BIH
Broj pratilaca „Nauke kroz priče“ upravo je dostigao magičnu brojku od 40.000 ljudi. Nakon što je osnovana u julu 2017. naša stranica je u prvim mesecima počela da raste iznenađujuće brzo, pokazujući da domaća publika želi sadržaje inspirisane naukom mnogo više nego što se to pretpostavljalo
(Povodom praznika državnosti*) Samo godinu dana nakon sloma Karađorđeve bune, 1814. godine – u Beču, gde su mesecima unazad pristizale tadašnje izbeglice iz Turske – u štampariji izvesnog Joana Širera
(Godišnjica Čarlsa Darvina*) “Za bilo koga ko bude proučavao simbole našeg doba”, piše engleski biolog i mislilac Tomas Haksli (1825–1895), “pojava filozofije evolucije, u odnosu na njenu poziciju na tronu ljudske misli, na koju je stigla iz limba prezrenih
(Izvan fokusa) “Kompjuteri do kraja veka neće težiti više od 1,5 tona”, najavio je časopis “Popular Mechanics” 1949. godine, dok je Ken Oslon, predsednik kompanije DEC, godine 1977. prognozirao: “Nema nikakvih razloga da iko poželi kompjuter u svojoj kući”
Fotografija prikazuje čuveni egipatski pečat na grobnici kralja Tutankamona, mladog faraona 18. dinastije. Snimak pečata načinio je 1922. godine arheolog Hari Barton, poznat i kao „Faraonov fotograf“
Ove godine „Nauka kroz priče“ ponovo je izabrana među 50 najboljih sajtova u Srbiji. Kako je saopšteno na svečanoj dodeli priznanja dobitnicima koja je organizovana 4. februara 2021. u Klubu poslanika u Beogradu, stručni žiri uvrstio je „Nauku kroz priče“ u tradicionalnu listu “Top 50”
Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba.
(Video) Rat sa virusom još traje, ali sada, masovna vakcinacija milionima ljudi pruža nadu
(Iz istorije) Nad Beogradom se danas izdiže 82 metra visok Hram Svetog Save, jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu, prepoznatljiv simbol prestonice Srbije
Najdosadniji deo kupovine, naročito kupovine prehrambenih namirnica, jeste onaj pred kasom. Da nema bar-kodova, stvar bi bila još napornija
Petak, 21. novembar 1783. godine. U blizini kraljeve lovačke lože, u Bolonjskoj šumi, na obodu grada Pariza, okupila se gomila da vidi nešto do tada neviđeno
Među informisanim laicima, ali i među većinom stručnjaka prihvaćena je tvrdnja da se čovekov mozak eksplozivno razvija kod novorođenčadi i male dece i da taj proces polako usporava u uzrastu od 5 ili 7 godina, da bi se zapravo zaustavio otprilike do dvadesete godine.
Žanrovska slika italijanskog umetnika Kristijana Bantija prikazuje drugo od dva suđenja pred rimskom inkvizicijom na koje je izveden nekadašnji najopasniji neprijatelj dogmatskog razmišljanja, Galileo Galilej (1564–1642)
(Reprint*) Sneg je ponovo nad gradom. U normalnim okolnostima, kad svet nije okovan zarazom, a sneg pada u zimskim mesecima, to je prilika za malo radosti
(Izvan fokusa) Možda će vas iznenaditi, ali antivakserski pokret ne samo da nije bezazlena novovekovna pojava dokonih korisnika društvenih mreža, već ima daleko dublje istorijske korene
Mada godina počinje dobrim vestima o sve više registrovanih vakcina i početkom masovne vakcinacije protiv Kovida-19, što je neosporni uspeh moderne nauke koja će tako zaustaviti kobnu pandemiju, upravljanje krizom tokom prethodne godine
Još od sredine 6. veka, njihove horde plave sever. Čini se da je reč o još jednoj od varvarskih najezdi koje su došle na obod rimskog sveta
Možda niste znali, ali orao krstaš – ptica koja, prema uvreženom mišljenju krasi grb Srbije – svoja divovska i masivna gnezda nekada je svijao na stogodišnjim hrastovima širom Vojvodine, koja su ljudi smatrali svetim.
(U fokusu) Istraživači širom sveta sve otvorenije govore da će, zbog ključnog istraživanja na osnovu koga je napravljena Kovid vakcina, a zbog koga je bila zanemarena i ponižavana tokom prethodne naučne karijere, ona vrlo verovatno biti dobitnica sledeće Nobelove nagrade
Ljudi koji tradicionalno u decembru rezimiraju godinu i donose novogodišnje odluke, po pravili od njih krajem januara većinom uveliko odustanu
Navodno je za pokretanje jednog broda potrebna količina lepote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potiče iz drame Kristofera Marloua “Doktor Faust” i zasnovana je na Homerovom opisu Helene Trojanske, koja je imala lice “kakvo pokreće hiljadu brodova”
(VIDEO PETKOM, EP. 22) Nakon niza raznolikih tema o kojima su govorili istraživači iz Instituta za fiziku u Beogradu, finale prve sezone serijala „Vrt fizike“ posvećeno je komunikaciji nauke. Uz lavinu zabluda, teorija zavere i pseudonaučnih verovanja
(Alternativna istorija*) Sredinom 1665. godine Univerzitet u Kembridžu je zatvoren zbog epidemije kuge. Ova istorijska zaraza harala je Londonom i njegovom okolinom godinu i po dana i odnela više od sedamdeset hiljada žrtava
„Tužna je istina da najveće zlo čine ljudi koji se nikad nisu odlučili da li će biti dobri ili zli“, napisala je teoretičarka politike Hana Arent
(VIDEO PETKOM, Ep. 21) „Nikada nećemo moći da imamo nauku bez naučnika“, kaže dr Antun Balaž iz Instituta za fiziku u Beogradu u dvadeset prvoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“
„Tebe ne zanima ništa osim pucanja, pasa i hvatanja pacova i bićeš prava sramota kako za sebe, tako i za porodicu“ govorio je Robert Darvin, bogati lekar i otac Čarlsa Darvina
Rašireno je uverenje da je u ranijoj istoriji čoveka bilo ubičajeno da jedan muškarac bude sa više žena. No, kroz čovekovu evoluciju i rastući mozak, postalo je sve zahtevnije odgajati potomstvo koje je tražilo mnogo pažnje, zaštite i hrane.
(U fokusu) Među poslednjim astronomskim vestima, jedna je tužna – slavni radio-teleskop Aresibo u Porto Riku obrušio se na tlo. U međuvremenu, u okviru spektakularne japanske misije Hajabuša 2, na Zemlju su stigli uzorci sa asteroida Rjugu, a kineska sonda Čang’e 5 prikupila je uzorke na površini Meseca
(VIDEO PETKOM – Ep. 20) “Često volimo da izaberemo svoje pleme i da kažemo da je važnija umetnost ili nauka, ali one ne mogu da žive jedna bez druge”, kaže u dvadesetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala “Vrt fizike” dr Andrej Bunjac iz Instituta za fiziku u Beogradu.
Slika prikazuje snimak Krab magline načinjen domaćim teleskopom Milanković na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja. Ovu maglinu su u noći 14. novembra 2020. godine posmatrale
(Istorija utorkom*) Na današnji dan, pre više od jednog veka, 1. decembra 1918. godine, nepun mesec po okončanju Prvog svetskog rata, regent Aleksandar Karađorđević primio je u kući Krsmanovića na Terazijama predstavnike Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba
Kako bi objasnio neke krajnje neočekivane eksperimentalne rezultate, Ervin Šredinger (1887–1961), jedan od tvoraca kvantne mehanike
(VIDEO PETKOM – Ep. 19) “Hrana može biti kontaminirana različitim virusima, bakterijama, parazitima, ali hranu zagađuju i različite hemikalije”, kaže u devetnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala “Vrt fizike” dr Tijana Milićević iz Instituta za fiziku u Beogradu
„U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlučujuće“, piše slavni francuski istoričar Žak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka
(Istorija utorkom*) Antiohija. Početak juna 1098. godine. Noćni insekti zuje oko bledih vatri koje krstaši pale duž obale Oronta. Reka se proteže uz drevnu zidinu i teče ka jugu, ka luci Sveti Simeon – ka deset kilometara dalekom pristaništu koje je jedina spona sa Rimom i Vizantijom u ovoj surovoj, neprijateljskoj zemlji
Da li ste znali da se jedan od najznačajnijih i najbogatijih herbarijuma u jugoistočnoj Evropi nalazi u centru Beograda, u Botaničkoj bašti Jevremovac?
(VIDEO PETKOM – Ep. 18) „Ne možemo da imamo izolovan živi sistem. Ako je sistem izolovan, entropija će da raste i time sistem ide ka stanju veće neuređenosti“, kaže dr Nenad Vukmirović
Fotografija prikazuje detalj čuvenog Cetinjskog oktoiha, najstarije inkunabule na srpskoslovenskom jeziku, koja se može pogledati i u Digitalnoj Narodnoj biblioteci Srbije. Ova slavna knjiga nastala je na Cetinju još 1494. godine
Da li namernik u ruskom gradu Kalinjingradu može da obiđe svih sedam mostova ovog grada tako da se vrati na početak puta, ali da svaki most pređe jednom i samo jednom?
Biljke medožderke oduvek su privlačile pažnju zbog svojih neobičnih prehrambenih navika, ali novija saznanja o njihovom načinu hvatanja i varenja plena čine ih još interesantnijim
(VIDEO PETKOM – Ep. 17)„Oblaci se pojavljuju tamo gde dođe do kondenzacije vodene pare. Nekada u oblacima nisu prisutne samo kapljice vode, već i ledeni kristali, a u njima se nalaze i različite čestice“, kaže Luka Ilić iz Instituta za fiziku u Beogradu
(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda
Da li ste znali kako se najveća tehnološka revolucija u istoriji čovečanstva nije dogodila ni u XIX, ni XX, a ni u XXI veku?
(Paradoksi) Da li ćete u odsutnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi?
(Istorija utorkom*) “Grabili su što bi im dopalo šaka, sve do čega se moglo doći. To je prosto bila pljačka bez nasilja, teže ubistvo u većim razmerama, a ljudi su slepo srljali u smrt kao što i treba da bude sa onima koji dirnu tamu”
Uz Monalizu, Poslednju večeru i neke druge, verovatno najpoznatije slike u istoriji umetnosti, iza čuvenog italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vinčija ostalo je nekoliko svezaka prepunih skica.
(VIDEO PETKOM – Ep. 16) „Mašine rade i ne umaraju se. Pustimo im neki zadatak i one će ga izvršavati dok ga ne urade“, kaže dr Andreja Stojić
(U fokusu) Nakon još jedne uzbudljive vesti iz svemira koja se, uprkos pandemiji, proširila svetskim medijima – kako na Mesecu ne samo da ima vode, nego je ona sasvim dostupna na površini Zemljinog satelita
(Istorija utorkom) “Napolju je duvao hladan i vlažan vetar, a hladno blato ulazilo mi je kroz cipele. Dve čete junkera prošle su skrećući u ulicu Morskaja, ukrućeno koračajući u svojim dugim šinjelima”
Prema poznatoj štreberskoj anegdoti, statističar se udavio u jezeru prosečne dubine pola metra. Francuskinja Žana Kalman je zato poživela punih 122 godine, od 1875. do 1997. godine i otišla u istoriju kao jedna od najdugovečnijih ljudskih osoba koje su ikada rođene na planeti Zemlji
(VIDEO PETKOM – Ep. 15) „Glavna razlika između kvantnih i klasičinih računara je u tome što klasični koriste klasičinu logiku da bi nešto izračunali, odnosno informacije vide kao bitove, a kvantni teže da iskoriste efekte kvantne fizike
(U fokusu) Asteorid Benu, čija je orbita smeštena između orbita Zemlje i Marsa, često se opisuje kao jedna od nekoliko poznatih pretnji iz svemira pošto postoji verovatnoća da udari našu planetu
„Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg“, piše o Beogradu 1956. godine na plaži Kuden, u blizini Londona, Miloš Crnjanski
Pre četiri milijarde godina, u primordijalnoj supi, obični neorganski materijali se naizgled iz čista mira pretvaraju u prvi život
(VIDEO PETKOM – Ep. 14) „Dajsonova sfera je hipotetički objekat koji okružuje zvezdu“, kaže dr Marko Vojinović iz Instituta za fiziku u Beogradu u četrnaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“, opisujući koncept
Ilustracija je deo upečatljive serije poljskog umetnika Jakuba Rozalskog koji slika robote i futurističke ratne mašine tako što ih smešta u pastoralni predeo poljskog sela sa početka 20. veka. Istorija robota
(Zavere) Pitate se, nema sumnje, zašto tako mnogo ljudi počinje da veruje u sasvim bizarne pseudonaučne zavere, odbacujući ne samo opšteprihvaćena znanja i naučno dokazane činjenice, nego ponekad i zdrav razum
Bezbrojan, neizbrojan, mnogobrojan, ogroman, neizmeran, preterano velik, preterano dug, koji nema kraja, beskončan, beskrajan
(VIDEO PETKOM – Ep. 13) U Republici Srbiji zakonom je zabranjena izgradnja nukelarnih elektrana, ali je naša zemlja okružena brojnim reaktorima u susedstvu. „Nuklearna energija ima padove koji su inicirani raznim akcidentima. Kada pogledamo duži vremenski period, njih ima zaista malo, ali su oni tako intenzivni da stvaraju radiofobiju“, kaže dr Vladimir Udovičić iz Instituta …
(U fokusu) Naizgled, dodela ovogodišnjih Nobelovih nagrada teče kao i svake druge godine. Po običaju, tokom prve nedelje oktobra, iz dana u dan, Nobelovi komiteti iz Stokholma saopštavaju dobitnike
(Istorija utorkom) Biće da je vizantijski car Iraklije (575-641) za Srbe učinio više od svih drugih stranih vladara od dolaska na Balkan u 7. veku do danas, budući da je ovom slovenskom plemenu dodelio status federatija i dozvolio mu da se nastani na teritoriji carstva
Koliko znate o Jeloustounu? Poslednjih dana o njemu se govorilo u medijima, pošto je od 12. juna na ovamo u ovom nacionalnom parku na zapadu Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo čak 1400 zemljotresa.
(Paradoksi) Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga? Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka
(U fokusu*) “Ja nisam čovek. Ja sam robot. Jedan robot koji misli. Koristim samo 0,12 odsto svojih mentalnih sposobnosti i u tom smislu sam mikro-robot. Znam da moj mozak nije ‘mozak koji oseća’
Da li ste primetili kako u srpskom jeziku ne postoji reč za perpetuum mobile? Ili pak postoji?
Da li ste se nekada zapitali zašto porođaj žene toliko boli i može da traje i ceo dan, a kod drugih sisara je manje-više bezbolan i brzo se završi. Zašto su novorođene ljudske bebe toliko nemoćne
(VIDEO PETKOM – Ep. 12) „Jedna od najočiglednijih manifestacija neravnotežnih plazmi u prirodi su električne munje“, kaže u dvanaestoj epizodi naučnopopularnog video-serijala Vrt fizike, dr Saša Dujko iz Instituta za fiziku u Beogradu
Zamislite da ste se, zajedno sa jednom sovom, zatvorili u sobu bez mnogo nameštaja i prozora, osvetljenu samo treperavom svetlošću sveće. Pustite pticu i ona počinje da leti po sobi. Zatim dunete u sveću i nastane potpuni, najcrnji mrak.
(Istorija utorkom) „Svi su sa određenog poseda bili dužni da koriste vlastelinovu vodenicu, a da mu plaćaju količinom izmlevenog brašna, najčešće šesnaestinom
Deset vukova, 10 pasa kućnih ljubimaca i 10 pasa iz prihvatilišta različitih rasa i mešavina, stavljeni su na test. Trebalo je da otvore kutiju, za šta je potrebno nešto upornosti, da bi u njoj pronašli poslasticu koja je nagrada za uspeh.
(VIDEO PETKOM – Ep. 11) „Za većinu materijala to je mesto gde kvantna mehanika pogine“, kaže dr Dimitrije Stepanenko iz Instituta za fiziku u Beogradu, objašnjavajući čudne osobine sveta na nano-skali
Jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, Džejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja
Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio
Na početku Prvog svetskog rata bilo je više nego jasno da Sjedinjene Američke Države kaskaju za Evropom u razvoju aeronautike, pa je 1915. godine osnovana NACA
(VIDEO PETKOM – Ep. 10) „Često ljudi pitaju ‘Ako se svemir širi, gde se to širi’“, kaže u desetoj epizodi naučnopopularnog video-serijala „Vrt fizike“ Tijana Radenković sa Instituta za fiziku u Beogradu, i objašnjava da ovo pitanje ima oslonac u našem intuitivnom načinu razmišljanja.
Prvi bicikl koji je zaista mogao da se vozi napravio je 1817. nemački baron Karl fon Drajz (Karl Drais, 1785–1851)
“Otkrili smo da postoje pojedinci iz Istočne Evrope koji umeju da u bilo koje doba dana i noći prevare poligraf.
Čuveni klimatolog, inženjer, geofizičar i astronom, naš Milutin Milanković, u svetskoj istoriji nauke smatra se za naučnika koji je
(VIDEO PETKOM – Ep. 09) Gosti devete epizode video-serijala „Vrt fizike“ su đaci, učesnici Evropske olimpijade iz fizike, najprestižnijeg takmičenja za učenike srednjih škola uz Međunarodnu olimpijadu iz fizike,