(Istorija utorkom) Deo čudesno žive, prekrasne freske sa nalazišta Akrotiti na egejskom ostrvu Tera (danas Santorini), na fotografiji, prikazuje dva dečaka boksera koji očigledno pripadaju jednoj razvijenoj kulturi i sudeći po nakitu, različitim društvenim slojevima

(Izvan fokusa) Noćas ste propustili priliku da uživo na nebu posmatrate totalno pomračenje Meseca? Zar opet? Istina, ovog puta „krvavi mesec“ nad oblačnom Srbijom događao se u nedoba

(Ekskluzivno) Možda ćete se iznenaditi, ali u senzacionalnom otkriću ponavljajućih radio signala iz dubokog svemira koje je prošle nedelje zaokupilo pažnju većine svetskih i brojnih domaćih medija učestvovao je i jedan astronom poreklom iz – Srbije

(Aktuelno) Svetski mediji bojažljivo (pa čak i sa rezervom) prenose kako se neposredno nakon Nove godine, 3. januara ujutru po pekinškom vremenu, kineska lunarna sonda Čang’e 4 uspešno spustila na tamnu stranu Meseca

Najduža godina u istoriji trajala je 445 dana. To je bilo 46. godine pre nove ere. Tada je rimski imperator Julije Cezar pozvao iz Aleksandrije astronoma Sosigenija da unese ispravke u rimski kalendar.

Slika prikazuje mapu iz čuvenog izdanja Theatrum Orbis Terrarum koje je štampao holandski kartograf Avram Ortelijus (1527 – 1598) i koje se smatra prvim pravim modernim atlasom. Atlas je objavljen u maju 1570. godine, a njegov naziv na latinskom doslovno znači “pozornica sveta”

(Odlomak putopisa iz prvog broja časopisa “Odiseja”*) ITAKA. Gradić Vati, ugnežden među pitomim padinama brda Perahori, na samom vrhu dubokog zaliva, najveće je naselje na jonskom ostrvu Itaka, prapostojbini Homerovog Odiseja

Godina ostavlja trag na nebu. Ako svakog od 365 dana u toku jedne godine, sa istog mesta, u istom trenutku (na primer, tačno u 12.12), fotografišete isti kadar na nebu, dobićete liniju koja prati oblik sa fotografije.

U godini iza nas naučna otkrića možda nisu izazivala medijsku euforiju, ali su naučnici ove godine pomerali front saznanja u brojnim oblastima, od antropologije do istraživanja svemira koja su zapravo dominirala u medijima.

Slika prikazuje lik Deda Mraza u interpretaciji Pabla Pikasa koju je on nacrtao 1953. godine

Među uglednim botaničarima 18. veka, kao i botaničarima avanturistima postojala je svojevrsna pomama za otkrivanjem i sakupljanjem biljaka, što im je u najmanju ruku garantovalo slavu, a često i veliki novac i novu poziciju. U Prirodnjačkom muzeju u Londonu, gde je ogroman broj tih primeraka završio, danas se čuva oko 70-ak miliona

Ako se na nekom mestu osećate nelagodno (kao što vam je na nekom drugom dobro i prijatno), a na licu mesta nema kakvih spoljnih pretnji koji utiču na vaš doživljaj neprijatnosti, to može biti i od toga što građevina u kojoj ste se našli, njena spoljašnjost i unutrašnjost, nisu izgrađeni i uređeni čovekomerno

(Izvan fokusa) Možda uspevate da očuvate hladnokrvnost pred svakodnevnim nevoljama, ali ste osoba koju zaista uznemiravaju neprijatnosti u kosmičkim razmerama kao što je, na primer, postojanje crnih rupa, groznih, sveproždirućih struktura u dalekom svemiru. U tom slučaju, kosmolozi za vas imaju jedan još strašniji pojam – belu rupu

(Aktuelno) Neobična životinja na ilustraciji je leteći reptil koji je pre više stotina miliona godina živeo na Zemlji, zajedno sa dinosaurusima – pterosaur. Ovih dana pterosauri su u fokusu medija i to ne bez osnova. Osim što smo saznali

Moreplovci u Evropi počinju da koriste kompas pre više od 800 godina, ali sve do 17. veka nije bilo poznato na kom principu kompas radi. Ova jednostavna mehanička sprava za orijentisanje u prostoru sastoji se od magnetne igle čiji se jedan pol uvek okreće prema severu.

Dva mlada biologa, Uroš Savković i Mirko Đorđević, čija ćete imena – uvereni smo – imati prilike sve češće da čujete u javnosti, razvijaju jedno, na mnogo načina uzbudljivo istraživanje u Laboratoriji za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

(Aktuelno) Savet Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja (CERN) na 191. sednici jednoglasno je usvojio rezoluciju o prijemu Srbije kao 23. članice ove najveće naučne organizacije u Evropi.

Originalni crtež koji je skicirao engleski fizičar, lekar, muzikolog, lingvista i egiptolog Tomas Jang (1773-1829) prikazuje sabiranje, odnosno superpoziciju talasa u njegovom slavnom eksperimentu sa dva otvora

(Preporuka) Iz štampe izlazi nezavisni časopis o nauci u društvu “Odiseja”. Bogato ilustrovan, časopis donosi obilje neočekivanog sadržaja i čini se da će jedinstvenom uređivačkom politikom dramatično obogatiti sve življu naučnopopularnu medijsku scenu

Čuvena fotografije napravljena u martu 1951. godine prikazuje Alberta Ajnštajna sa isplaženim jezikom. Mada fotografija simbolizuje “otkačenost” i ležernost naučnika, ona je snimljena u sasvim drugačijim okolnostima.

(Zapleti) “Pre 10.000 godina rođen je naš projekat civilizacije posle početka onoga što geolozi zovu holocen – geološko doba toplih, vlažnih klimatskih uslova nakon kraja ledenog doba. Ali uticanjem na promenu klime, mi sad guramo Zemlju iz holocena u jednu novu eru u kojoj uticaji čoveka dominiraju dugoročnim ponašanjem planete

(U fokusu) Fotografija snimljena vrlo, vrlo daleko, u kosmičkoj praznini udaljenoj od Zemlje čak 2 milijarde kilometara, prikazuje astoroid Bennu, telo osumnjičeno da bi jednog dana moglo da nam priđe vrlo blizu i čak, udari u Zemlju

(Aktuelno) U poljskom gradu Katovice, poznatom po vrlo niskim temperaturama, gde se tokom dva veka kopao kameni ugalj i pravio čelik, ove nedelje iz svih krajeva planete dolaze političari, naučnici, ekološki aktivisti, novinari i svi ostali koji se bave klimatskim promenama.

(Iz istorije) Pre tačno 100 godina, 1. decembra 1918. godine, nepun mesec po okončanju Prvog svetskog rata, regent Aleksandar Karađorđević primio je u kući Krsmanovića na Terazijama predstavnike Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba

(Preporuka) Na Beogradskom sajmu otvoren je dvanaesti Festival nauke. Tradicionalno najveći festival u Srbiji, svojom veličinom, dinamikom i uticajem predstavlja – jedinstven naučnopopularni događaj

(Reprint*) Sneg je ponovo nad gradom. Prilika za malo radosti, koju će pre ili kasnije, zameniti tiho gunđanje, nervoza i potom, kako zima bude odmicala, otvorena netrpeljivost

(Ažurirano*) U prostranu ravnicu Elizijum na Marsu, vulkansku oblast u blizini ekvatora, u ponedeljak, 26. novembra spustila se metalna ptica na tri noge, sa metar visokim trupom, krilima od solarnih panela raspona šest metara i dva metra dugom rukom – to je robot InSight

Fotografija prikazuje detalj čuvenog Cetinjskog oktoiha, najstarije inkunabule na srpskoslovenskom jeziku, koja se može pogledati i u Digitalnoj Narodnoj biblioteci Srbije. Ova slavna knjiga nastala je na Cetinju još 1494. godine

Bezbrojan, neizbrojan, mnogobrojan, ogroman, neizmeran, preterano velik, preterano dug, koji nema kraja, beskončan, beskrajan

Pre nešto manje od 30 godina godina, sve male kasetofone koji su radili na baterije i imali slušalice zvali smo vokmen. U to vreme vokmen je bio mnogo važna stvar – i ujedno statusni simbol – i to u mnogo većoj meri nego što je to danas bilo koji pametni telefon.

(Tragom vesti) Prošle nedelje objavljeno je uzbudljivo otkriće divovskog kartera koji je na površini Zemlje nastao jednim više nego snažnim udarom asteroida, a za koji se, neobično, nije znalo do sada

(Reprint*) Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda

(Preporuka) Serija fascinantnih fotografija prikazuje uzbudljive trenutke neposredno pre i nakon lansiranja sa najvećih kosmodroma današnjice

(Tragom vesti) Nema nijednog respektabilnog naučnog dokaza da je ‘Oumuamua – prvo nebesko telo iz međuzvezdanog prostora čiju smo posetu imali sreću da zapazimo u Sunčevom sistemu

Čudnovata instalacija u magli iza šume, prikazana na fotografiji, nije naknadno docrtana, niti je vanzemaljski brod, već predstavlja čuveni radio-teleskop Grin Bank koji, uz druge potrage, poslednjih godina osluškuje i da li u svemiru ima kakvih signala vanzemaljske inteligencije

(Aktuelno) Većina svetskih medija ostala je naizgled sasvim ravnodušna na prošlonedeljnu vest da nešto nije u redu sa otkrićem gravitacionih talasa

Ovih dana internetom kruži jedna bizarna foto-montaža podmornice koja izranja iz reke Dunav, a iz nekog razloga ljutiti korisnici društvenih mreža iskoristili su priliku da ismevaju one koji su poverovali u tu malu internet podvalu

(Tragom vesti) Ilustraciju koja se ovih dana širi medijima objavila je američka Nacionalna administracija za svemir i astronautiku

(Uz Noć veštica) Koliko je zaista žena spaljeno, obešeno, udavljeno ili na druge načine linčovano u progonima veštica?

Tog 30. oktobra, u Noći veštica pre tačno 80 godina, američka radio stanica CBS emitovala je direktan prenos invazije Marsovaca na Zemlju. Radilo se o radio drami „Rat svetova“ koju je režirao 23-godišnji glumac i producent Orson Vels, ali koja je toliko verno prikazala napad vanzemaljaca na Njujork, da je

(Aktuelno) Tokom više od 30 godina, poslednjeg vikenda u oktobru mesecu pomerali smo časovnike unazad, ili su to umesto nas uradili kompjuterski procesori, te smo se tako vraćali na zimsko, prirodno računanje vremena.

(Istorija tehnike*) Da li je tehnologija odlika samo našeg vremena? Biće naime potrebno da se sačeka zenit srednjeg veka da jedna banalna tehnologija – vodenica – počne da menja ekonomske odnose

(Tragom vesti*) Da li poslednji incident pri lansiranju ruske svemirske letelice Sojuz može da okonča saradnju SAD i Ruske federacije u svemiru?

Ono što se događa, dešava, zbiva u određenom vremenu. Zbivanje. Može biti događaj radostan. Ili tragičan. Neobičan. Umetnički ili naučni. Sa druge strane, nešto konkretno, samo po sebi može predstavljati događaj u medijima, književnosti, naravno nauci. Istorijska CERN-ova fotografija predstavlja jedan događaj u fizici elementarnih česica

Koliko puta će se Ajnštajn pojaviti tokom prvog sata tribine “Ko su gospodari vremena”? Saznajte u četvrtak, 18. oktobra, u 19h, na tribini u Velikoj sali SKC, događaju koji je po mnogo čemu jedinstven

Možda ste već čuli da su u laboratoriji Kineske akademije nauka rođeni miševi koji nemaju tatu, ali imaju dve mame. Rodili su se i mišići koji su imali tatu i tatu, a nisu imali mamu, ali su oni ubrzo po rođenju uginuli.

(Aktuelno*) Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

Uređivački tim “Nauke kroz priče” izabrao je prvu grupu polaznika Medijske laboratorije, škole za naučne novinare koju ova medijska inicijativa organizuje zajedno sa Institutom za fiziku u Beogradu.

Možda niste znali, ali latinski i italijanski naziv za zvono je campana, slično kao i naziv italijanske oblasti Kampan(i)ja

Sasvim sigurno ste bar načuli, ako ne i probali, da postoji nekakva “paleo dijeta” – način ishrane kakav su imali naši daleki preci iz paleolita, odnosno u zoru kamenog doba.

(Nobel 2018*) Trojica ovogdišnjih laureata Nobelove nagrade za hemiju u svojim naučnim poduhvatima načinili su, svaki na svoj način, svojevrstan iskorak iz hemijske laboratorije i preuzeli „kontrolu nad evolucijom“

(Nobel 2018*) Kanađanka Dona Strikland ulazi u istoriju nauke kao treća žena koja je ikada dobila Nobelovu nagradu iz fizike. Ovo prestižno priznanje, koje u fizici igra posebno značajnu ulogu i ponekad daje finalni sud o čitavim oblastima i novim teorijama

(Nobel 2018*) Počela je još jedna Nobelova nedelja, po tradiciji, objavljivanjem dobitnika najprestižnijeg naučnog priznanja u medicini – ove godine su nagrađeni naučnici koji su otkrili osnov za, po svemu sudeći, uspešnu metodu lečenja raka imunoterapijom

(Noć istraživača) Na Zemlji je više dana nego noći. Međutim, večeras, 28. septembra – od sumraka do svitanja – noć će u Beogradu i drugim gradovima Srbije trajati punih 12 sati i 4 minuta

(Aktuelno) Ugledni devedestogodišnji matematičar Majkl Atija tvrdi da je dokazao Rimanovu hipotezu

Okapi predstavlja najpoznatiji primer stvorenja koje je iz legende ušlo u zoološku klasifikaciju. Zbog toga je okapi bio simbol danas nepostojećeg Međunarodnog društva za kripotozoologiju, kontroverznu disciplinu

Kada jednog dana stigne na Mars, posetilac sa Zemlje će hodati sa dvostruko manje napora po njegovoj površini. Konkretno, za energiju koja je potrebna da se na Zemlji popne na 3. sprat zgrade, na Marsu će biti dovoljna za penjanje do 5. sprata.

Vanzemaljci su tu, blizu nas. Posmatraju nas, proučavaju. Nisu nas do sada kontaktirali baš zato što su toliko napredni, tehnološki i socijalno i zato što je njihova politika prema drugim civilizacijama širom galaksije da se kontakt po svaku cenu izbegava

Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo – kao simbol u kvantnoj fizici koji predstavlja jednu od fundamentalnih konstanti prirode

(Najava događaja) Pridružite nam se! Uoči Svetskog dana zdravlja životne sredine, koji se sada u Srbiji obeležava po prvi put, „Nauka kroz priče“ organizuje tribinu „Kako smanjiti štetu“

(Ekskluzivno) Ove jeseni, za radoznalce, čitaoce dobrih priča i ljubitelje neočekivanog sadržaja počinje nova avantura. „Odiseja“ je konačno porinuta. Novi ilustrovani sezonski časopis „Odiseja“

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

Sve priče o širenju svemira, Velikom prasku i poreklu današnjeg Univerzuma počinju jednim posmatranjem neba. Bivši trener košarkaškog tima, profesor u srednjoj školi, neuspešni advokat sa lulom i britanskim naglaskom,

(Rizici*) Svaki sedmi čovek na planeti danas je pušač, a svaka peta smrt od uzroka koji su mogli da se izbegnu izazvana je pušenjem. Kampanje protiv pušenja i mere zabrana pomažu da se ova pretnja smanji

Nakon šest godina pridruženog članstva, Republika Srbija uskoro postaje punopravni član Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Srbija se tim činom praktično vraća u zajednicu koju je, kao deo nekadašnje SFRJ, osnovala sredinom 20. veka.

Sve je počelo u maju 1950. godine, dok je tada već dobro poznat kao jedan od očeva “američke bombe” i jedan od najuglednijih fizičara svog vremena, Enriko Fermi boravio u Los Alamosu, čuvenoj bazi u kojoj se tokom Drugog svetskog rata sprovodio atomski projekat “Menhetn”.

“Vrata stana bila su otvorena da bi se brže osušio tepih koji je upravo izriban, opran i obešen u hodniku. Ušao sam u Ajnštajnovu sobu

Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku? Razmislite dobro

Danas našu planetu naseljava 7,5 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak 7 odsto svih ljudi koji su ikada živeli

(Brojevi*) Matematika je prepuna zanimljivih i posebnih brojeva, ali broj 118 ima veći značaj za hemiju i srodne nauke, s obzirom na to da predstavlja ukupan broj čoveku danas poznatih hemijskih elemenata u periodnom sistemu elemenata.

(Aktuelno) Šest godina nakon što je u CERN-u otkriven – Higsov bozon – čestica sa nezgodnim nadimkom Božja, koja je zaslužna za postojanje mase, ali i nekoliko Nobelovih nagrada za fiziku, i dalje skriva razne masivne tajne

(Atomska era*) Nedaleko od Kembridža u Engleskoj, u Godmančesteru, nalazi se usamljena britanska farma na kojoj su skrivane neke od najvećih tajni Drugog svetskog rata

“STRAVA I UŽAS Ako ovo vidite negde u stanu imaćete VELIKI PROBLEM!” “Evo zašto NIKAKO ne smete da ubijete SMRDIBUBU! INVAZIJA SMRDIBUBA!” “Srbiji ponovo preti pederus, ALI I BUBE ‘KLINTONKE’!”

(Brojevi*) Broj 42 je zanimljiv iz mnogo razloga, ne samo u matematici, već i u brojnim drugim naukama i veštinama, religijama i sportu, a i u svakodnevnom životu nam često može upadati u oči.

Četrdesetih godina 19. veka u okviru reforme britanskog poštanskog sistema koji je do tog trenutka bio veoma haotičan i predstavljao plodno tle za korupciju i razna nedela, nastala je prva poštanska marka. Sistem je bio pred pucanjem jer oni koji primaju pošiljku često nisu želeli ili mogli da plate uslugu.

(Atomska era*) Mesec dana posle nuklearne eksplozije koja se dogodila 9. avgusta 1945. godine, u Nagasaki su stigli prvi američki novinari

(Brojevi*) Ovih dana Švajcarska nacionalna banka predstavila je novu novčanicu od 200 franaka na kojoj, uz druge elemente ima i tri prsta – što su mnogi iz našeg regiona pozdravili, a drugi se uvredili, misleći da ima nekakve veze sa Srbijom i pozdravom s tri prsta.

Da li ste primetili da kada pokušate da prepolovite špagete na pola, one uvek puknu na tri ili više delova? Ne, ne šalimo se, pitanje je ozbiljno. I ne, mislimo na situacije kada čvrsto stisnete 250 grama špageta obema rukama,

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove?

(Atomska era*) Posle eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju, japanske vojne vlasti obrazovale su “komisiju za protivmere novoj bombi”. U njen rad bio je uključen i Jošio Nišina (1890 – 1951), vodeći japanski nuklearni fizičar i zapravo „otac moderne japanske fizike“

Blečli park, zima 1939. U Bakinghamširu u Engleskoj veliki rat još uvek deluje daleko. Tek će naredne godine doneti poraze za savezničku ekspediciju u Evropi i nakon povlačenja iz Denkerka ratna dejstva preseliti nad Britaniju.

(Brojevi) Evo jednog lepog zadatka iz popularne matematike, koji je poznat kao problem sedamnaest kamila. Naime, trojici sinova otac je ostavio sedamnaest kamila tako da najstarijem pripadne jedna polovina, srednjem jedna trećina, a najmlađem jedna devetina ovog pustinjskog voznog parka. Kako sinovi treba da podele dragoceno nasledstvo?

Iako je kosmičko zračenje otkriveno pre više od jednog veka, njegova glavna tajna ostaje neodgonetnuta. Odakle ono dolazi? Zašto se javlja u celom univerzumu

Od kako je krajem 2015. godine Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala prerađeno meso kao kancerogeno za ljude, a crveno meso kao verovatno kancerogeno, ova tema stigla je u žižu javnosti.

(Godišnjica) Bilo je 8.15 ujutru, u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945, pre tačno 73 godine. Ispušten iz B29A bombardera na koga niko nije obraćao pažnju, „Mali dečak“ je eksplodirao na visini od 680 metara iznad grada

Ko su oni? Nobelovac i jedan od najvećih fizičara 20. veka, Eugen Vigner; matematičar, fizičar i pionir razvoja kompjutera, Džon fon Nojman; fizičar i tvorac hidrogenske bombe, Edvard Teler

(Rizici*) Ako pokušavate da ubedite pušače da ostave cigarete, uz brojne neugodnosti na koje možete da ukažete, a koje ova loša navika izaziva, zgodno je upotrebiti i jedan naučno potvrđen i ubedljiv argument

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

Brojne su teorije o uticajima na visinu koeficijenta inteligencije o kojima se poslednjih decenija govorilo. Dok su jedni tvrdili da je to nešto sa čime se rađamo i što se nikako ne može menjati, drugi misle da

(Dokumenti) Istorijski dokument na fotografiji je telegram kojim je počeo Prvi svetski rat. Telegram je poslat iz Beča u Niš pre tačno 104 godine, 28. jula 1914. godine, u 11 sati i 10 minuta

(Aktuelno) U petak, 27. jula, u večernjim satima na nebu će satima biti vidljiv divan astronomski fenomen, i to ne samo pomoću instrumenata kao što su teleskopi i dvogledi, nego i golim okom

(Istorija utorkom*) Sa još svežim sećanjem na rat, pre 90 godina, juna 1928. dr Arčibald Rajs, švajcarski hemičar i forenzičar, veliki prijatelj Srbije u kojoj je proveo veći deo života, napisao je čuveni esej “Čujte Srbi”

(Video*) Kad smo vas pozvali da nam se pridružite, 23. jula 2017. godine, vreo nedeljni dan nije obećavao mnogo

(Lik atoma, 2/2*) “Atom se sastoji od jezgra i elektronskog omotača, ali se ni čestice u jezgru ni elektron ne mogu zamišljati kao nekakve kuglice koje se vrte, po analogiji sa kretanjem planeta oko Sunca