Jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, Džejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja

Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je krajem 19. veka Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio

Na početku Prvog svetskog rata bilo je više nego jasno da Sjedinjene Američke Države kaskaju za Evropom u razvoju aeronautike, pa je 1915. godine osnovana NACA

Prvi bicikl koji je zaista mogao da se vozi napravio je 1817. nemački baron Karl fon Drajz (Karl Drais, 1785–1851)

“Otkrili smo da postoje pojedinci iz Istočne Evrope koji umeju da u bilo koje doba dana i noći prevare poligraf.

Čuveni klimatolog, inženjer, geofizičar i astronom, naš Milutin Milanković, u svetskoj istoriji nauke smatra se za naučnika koji je

Tokom 1933. godine Albert Ajnštajn proveo je nekoliko meseci putujući po Evropi, ispostaviće se, poslednji put u životu.

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više

(Na licu mesta: Zagreb, Hrvatska) Na dnu popularnog Cvjetnog trga u Zagrebu, u ulici koja nosi ime po hrvatskom pesniku Petru Preradoviću, na proširenju kod ugla sa Masarikovom ulicom – odakle počinje Ulica Nikole Tesle – nalazi se jedna od najneobičnijih skulptura posvećenih slavnom geniju iz Like

(Akcija) Godine 1955. svet je podeljen na dva bloka i sve dublje tone u Hladni rat, u bioskopima se prikazuju filmovi sa Džejmsom Dinom, isplovljava prva atomska podmornica USS Nautilus, u Indokini počinje Vijetnamski rat, a u Kaliforniji se otvara Diznilend. U Beogradu se prvi put dodeljuje nagrada za dečju knjigu „Neven“

Ljudska vrsta jedina je u prirodi koja pije mleko drugih sisara. Ovaj običaj dovodi se u vezu još sa čovekom neolita, iz perioda kada je pripitomljavana stoka i kada su ljudi počeli da obrađuju zemlju.

Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

(Osvrt*) Čini se da su ovih dana teorije zavere zavladale svetom. Da li se sa širenjem ovog virusa konačno završila era razuma

Fotografija nastala u zimu 1928. godine prikazuje momenat kada nastaje čuveni logo za holivudski filmski studio Metro Goldvin Majer (MGM). Lav Džeki, kao maskota ove kompanije, imao je zadatak da glasno i izražajno riče u kameru,

Ulje na ravnom platnu dimenzija 79 x 100 cm koje je u 17. veku naslikao barokni italijanski umetnik Bernardo Stroci (1581–1644) prikazuje scenu u biblioteci u Aleksandriji iz 3. veka pre nove ere

(Istorija utorkom) Pre 2500 godina nastupio je period iznenadne inkubacije ideja širom cele planete kakav se retko događa u istoriji ljudske civilizacije

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu

Danas našu planetu naseljava 7,8 milijardi ljudi. Nikada ranije u istoriji tako mnogo pripadnika vrste Homo sapiens nije hodalo Zemljom, niti je imalo tako dug životni vek. Današnja populacija, zapravo, predstavlja čak 7 odsto svih ljudi koji su ikada živeli

Ime Henrijete Laks, siromašne crnkinje iz Virdžinije, upisano je u medicinske udžbenike, a njene “besmrtne” ćelije su decenijama korišćene u izuzetno važne medicinske svrhe.

(Brojevi*) Leonardo iz Pize, u istoriji matematike bolje upamćen kao Fibonači, 1202. godine zapisao je u knjigu Liber Abaci (Knjiga o računanju) i danas popularan zadatak koji na jednostavan način objašnjava takozvani Fibonačijev niz.

(Istorija utorkom) Možete li da dešifrujete čuveni palindrom na dve hiljade godina staroj kamenoj tabli poznatoj kao Sator kvadrat?

(Povodom Međunarodnog dana esperanta) “Ja sam odgajan kao idealista. Mislio sam da su svi ljudi braća, ali sam napolju, na ulicama, na svakom koraku osećao da nema ljudi, već samo Rusa, Poljaka, Nemaca, Jevreja. Ovo je uvek mučilo moj dečji um”,

Originalni crtež koji je skicirao engleski fizičar, lekar, muzikolog, lingvista i egiptolog Tomas Jang (1773-1829) prikazuje sabiranje, odnosno superpoziciju talasa u njegovom slavnom eksperimentu sa dva otvora

U samom centru prestonice, u podzemlju ispod Platoa Filozofskog fakulteta, nalazi se arsenal instrumenata od značaja za istoriju svetske psihologije, koji se sticajem zanimljivih okolnosti našao u Beogradu.

Možda niste znali, ali polovinom 20. veka naša zemlja bila je poznata u svetu po inovacijama u oblasti – robotike. Šezdesetih godina na Institutu „Mihajlo Pupin“ nastala je takozvana Beogradska škola robotike

(Istorija utorkom*) “U pripravnosti sam, oštrim kandže i očnjake”, piše slavni prirodnjak Tomas Haksli u pismu od 23. novembra 1859. koje šalje Čarlsu Darvinu

(Aktuelno) Ovog vikenda istraživači Prirodnjačkog muzej u Beogradu i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, reagovali su na sve veći broj poziva zabrinutih građana u vezi sa aktivnošću slepih miševa u gradovima.

Fotografija prikazuje makaki majmuna kako zeva. Pogledajte ga još jednom. On je umoran i toliko mu se prispavalo da je, dok mu se kapci sami sklapaju od težine, laganim pokretima stavio šaku na usta i duboko udahnuo, ispuštajući vazduh glasno, sa užitkom.

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca

Čuvena fotografije napravljena u martu 1951. godine prikazuje Alberta Ajnštajna sa isplaženim jezikom. Mada fotografija simbolizuje “otkačenost” i ležernost naučnika, ona je snimljena u sasvim drugačijim okolnostima.

Sve priče o širenju svemira, Velikom prasku i poreklu današnjeg Univerzuma počinju jednim posmatranjem neba. Bivši trener košarkaškog tima, profesor u srednjoj školi, neuspešni advokat sa lulom i britanskim naglaskom,

U jesen 1903. godine, mladi Ivo Andrić upisao je Veliku gimnaziju u Sarajevu, najstariju i već tada vrlo uglednu školu u Bosni i Hercegovini.

(Reprint*) Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ni u jednom drugom pismu na svetu nema istu ulogu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo

Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom. Španski i portugalski moreplovci donosili su vesti i raspredali priče o čudnovatim bićima iz dalekih krajeva, a priče su nadalje prepričavane i preuveličavane.

Fragmenti ilustracije koji prikazuju kultnu scenu iz gusarskih priča – karipske pirate kako pronalaze zakopano blago na napuštenom otoku – delo su slavnog američkog ilustratora Hauarda Pajla (1853-1911)

Tokom hiljada godina evolucije, pigmentacija čovekove kože se menjala kako bi se bolje regulisala količina ultraljubičastog zračenja koje prodire u kožu i šteti ćelijama.

Ko su oni? Nobelovac i jedan od najvećih fizičara 20. veka, Eugen Vigner; matematičar, fizičar i pionir razvoja kompjutera, Džon fon Nojman; fizičar i tvorac hidrogenske bombe, Edvard Teler

Ko je napisao „Hamleta”? Zamislite da, u potrazi za odgovorom na licu mesta, a pre ulaska u vremensku mašinu, sa sobom ponesete englesko izdanje “Hamleta”

Možda ćete se iznenaditi, ali iako deluje da je laskanje nešto lažno ili nemoralno, istraživanja pokazuju sa ljudima u principu dopadaju oni koji im laskaju.

(Istorija utorkom) “I boravi rečeni despot Rasije u toj rečenoj varoši stoga što se ona nalazi u vrlo lepim šumarcima i rekama pogodnim za svaki lov na divljač i za lov sa sokolima

(U fokusu) Vrlo je verovatno da ste se ovog proleća, tokom krize izazvane koronavirusom, bar jednom, a možda i mnogo puta, zapitali: Oh, zašto su ljudi tako iracionalni?

Koliko je navodno, uoči velikog potopa, jedinki od svake vrste životinja Mojsije poveo sa sobom na Arku? Razmislite dobro

(Ažurirano*) Američki astronauti Daglas Harli i Robert Benken nose novodizajnirana svemirska odela tokom poslednjih priprema u svemirskom centru Kenedi, na Floridi, odakle su brodom Dragon 2 kompanije „SpaceX“ poleteli u svemir

(Iza fokusa) Ilustracija strukture i pokreta krila plave muve (Calliphora vomitoria) jedna je od 38 skica koje su prvi put objavljene u Londonu još 1665. godine u delu nazvanom “Mikrografija”, jednoj od najznačajnijih knjiga u istoriji nauke.

(Reprint*) Prirodne nauke vrlo pozno stižu u Srbiju, tek krajem XIX veka. No, možda ćete se iznenaditi kako je danas vrlo rasprostranjena fizika zapravo jedna od poslednjih nauka koje se razvijaju u Srbiji

Tog 30. oktobra 1938, u Noći veštica, američka radio stanica CBS emitovala je direktan prenos invazije Marsovaca na Zemlju. Radilo se o radio drami „Rat svetova“ koju je režirao 23-godišnji glumac i producent Orson Vels, ali koja je toliko verno prikazala napad vanzemaljaca na Njujork, da je

Početkom sedamdestih godina prošlog veka, mladi geolog Volter Alvarez sa Univerziteta Kolumbija radio je na terenu, u Italiji, u lepoj klisuri među umbrijskim brdima, poznatoj pod nazivom Tesnac Botaćone.

(U fokusu) Skeptici bi rekli da je Pentagon sada izabrao pravi trenutak da zlokobnom koronavirusu suprotstavi vanzemaljce i da konačno kapitalizuje 22 miliona dolara koji su svojevremeno uloženi u jedan opskurni program istraživanja neidentifikovanih letećih objekata (NLO)

Da li ste znali da ove upadljive ptice, nalik tropskim, žive i u Srbiji, pa čak i Beogradu? Ime joj je pčelarica, a mediji je s vremena na vreme proglašavaju za neku neobičnu, invazivnu vrstu koja povremeno uništava čitave košnice

(Reprint*) Evo zanimljivog pitanja, koje danas predstavlja samo jednu pomalo intrigantnu i svakako, poučnu priču, ali je u ranoj fazi Hladnog rata to bilo prvorazredno političko pitanje – da li je Albert Ajnštajn komunista?

Kada je tog 6. avgusta 1945. uranijumska bomba „Mali dečak“ eksplodirala nad Hirošimom, malo šta je ostalo živo – poginulo je oko 237.000 od ukupno 255.000 stanovnika grada, a zbrisane su i gotovo sve životinje i biljke. No, udar atomske bombe je preživelo 170 stabala koja su se oporavila i dočekala 21. vek

(Reprint*) Da li je tehnologija odlika samo našeg vremena? U uslovima velike globalne krize, za ljude našeg doba sasvim je uobičajeno da čekamo na novu tehnologiju da se – kao deus ex machina – pojavi i reši nevolju u kojoj smo se zatekli

Najveća ledena doba – tri najpoznatija iz prekambrijuma, zatim devona, kao i gornjeg karbona i perma – bila su toliko davno da su njihovi tragovi danas gotovo nevidljivi. Ali da li ste znali da su pre samo nekoliko stotina i ljudi bili svedoci jednog malog ledenog doba?

Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim

Fotografija prikazuje ilustraciju iz jedne od najpoznatijih knjiga o ljudskoj anatomiji, “De humani corporis fabrica” čiji je autor Holanđanin Andreas Vesalius (1514-1564). Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel)

Među uglednim botaničarima 18. veka, kao i botaničarima avanturistima postojala je svojevrsna pomama za otkrivanjem i sakupljanjem biljaka, što im je u najmanju ruku garantovalo slavu, a često i veliki novac i novu poziciju. U Prirodnjačkom muzeju u Londonu, gde je ogroman broj tih primeraka završio, danas se čuva oko 70-ak miliona

(U fokusu) Tokom dugih noći provednih u policijskom času, mnogi upiru pogled ka nebu. Uz ista ona sazvežđa koja Homo Sapines posmatra još otkako je počeo da sam sebi uzgaja hranu i uzdigao se nad drugim zemaljskim stvorenjima, ovih se dana na nebeskoj sferi

Dok slušate muziku, različiti delovi mozga obrađuju melodiju i tekst pesme – dok se leva hemisfera bavi rečima, desna je zadužena za melodiju. Poznato je, naime, i da povrede leve hemisfere mozga mogu uzrokovati probleme sa sposobnošću govora, dok se povrede desne hemisfere mogu odraziti na muzičke sposobnosti

Ono što se događa, dešava, zbiva u određenom vremenu. Zbivanje. Može biti događaj radostan. Ili tragičan. Neobičan. Umetnički ili naučni. Sa druge strane, nešto konkretno, samo po sebi može predstavljati događaj u medijima, književnosti, naravno nauci. Istorijska CERN-ova fotografija predstavlja jedan događaj u fizici elementarnih česica

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

Možda niste znali, ali magnetni severni pol planete Zemlje za dve godine se pomeri za rastojanje između Beograda i Novog Sada

(U fokusu) Uskršnji datum je, kao i svaki drugi datum, astronomski problem

(Reprint*) Ove nedelje, u moru teških vesti, navršava se i 108 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najzanimljivijih priča svih vremena, iz koje još uvek učimo

Fotografija prikazuje najstarijeg živog stanovnika Beograda – hrast lužnjak na Cvetnom trgu, između Beograđanke i Trga Slavija, preko puta Jugoslovenskog dramskog

Fotografija nastala 1922. godine prikazuje slavnog francuskog slikara impresionistu, Kloda Monea (desno) i njegovog gosta na čuvenom japanskom mostu sa Moneovih slika. Mone (1840-1926) i njegov gost nalaze se u seocetu Živerni, u Normandiji

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

(U fokusu) Nova kometa je na nebu. Približava se i kako prolaze tmurni dani u svetu okovanom epidemijom, kometa će biti sve vidljivija, tako da će se krajem maja verovatno videti golim okom i iznad Srbije

(Nauka o ljubavi) Da li ON treba da ima dubok glas, gustu bradu i izvajano telo? Ili je bolje da nosi kecelju, da vredno radi i bude posvećen otac? Šta uopšte žene žele od muškarca?

(Reprint*) Кo je Avelj, a ko Кain? Možda će vas iznenaditi, ali odgovor, zapravo, ne otkriva samo poreklo slavne priče o dva brata, nego ponešto i o nastanku civilizacije

Zbog čega nastaju rečna ostrva? Otkud Veliko ratno ostrvo na Dunavu, baš na tom mestu? Kako izgledaju rečna dna i zašto nastaju poplave?

Dokolica (Ž) a) Vreme koje nije ispunjeno radom i radnim obavezama; slobodno, raspoloživo vreme: čitati novine u dokolici

(Reprint*) Sneg je ponovo nad gradom. U normalnim okolnostima, kad svet nije okovan zarazom, a sneg pada u zimskim mesecima, to je prilika za malo radosti

Na slici koju je 1860. godine naslikao Francuz Žan Leon Žerom, starogrčki filozof Diogen u sred dana pali plamen fenjera. Živi u buretu kao skitnica i prosjak, izbegavajući ljude u koje je duboko razočaran