Institut za fiziku u Beogradu, u saradnji sa portalom „Nauka kroz priče“, ove sezone ponovo organizuje Medijsku laboratoriju – jedinstvenu školu naučnog novinarstva, poznatu kao MEDIALAB. Ovogodišnja obuka namenjena je onima koji žele da se obuče za izveštavanje o nauci

(NAJAVA) U okviru programa “Nauka u kući”, u januaru ćemo ponovo jedno veče posvetiti popularnoj nauci. Uključite se – okupljamo se u četvrtak, 29. januara, u 19h, u kamernoj atmosferi Evropske kuće u Beogradu, na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine kako bismo razgovarali o jednoj od najuticajnijih kontroverzi našeg doba – poreklu evolucije.

(Povodom tribine “Godina kvantne mehanike”) Godina 2025. proglašena je kvantnom u čast stogodišnjice krupnih prodora u razumevanju misteriozne fizike na nivou atoma, a Nobelova nagrada za fiziku

(MEDIALAB*) Jedan običan dan u septembru 1993. godine. Ričard Tomson je sa svojim kolegama bio u akciji čišćenja plaže na ostrvu Man, jednom od britanskih ostrva u Irskom moru kod severozapadne obale Engleske.

(MEDIALAB*) Probiotici verovatno nisu prva asocijacija kada je lečenje alergija u pitanu, ali su istrazivanja sprovedena u proteklih 20 godina pokazala da imaju potencijal da znatno smanje reakcije ljudi na alergije koje su postale veliki globalni problem.

Da li se sećate naučnopopularnih tribina? Iz meseca u mesec, Institut za fiziku u Beogradu, u okviru inicijative “Nauka kroz priče” u Velikoj sali SKC u Beogradu organizovao je popularne tribine

(MEDIALAB*) Kompanija Google ponudila je pet miliona dolara autorima idejnih rešenja kako upotrebiti kvantne računare u prevazilaženju savremenih problema naše civilizacije.

(MEDIALAB*) Na raskošnom brdu Malabar u Mumbaju, okruženom luksuznim stambenim kompleksima i prelepim vrtovima koji pružaju pogled na Arapsko more, uzdiže se jedna kamena kula. Unutar nje, nalaze se stotine ljudskih leševa pod otvorenim nebom.

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

Istok Etiopije. Dok u dolini reke Avaš buja gusta vegetacija i raznovrstan živi svet, samo par stotina metara dalje ka istoku predeo se pretvara u sušnu i negostoljubivu oblast. Ovde, u regiji nazvanoj Bodo D’ar,

Slavni britanski fizičar, Piter Higs, preminuo je 8. aprila 2024. u Edinburgu. Jedan od simbola savremene fizike, Higs je doživeo duboku starost, 94 godine, kao i opšte priznanje koje je dobio malo koji naučnik današnjice

Fotografija prikazuje profesora Miloja Vasića, uglednog srpskog arheologa na pauzi u istraživanju lokaliteta Vinča. Fotografija je nastala 1911. godine

(U fokusu) Da li su nuklearni reaktori rešenje? Poslednjih dana, uporedo sa susretima brojnih državnika koji su u Briselu razgovarali o nuklearnoj energiji, ovo je pitanje zapljusnulo evropske i domaće medije

(MEDILAB*) Planetarne granice predstavljaju tačke koje, kada se pređu, mogu da izazovu nepopravljive promene u ekosistemima i klimi, a time i nepredvidive posledice po ljudsko društvo.

Prestižnu godišnju nagradu „Marko Jarić“ iz fizike, koja se dodeljuje za izuzetne rezultate u ovoj nauci, ovog marta biće dodeljena dr Iliji Zeljkoviću, mladom fizičaru sa Boston koledža, SAD.

Našim zdravljem u velikoj meri vlada mikrobiom, ta ogromna zajednica mokroorganizama koji žive u i na našem telu, a ponajviše u gastrointestinalnom traktu.

(MEDILAB*) Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji godišnje umre oko 55.000 ljudi. Ovako visokom broju doprinosi zagađenje vazduha, tvrde naučnici.

(Izvan fokusa*) Prošlog meseca se jedan vojni dron u Nigeriji odmetnuo i ubio 88 ljudi. Fotografija prikazuje dronove berače pamuka, ali doba u kome živimo mnogo više karakteriše revolucija u primeni dronova u ratu

(MEDILAB*) Seli ste da „googlate“ svoje simptome i odjednom osetite svaki mogući simptom za koji ste saznali. Hvata vas panika, obliva vas hladan znoj. Da li vaš mozak može da vas prevari da osetite bol koji ne postoji?

Do nedavno su za najstariji dokaz o poljupcu ljubavnika uzimane Vede, svete knjige sa prostora današnje Indije pisane oko 1500. godine p. n. e. na sanskritu. Ovde se ne govori zapravo baš o poljupcu, već više dodirivanju nosevima što je, možda, bio nekakav uvod u poljubac.

Danas bio proglašen za čudaka, a cancel kultura momentalno bi ga izbrisala iz javnog života. O sebi je govorio kao o besmrtnom bogu, po zasluzi poštovanom od svih, „ukrašen vrpcama svetim i vencima ovenčan cvetnim“.

(MEDIALAB*) Prema studiji istraživača sa Pekinškog univerziteta, rotacija Zemljinog unutrašnjeg jezgra je stala 2009. godine, a zatim se pokrenula u suprotnom smeru. 

(U fokusu*) Dok razgovaraju sa vama, jezički roboti formiraju rečenicu samo tako što prave predviđanje koja je najbolja sledeća reč koju u rečenici treba izgovoriti. To radi. To radi zapanjujuće. To radi zapanjujuće vešto

(MEDIALAB*) Zamislite lekove koje je aktivirala svetlost i koji deluju samo na onom delu tela koji se osvetli. Noviji pristup razvoju takozvanih fotoosetljivih lekova, nazvan fotofarmakologijom

(MEDIALAB*) Pertusis ili veliki kašalj je visoko zarazna bolest respiratornog trakta koja spada u najopasnija i najrasprostranjenija oboljenja za koja postoji vakcina.

Obuka naučnih novinara MEDIALAB ADVANCED

(Reprint*) Da li je tehnologija odlika samo našeg vremena? U uslovima velike globalne krize, za ljude našeg doba sasvim je uobičajeno da čekamo na novu tehnologiju da se – kao deus ex machina – pojavi i reši nevolju u kojoj smo se zatekli

Možda će vas iznenaditi, ali vatra ne samo da predstavlja jednu od najkorisnijih drevnih tehnologija, nego je verovatno odigrala i presudnu ulogu u hominizaciji, odnosno biološkom razvoju čoveka. Kontrolisana upotreba vatre je, naime, starija od vrste Homo sapiens

(Nobel 2023*) Nobelova nagrada za fiziku u 2023. dodeljena je za eksperimente koji su pokazali kako napraviti takozvane atosekundne impulse

U četvrtak, 21. septembra, u 18 sati, u prostoru koji se naziva “Bukmarker” u knjižari Delfi SKC u Beogradu održana je promocija

(U fokusu) Knjiga autora „Nauke kroz priče“ Slobodana Bubnjevića, „Alhemija bombe“ izaziva pažnju medija i čitalaca

Šezdesetih godina prošlog veka britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil napisao je knjigu “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba.

Žanrovska slika italijanskog umetnika Kristijana Bantija prikazuje drugo od dva suđenja pred rimskom inkvizicijom na koje je izveden nekadašnji najopasniji neprijatelj dogmatskog razmišljanja, Galileo Galilej (1564–1642)

Vrlo je moguće da ste više puta čuli ili pročitali, u filmovima i na društvenim mrežama, zanimljivost o nemogućnosti bumbara da poleti

Posmatrajući mesoždere afričke savane, može se lako primetiti da ih ima u različitim veličinama i oblicima. Na primer, mungosi

„U istoriji civilizacija, kao u istoriji pojedinaca, detinjstvo je odlučujuće“, piše slavni francuski istoričar Žak Le Gof (1924-2014), jedan od najboljih poznavalaca srednjeg veka

(Povodom godišnjice/odlomak iz “Alhemije bombe”) U rano jutro, 6. avgusta 1945. u 8.15. nad japanskim gradom Hirošimom eksplodirala je atomska bomba. Bomba koju je bacio američki bombarder Enola Gej istog jutra usmrtila je oko 70.000 ljudi

Možda niste znali da je čuveni Peace, simbol mirovnih i hipi pokreta, originalno napravio dizajner Džerald Holtom za jednu od prvih kampanja protiv nuklearnih bombi

Za razliku od svog rođaka Tiranosaurusa, koji je bio agresivni mesožder i lešinar sa ogromnim čeljustima za mrvljenje kostiju, većina dinosaurusa su zapravo bili biljojedi. I uopšte, sudbine dinosaurusa i tadašnjih biljnih vrsta bile su vrlo povezane

Žarke letnje temperature kakve vladaju ovih dana izrazito su neprijatne i prava je sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana značajno povećao zbog klimatskih promena)

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

U visokim travama i šumama tokom letnjih noći juna i jula, u staništima kao što su neosvetljeni delovi Avale ili beogradski Košutnjak, putnik se može naći u neobičnoj, nalik magičnoj atmosferi – stotine svetala svitaca trepere među travom i žbunjem.

(U fokusu) Fotografija prikazuje pramac potonulog broda Titanik koji je pre skoro dve decenije snimila robotizovana sonda Herkules na daljinsko upravljanje. Na mestu potonuća slavnog broda

(Uz letnju dugodnevicu) Detalj sa kultne slike jednog od očeva francuskog impresionizma, Kloda Monea (1840 –1926), prikazuje sunce kako se rađa u atmosferi ispunjenoj kišnim oblacima, dimom i parom koja se podiže nad lukom u Avru, u Normandiji.

Ilustracija je deo upečatljive serije poljskog umetnika Jakuba Rozalskog koji slika robote i futurističke ratne mašine tako što ih smešta u pastoralni predeo poljskog sela sa početka 20. veka. Istorija robota

Uz Monalizu, Poslednju večeru i neke druge, verovatno najpoznatije slike u istoriji umetnosti, iza čuvenog italijanskog renesansnog slikara Leonarda da Vinčija ostalo je nekoliko svezaka prepunih skica.

(Paradoksi) Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga? Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka

(Svetski dan životne sredine) Pogledajte kako se planeta menja. Ako uporedite antropomorfne figurice iz Lepenskog Vira sa onim koje arheolozi pronalaze u Vinči

Među uglednim botaničarima 18. veka, kao i botaničarima avanturistima postojala je svojevrsna pomama za otkrivanjem i sakupljanjem biljaka

Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim

(U fokusu) Jedna od najvažnijih konferencija u savremenoj nauci, LHCP (Large Hadron Collider Physics Conference 2023) ove godine održava se u Beogradu

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca

Da li prepoznajete Nuaku korz prčie? Da li vidite rkoz ova slova?

Bezbrojan, neizbrojan, mnogobrojan, ogroman, neizmeran, preterano velik, preterano dug, koji nema kraja, beskončan, beskrajan

Originalni crtež koji je skicirao engleski fizičar, lekar, muzikolog, lingvista i egiptolog Tomas Jang (1773-1829) prikazuje sabiranje, odnosno superpoziciju talasa u njegovom slavnom eksperimentu sa dva otvora

Ulje na ravnom platnu dimenzija 79 x 100 cm koje je u 17. veku naslikao barokni italijanski umetnik Bernardo Stroci (1581–1644) prikazuje scenu u biblioteci u Aleksandriji iz 3. veka pre nove ere

Početkom 16. veka egzotične životinje poreklom sa dalekih kontinenata izazivale su veliko divljenje među evropskim plemstvom. Španski i portugalski moreplovci donosili su vesti i raspredali priče o čudnovatim bićima iz dalekih krajeva, a priče su nadalje prepričavane i preuveličavane.

Da li znate zašto zemlja posle kiše ima onaj poznati, karakterističan miris?

(U fokusu) Uskršnji datum je, kao i svaki drugi datum, astronomski problem

(Povodom godišnjice*) „Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo!

(Reprint*) Ove nedelje navršava se i 111 godina od najpoznatije pomorske nesreće svih vremena – potonuća koje je ostalo ne samo uvek aktuelna, nego i jedna od najzanimljivijih priča svih vremena, iz koje još uvek učimo

(Reprint*) Šta se dešava sa drvećem kada temperature postanu vrlo niske?

(U fokusu) Posle 50 godina, četvoro ljudi ponovo će leteti do Meseca i nazad. NASA je 3. aprila objavila imena četiri astronauta koji će biti članovi misije Artemis 2

(Reprint*) Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ni u jednom drugom pismu na svetu nema istu ulogu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo

Mnoge priče, crtani filmovi, basne i bajke nastali širom sveta, govore o rodama koje donose bebe njihovim roditeljima. Da li ste se nekad zapitali otkud to, i zašto baš rode, a ne neke druge životinje?

(U fokusu) Fondacija „Prof. dr Marko V. Jarić“ dodeliće prestižnu nagradu „Marko Jarić“ za 2022. godinu dr Miloradu Miloševiću, redovnom profesoru Univerziteta u Antverpenu u Belgiji

Deo čudesno žive, prekrasne freske sa nalazišta Akrotiti na egejskom ostrvu Tera (danas Santorini), na fotografiji, prikazuje dva dečaka boksera koji očigledno pripadaju jednoj razvijenoj kulturi i sudeći po nakitu, različitim društvenim slojevima

Fotografija prikazuje makaki majmuna kako zeva. Pogledajte ga još jednom. On je umoran i toliko mu se prispavalo da je, dok mu se kapci sami sklapaju od težine, laganim pokretima stavio šaku na usta i duboko udahnuo, ispuštajući vazduh glasno, sa užitkom.

(Paradoksi) Da li ćete u odsudnom trenutku povući polugu i ubiti jednu osobu ili nećete ništa preduzeti i tako pustiti da tramvaj ubije pet ljudi?

(U fokusu) Na marginama dramatične situacije u Ukrajini ponovo se poteže i pitanje verovatnoće nuklearnog rata

„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca

(Povodom praznika državnosti*) Samo godinu dana nakon sloma Karađorđeve bune, 1814. godine – u Beču, gde su mesecima unazad pristizale tadašnje izbeglice iz Turske – u štampariji izvesnog Joana Širera

(Godišnjica Čarlsa Darvina*) “Za bilo koga ko bude proučavao simbole našeg doba”, piše engleski biolog i mislilac Tomas Haksli (1825–1895), “pojava filozofije evolucije, u odnosu na njenu poziciju na tronu ljudske misli, na koju je stigla iz limba prezrenih

Takozvana dilema kauzalnosti – da je starija kokoška ili jaje – zasniva se na tome da ne možemo biti sigurni šta je uzrok, a šta posledica

(Reprint*) Sneg je ponovo nad gradom. U normalnim okolnostima, to može biti prilika za malo radosti

Možda ste se upitali da li i drugi ljudi posmatraju i pamte svet na isti način. Da li njihovi mozgovi “beleže” okruženje, lica i događaje baš onako kako to i sami činite?

Krisu Longu, IT stručnjaku zaposlenom u kancelariji šerifa u Nevadi (SAD) pre nekoliko godina je u postupku lečenja leukemije transplantirana koštana srž. Donaciju je primio od njemu sasvim nepoznatog muškarca sa drugog kontinenta, iz Nemačke.

Na crtežu pod brojem 281 koji je objavljen pre više od jednog veka u desetom tomu “Prirodne istorije” Univerziteta Kembridž, posvećenom sisarima, nije prikazana obična ljudska glava, već je data skica slavne lobanje Imanuela Kanta (1724–1804)

Najduža godina u istoriji trajala je 445 dana. To je bilo 46. godine pre nove ere. Tada je rimski imperator Julije Cezar pozvao iz Aleksandrije astronoma Sosigenija da unese ispravke u rimski kalendar.

Fragmenti ilustracije koji prikazuju kultnu scenu iz gusarskih priča – karipske pirate kako pronalaze zakopano blago na napuštenom otoku – delo su slavnog američkog ilustratora Hauarda Pajla (1853-1911)

(Izvan fokusa*) Najstarija od svih ljudskih priča počinje greškom. I, naravno, počinje u Africi. Ovde, u prapostojbini ljudske vrste, vidimo kako se pleme australopitekusa kreće savanom – pogrbljeni promiču kroz visoku travu

Godina ostavlja trag na nebu. Ako svakog od 365 dana u toku jedne godine, sa istog mesta, u istom trenutku (na primer, tačno u 12.12), fotografišete isti kadar na nebu, dobićete liniju koja prati oblik sa fotografije.

Slika prikazuje lik Deda Mraza u interpretaciji Pabla Pikasa koju je on nacrtao 1953. godine

“U pripravnosti sam, oštrim kandže i očnjake”, piše slavni prirodnjak Tomas Haksli u pismu od 23. novembra 1859. koje šalje Čarlsu Darvinu

Možda će vas iznenaditi, ali sve do kraja srednjeg veka, dužina jednog sata nije bila ista tokom cele godine. Naime, dužina sata leti i zimi nije bila jednaka

(U fokusu) Mediji širom sveta izveštavaju o istorijskom eksperimentu čiji je fascinantan rezultat 5. decembra objavilo američko Ministarstvo energije (DOE)

Da li namernik u ruskom gradu Kalinjingradu može da obiđe svih sedam mostova ovog grada tako da se vrati na početak puta, ali da svaki most pređe jednom i samo jednom?