ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

ZAŠTO JE ZEVANJE ZARAZNO?

Fotografija prikazuje makaki majmuna kako zeva. Pogledajte ga još jednom. On je umoran i toliko mu se prispavalo da je, dok mu se kapci sami sklapaju od težine, laganim pokretima stavio šaku na usta i duboko udahnuo, ispuštajući vazduh glasno, sa užitkom.

KAKO RAZMIŠLJATI O KLIMI?

KAKO RAZMIŠLJATI O KLIMI?

(FOTO) Sala Amerikana u Domu omladine u Beogradu bila je krcata publikom zainteresovanom za klimatske promene. Na festivalu zelene kulture „Green fest“ – jubilarnom, desetom po redu – u sredu, 16. oktobra, okupilo se više od 250 posetilaca na tribini

VELIKI ZELENI ZID

VELIKI ZELENI ZID

(Uoči tribine) Zamislite sledeći uzbudljiv poduhvat – da na južnoj granici Sahare ljudi jednostavno posade drveće i tako načine zeleni pojas koji se proteže sa jedne na drugu stranu Afrike

KAKO JE BEOGRAD DOBIO IME?

KAKO JE BEOGRAD DOBIO IME?

„Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg“, piše o Beogradu 1956. godine na plaži Kuden, u blizini Londona, Miloš Crnjanski

GDE SU DANAS SLOBODNA DECA SAMERHILA?

GDE SU DANAS SLOBODNA DECA SAMERHILA?

Šezdesetih godina prošlog veka britanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil napisao je knjigu “Slobodna deca Samerhila” u kojoj je opisao jedan od najznačajnijih obrazovno-pedagoških eksperimenata novijeg doba.

BATERIJE KOJE SU PROMENILE SVET

BATERIJE KOJE SU PROMENILE SVET

(Nobel 2019) Ovogodišnja Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je istraživačima koji su svet učinili “dopunjivim” otkrićem litijum-jonske baterije

KAKAV JE SVEMIR?

KAKAV JE SVEMIR?

(Nobel 2019) Nobelova nagrada za fiziku u 2019. dodeljena je trojici kosmologa čija su otkrića otvorila nove perspektive u sagledavanje našeg mesta u Univerzumu.

NOBEL ZA KISEONIK

NOBEL ZA KISEONIK

(Nobel 2019) Na samom početku takozvane Nobelove nedelje – kad se iz dana u dan, od ponedeljka do petka, saopštavaju ovogodišnji dobitnici najprestižnijih naučnih priznanja za medicinu (ponedeljak), fiziku (utorak), hemiju (sreda), književnost (četvrtak) i mir (petak)

KAKO JE LAV POSTAO STATISTA

KAKO JE LAV POSTAO STATISTA

Fotografija nastala u zimu 1928. godine prikazuje momenat kada nastaje čuveni logo za holivudski filmski studio Metro Goldvin Majer (MGM). Lav Džeki, kao maskota ove kompanije, imao je zadatak da glasno i izražajno riče u kameru,

ASTRONAUT ILI KOSMONAUT?

ASTRONAUT ILI KOSMONAUT?

Verovatno ste zapazili kako se Valentina Tereškova i Jurij Gagarin uvek nazivaju kosmonauti, dok su Nil Armstrong i Edvin Oldrin astronauti. Među nazivima kosmonaut i astronaut zapravo nema nikakve razlike u značenju

NAPOLEON, MATEMATIČAR

NAPOLEON, MATEMATIČAR

(Istorija utorkom) Da li ste znali kako je čovek koji je možda i najznatnije uticao na istoriju Evrope, revolucionarni general, prvi konzul i imperator Francuske, Napoleon Bonaparta (1769-1821), bio i matematičar?

MAKSVELOV DEMON

MAKSVELOV DEMON

On se, međutim, ne odaziva. Dok stojite na obali i u more prosipate čašu vode, mogli biste pokušati da ga prizovete i zapitate se – da li je moguće predomisliti se i ponovo zahvatiti istu onu, iz čaše u more prosutu vodu?

GRETA

GRETA

(U fokusu) Nazivaju je “željnom slave”, “žrtvom zlostavljanja”, “katastrofičarkom”, “puštenom u promet”, “dečjom kurvom”, “morbidnom”, “poremećenom” ili “jezivom”

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

NAJSTARIJE DRVO U BEOGRADU

Fotografija prikazuje najstarijeg živog stanovnika Beograda – hrast lužnjak na Cvetnom trgu, između Beograđanke i Trga Slavija, preko puta Jugoslovenskog dramskog

KAKO JE VATRA STVORILA ČOVEKA

KAKO JE VATRA STVORILA ČOVEKA

Možda će vas iznenaditi, ali vatra ne samo da predstavlja jednu od najkorisnijih drevnih tehnologija, nego je verovatno odigrala i presudnu ulogu u hominizaciji, odnosno biološkom razvoju čoveka. Kontrolisana upotreba vatre je, naime, starija od vrste Homo sapiens

KAKO DETE POSTAJE NASILNIK

KAKO DETE POSTAJE NASILNIK

Kada pročitate neku od brojnih vesti o vršnjačkom nasilju u našim školama ili čujete priče iz obližnje škole, vrlo je verovatno da ćete vinovnika nasilja zamisliti kao dete koje je i samo trpelo nasilje

ANTIKITERA

ANTIKITERA

Ako ste bar jednom gledali neki od onih opskurnih dokumentaraca o drevnim vanzemaljcima, verovatno ste bili u prililici da – uz druga pretenciozna (i jednako neuverljiva) otkrovenja – upoznate i Antikitera mehanizam

PUTEVI KOJIMA VODI LASKANJE

PUTEVI KOJIMA VODI LASKANJE

Možda ćete se iznenaditi, ali iako deluje da je laskanje nešto lažno ili nemoralno, istraživanja pokazuju sa ljudima u principu dopadaju oni koji im laskaju.

OKEANSKA PLEJ LISTA

OKEANSKA PLEJ LISTA

Život u okeanu, ma koliko bio čudesan za posmatrače, stanovnicima donosi mnoga ograničenja. S obzirom na to da se svetlost drugačije ponaša u ovoj optički gustoj sredini,

NEMUŠTI JEZIK

NEMUŠTI JEZIK

Evo jednog naizgled suludog pitanja. Da li je tvorac teorije evolucije Čarls Darvin (1809–1882) govorio jezikom životinja kao na primer doktor Džon Dulitl? Kako bi inače jedan prirodnjak, ili bilo koji drugi čovek, znao kad su životinje gladne, zbunjene ili zapravo – uplašene?

DUGA RUKA STATISTIKE

DUGA RUKA STATISTIKE

Prema poznatoj štreberskoj anegdoti, statističar se udavio u jezeru prosečne dubine pola metra. Francuskinja Žana Kalman je zato poživela punih 122 godine, od 1875. do 1997. godine i otišla u istoriju kao jedna od najdugovečnijih ljudskih osoba koje su ikada rođene na planeti Zemlji

SEDAM SAZNANJA 21. VEKA

SEDAM SAZNANJA 21. VEKA

(Reprint*) Koliko smo postali pametniji u ovom veku? I dok se primičemo poslednjoj godini druge decenije 21. veka, razmišljamo koja su naučna saznanja iz ovog veka već ostavila veliki trag

KAKO NASTAJU URAGANI?

KAKO NASTAJU URAGANI?

(U fokusu) Fotografija prikazuje dva ribarska broda koje je po zlu čuveni uragan Katrina nasukao na autoput broj 23 u mestu Empajer u Luizijani. Brodovi nasukani duboko u kopnu samo su deo strašnih posledica

USTANAK GLADIJATORA

USTANAK GLADIJATORA

Ratnička plemena Samnita s prostora današnje južne Italije oko 290. godine p.n.e. postala su deo Rimske Republike, a sa njima je u Rim stigao jedan sasvim novi običaj – borbe gladijatora.

LIK KOJI JE NEDOSTAJAO

LIK KOJI JE NEDOSTAJAO

Pre 3 do 4 miliona godina, na tlu današnje Etiopije bila je gusta šuma, mestimično prošarana savanom. U Miro Dori, kroz peščani predeo, reka se ulivala u jezero. Tragovi vulkanske aktivnosti i vododerine

KAKO ČITATE REČI?

KAKO ČITATE REČI?

Da li prepoznajete Nuaku korz prčie? Da li vidite rkoz ova slova?

KROZ DŽUNGLU AMAZONIJE

KROZ DŽUNGLU AMAZONIJE

(U fokusu) „I tako je kapetan Oreljana poveo svojih 57 ljudi, sa kojima se ukrcao u pomenuti brod i kanue otete od Indijanaca, i zaplovio niz reku“ u poznom decembru 1541. godine beleži dominikanac Gašpar de Karvahal

GORČINA POSLEDNJE ČOKOLADE

GORČINA POSLEDNJE ČOKOLADE

Poslednja istraživanja tržišta pokazuju da bi za samo dve godine svet mogla da zadesi globalna nestašica čokolade

SEOBЕ

SEOBЕ

“Život u našoj naseobini prve godine bio je kao, na primer, život nesrećnih brodolomaca koje su morski talasi izbacili na pusto ostrvo, pa se tamo hranili zeljem, korenjem, ribama, pticama i zverkama koje ulove

ONTOLOŠKI ARGUMENT

ONTOLOŠKI ARGUMENT

(Paradoksi) Evo jedne čuvene, ali lepe logičke igre koja razmatra ni manje ni više nego pitanje – ima li Boga? Poznata kao ontološki argument, ova teološka etida iz srednjeg veka

OKAM

OKAM

„Tašto je tražiti više kada je i manje dovoljno“, propovedao je u XIV veku engleski franjevac Vilijam Okam (1287-1349), jedan od bez ikakve sumnje, najznačajnijih srednjevekovnih mislilaca

KINESKA SOBA

KINESKA SOBA

Možda vam se u razgovoru ponekad učini da se vaš sagovornik ponaša kao da mu govorite na kineskom. Mada mu je govor uvežban, korektan, prigodan trenutku i pun lepih fraza, možda praćen i odgovarajućom gestikulacijom i povremenim osmesima, shvatate da on uopšte ne razume o čemu govorite

PORTRET JEDNOG DRŽAVNIKA

PORTRET JEDNOG DRŽAVNIKA

(Izvan fokusa) Odavno uništeno istorijsko ulje na platnu ne prikazuje onemoćalog starca čiji lik otkriva tragove životnih neuspeha i frustracije, nego pisca i jednog od najvećih državnika

30.000 PRATILACA!

30.000 PRATILACA!

Dve godine, svakog dana sa vama. Pet stotina priča inspirisanih naučnim saznanjima. Dve stotine tema prenetih u drugim, velikim medijima. Pet miliona pregleda. Sedam popularnih tribina. Više od sto uključenih istraživača. Dva autora

TAJGA U PLAMENU

TAJGA U PLAMENU

(U fokusu*) Požari haraju Sibirom. Beskrajna prostranstva ruske tajge – cirkumpolarnog bioma koji prekriva severni, polarni deo planete – gore ognjem kakav nije zabeležen u novijoj istoriji.

GDE JE SEVERNI POL?

GDE JE SEVERNI POL?

Možda niste znali, ali magnetni severni pol planete Zemlje za dve godine se pomeri za rastojanje između Beograda i Novog Sada

HIBAKUŠA

HIBAKUŠA

(Povodom godišnjice) Jutro u japanskom gradu Hirošimi, 6. avgusta 1945. godine. Rat u Evropi je završen, a carstvo je u krizi. Borbe sa Amerikom se sa dalekih pacifičkih ostrva približavaju glavnom japanskom kopnu

IZUM OD KONZERVE I KANAPA

IZUM OD KONZERVE I KANAPA

Dok je radio svoj uobičajeni posao u kancelariji Radio-divizije američkog biroa za inženjering, admiral Artur Hepbern naišao je na pismo – jedno od mnogih koje su mu slali razni pronalazači uglavnom sa tvrdnjama da su izumeli neka čudesa.

HOMO SUPERIOR

HOMO SUPERIOR

(U fokusu) Kina, provincija Guandong. Ovde, u delti Biserne reke, ispod niza gigantskih oblakodera megalopolisa Šenžen, među 12 miliona ljudi rastu šestomesečne bliznakinje Lulu i Nana. One su prva ljudska bića “mutanti” – bebe kojima su tehnologijom CRISPR-Cas9 u laboratoriji izmenjeni geni.

KRATKA ISTORIJA VOJNOG PUČA

KRATKA ISTORIJA VOJNOG PUČA

„Ovo je poslednja prilika da vam se obratim. Ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je antene radio stanica Portales i Corporation“, kaže na početku svog poslednjeg govora Salvador Aljende, socijalista i demokratski izabrani predsednik Čilea

ZAŠTO RASE NE POSTOJE?

ZAŠTO RASE NE POSTOJE?

Možda niste znali, ali podela ljudi na rase u modernoj biologiji – ne postoji. Ovo pitanje je, zapravo, primer kako jedna naoko očigledna teza (koju su naučnici uzaludno dokazivali više od dva veka) ne samo da opstaje, uporna, opšeprihvaćena i ukorenjenena, nego može da ima grozne i okrutne posledice

JEZIK BEZ DRŽAVLJANSTVA

JEZIK BEZ DRŽAVLJANSTVA

(Povodom Međunarodnog dana esperanta) “Ja sam odgajan kao idealista. Mislio sam da su svi ljudi braća, ali sam napolju, na ulicama, na svakom koraku osećao da nema ljudi, već samo Rusa, Poljaka, Nemaca, Jevreja. Ovo je uvek mučilo moj dečji um”,

ŽIVA BIĆA NA STRUJU

ŽIVA BIĆA NA STRUJU

Verovatno se niste često pitali zašto umesto tri obroka dnevno, dve užine i nešto tečnosti jednostavno sebe ne uključite u električnu mrežu i tako se, brzo i efikasno, snabdete energijom

IZA SCENE

IZA SCENE

(Povodom drugog rođendana “Nauke kroz priče”) Fotografija prikazuje urednike i osnivače inicijative “Nauka kroz priče” (NKP) tokom jedne od naučnopopularnih tribina

POSLE KIŠE

POSLE KIŠE

(FELJTON: Regionalna mapa klimatskog skepticizma 4/4)

MIRIS MESECA

MIRIS MESECA

(50 godina sletanja na Mesec) Možda niste znali, Mesec ima miris. Dvanaest astronauta koji su u okviru šest Apolo misija, od 1969. do 1972. godine, sleteli i poleteli sa Zemljinog satelita prijavilo je da su osetili kako mesečeva prašina intenzivno miriše

KAKAV JE TVOJ ŠERLOK HOLMS?

KAKAV JE TVOJ ŠERLOK HOLMS?

Možda ste se upitali da li i drugi ljudi posmatraju i pamte svet na isti način. Da li njihovi mozgovi “beleže” okruženje, lica i događaje baš onako kako to i sami činite?

NEKROLOG ZA APOLO 11

NEKROLOG ZA APOLO 11

(50 godina od sletanja na Mesec) Jedna od najpoznatijih ikada snimljenih fotografija nastala je pre pedeset godina, 20. jula 1969. godine, tokom prve šetnje ljudskih bića po površini Zemljinog satelita

DAN NAUKE 2019.

DAN NAUKE 2019.

(FOTO/VIDEO) U sredu, 10. jula, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra okupila se publika na specijalnoj tribini kojom je Institut za fiziku u Beogradu obeležio ovogodišnji Dan nauke

TESLIN PATENT

TESLIN PATENT

(Povodom 10. jula, Dana nauke) “Neka bude znano da sam ja, NIKOLA TESLA, iz Smiljana u Lici, granične oblasti u Austro-Ugarskoj, izmislio unapređenje dinamo-električne mašine”, piše naš slavni fizičar

INVAZIJA BAMBUSA

INVAZIJA BAMBUSA

Možda ste primetili da u ovdašnjim rasadnicima, ali i parkovima i dvorištima sve češće raste jedna, za ovo podneblje sasvim netipična biljka – bambus. Čak i one koji koji su ravnodušni prema biljnom svetu mogle bi da se iznenade neke od osobenosti ove trave.

RADIOAKTIVNA ZAOSTAVŠTINA MARIJE KIRI

RADIOAKTIVNA ZAOSTAVŠTINA MARIJE KIRI

(Povodom 85 godina od smrti Marije Kiri) Bogata naučna karijera, vanserijska dostignuća koja su promenila tok nauke i dve Nobelove nagrade deo su velike zaostavštine francuske fizičarke i hemičarke poljskog porekla

KOLIKO SU ŽIVOTINJE PAMETNE?

KOLIKO SU ŽIVOTINJE PAMETNE?

(Uz najavu ZooMozgologije) Možete li da pogodite ko je najveći genije Beo Zoo vrta? Da li je to neka velika životinja sa velikim mozgom? Da li veličina mozga uopšte odražava inteligenciju?

BALKANSKA KLIMA

BALKANSKA KLIMA

(FELJTON: Regionalna mapa klimatskog skepticizma 1/4)

SARAJEVO 1914.

SARAJEVO 1914.

(Alternativna istorija*) Zamislite da je u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, Gavrilo Princip promašio austrijskog prestolonaslednika. Da li bi se mesec dana kasnije, 28. jula, dogodio Veliki rat

ŽIVELA KRALJICA!

ŽIVELA KRALJICA!

Možda niste znali da postoje insekti koji žive i po 50 godina. Najdugovečniji insekti na Zemlji su – termiti

ZAŠTO JE ŽIVOT U SRBIJI KRATAK?

ZAŠTO JE ŽIVOT U SRBIJI KRATAK?

(U fokusu*) O skraćenoj dužini života u Srbiji govore brojna istraživanja. Na primer, podaci iz uticajne Lansetove studije “Global Burden of Disease”

LETO

LETO

(Uz letnju dugodnevicu) Detalj sa kultne slike jednog od očeva francuskog impresionizma, Kloda Monea (1840 –1926), prikazuje sunce kako se rađa u atmosferi ispunjenoj kišnim oblacima, dimom i parom koja se podiže nad lukom u Avru, u Normandiji

GALILEO, OKRIVLJENI

GALILEO, OKRIVLJENI

Žanrovska slika italijanskog umetnika Kristijana Bantija prikazuje drugo od dva suđenja pred rimskom inkvizicijom na koje je izveden nekadašnji najopasniji neprijatelj dogmatskog razmišljanja, Galileo Galilej (1564–1642)

MEŠTROVIĆEV TESLA

MEŠTROVIĆEV TESLA

(Na licu mesta: Zagreb, Hrvatska) Na dnu popularnog Cvjetnog trga u Zagrebu, u ulici koja nosi ime po hrvatskom pesniku Petru Preradoviću, na proširenju kod ugla sa Masarikovom ulicom – odakle počinje Ulica Nikole Tesle – nalazi se jedna od najneobičnijih skulptura posvećenih slavnom geniju iz Like

KAKO JE ČOVEK MERIO VREME

KAKO JE ČOVEK MERIO VREME

Umeće merenja vremena postojalo je i pre nego što je napravljen prvi sat. Zapravo, današnje mere za vreme potiču iz tih, prastarih doba. Podela dana na 24 dela došla je, pretpostavlja se, još od Starih Sumera

DEMONI ČERNOBILJA

DEMONI ČERNOBILJA

(Istorija utorkom*) Mada je stiglo leto, a godišnjica najveće nuklearne katastrofe u istoriji, 26. aprila, odavno je prošla, ove godine se i dalje piše i razgovara o Černobilju. I to više nego ikada pre

DOBA DIVLJEG VEPRA

DOBA DIVLJEG VEPRA

(Aktuelno) Divlje svinje, naravno, ne žive u gradovima. No, možda niste znali da u svojim najčešće vlažnim staništima ovi sisari žive u matrijarhatu

MIKROGRAFIJA

MIKROGRAFIJA

(Iza fokusa) Ilustracija strukture i pokreta krila plave muve (Calliphora vomitoria) jedna je od 38 skica koje su prvi put objavljene u Londonu još 1665. godine u delu nazvanom “Mikrografija”, jednoj od najznačajnijih knjiga u istoriji nauke.

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

ZAŠTO PIJEMO KRAVLJE MLEKO?

Ljudska vrsta jedina je u prirodi koja pije mleko drugih sisara. Ovaj običaj dovodi se u vezu još sa čovekom neolita, iz perioda kada je pripitomljavana stoka i kada su ljudi počeli da obrađuju zemlju.

PUT U ALHAMBRU

PUT U ALHAMBRU

(Istorija utorkom) Gigantsko ulje na platnu, dugo pet i visoko tri metra, koje se danas čuva u parlamentarnoj zgradi u Madridu, naslikao je pre 130 godina španski slikar Francisko Pradilja

PLANETA SRBIJA

PLANETA SRBIJA

(Izvan fokusa) Udaljena je 1200 svetlosnih godina. Velika je skoro kao Jupiter, ali ima dvostruko manju masu. Godina na njoj traje svega četiri Zemaljska dana

PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE

PRIČE IZ MEDIJSKE LABORATORIJE

(Ekskluzivno) “Nauka kroz priče” predstavlja jedinstvenu zbirku – 24 uzbudljive priče inspirisane naukom koje je pripremila nova generacija autora

MILANKOVIĆEV KANON

MILANKOVIĆEV KANON

(Povodom 140 godina od rođenja*) Čuveni klimatolog, inženjer, geofizičar i astronom, naš Milutin Milanković, u svetskoj istoriji nauke smatra se za naučnika koji je razvio teoriju ledenih doba

NEBO VEZANO ŽICOM

NEBO VEZANO ŽICOM

(U fokusu) Zvezdano nebo više ne izgleda sasvim isto. U sedmici uoči evropskih izbora, domaća javnost nije poklonila posebnu pažnju vesti (koju su prošle nedelje doneli brojni svetski mediji) o lansiranju projekta Starlink

SA DRUGE STRANE CRNE RUPE

SA DRUGE STRANE CRNE RUPE

(FOTO/VIDEO) Velika sala Studentskog kulturnog centra bila je krcata u četvrtak, 23. maja, na još jednoj tribini Instituta za fiziku u okviru inicijative “Nauka kroz priče”

KONTINENT FIZIKE

KONTINENT FIZIKE

(Na licu mesta: Granada, Španija*) Spomenik na Placi de Isabel la Católica, u središtu jednog od najlepših evropskih gradova, Granade, prikazuje susret španske kraljice Izabele i Kristofora Kolumba u proleće 1492. godine

DA LI SMO VEĆ U CRNOJ RUPI?

DA LI SMO VEĆ U CRNOJ RUPI?

(Uz najavu tribine) Šta se krije u crnoj rupi? Pojedini teoretičari čak smatraju da bi crne rupe mogle biti uzajamno povezane takozvanim crvotočinama koje spajaju različite delove svemira

CRVENA KNJIGA PTICA SRBIJE

CRVENA KNJIGA PTICA SRBIJE

Nakon prošlonedeljnog upozorenja IPBES-a (Međuvladina platforma za nauku i politiku o biodiverzitetu i uslugama ekosistema) da je milion životinjskih i biljnih vrsta pred izumiranjem zbog čovekovog delovanja, među brojnim temama koje su u javnosti pokrenute su i one o tome kako se pojedine zemlje bore za zaštitu vrsta.

ŽIVOT U USPORENOM FILMU

ŽIVOT U USPORENOM FILMU

Kako životinje doživljavaju vreme? Kako mačka zna da je vreme da se “nacrta” ispred posude za hranu jer je tačno 9 sati?

MALO LEDENO DOBA

MALO LEDENO DOBA

Najveća ledena doba – tri najpoznatija iz prekambrijuma, zatim devona, kao i gornjeg karbona i perma – bila su toliko davno da su njihovi tragovi danas gotovo nevidljivi. Ali da li ste znali da su pre samo nekoliko stotina i ljudi bili svedoci jednog malog ledenog doba?

POSLEDNJE PISMO EVARISTA GALOA

POSLEDNJE PISMO EVARISTA GALOA

(Uz mesec matematike) Crtež nepoznatog autora, načinjen na papiru, prikazuje dečački lik francuskog matematičara Evarista Galoa koji je poginuo u dvoboju kad je imao samo 21 godinu

CRNA KUTIJA

CRNA KUTIJA

Za početak treba reći da crna kutija uopšte nije crne boje. Ranije su se pravile u žutoj i u nekim drugim bojama, ali danas su narandžaste sa reflektujućim slojem, radi upadljivosti.

KOLIKA JE VEROVATNOĆA DA BOG POSTOJI

KOLIKA JE VEROVATNOĆA DA BOG POSTOJI

Da li prirodne nauke mogu utvrditi postojanje Boga? Ovo je jedno od nezaobilaznih “glupih pitanja” koje će – u nedostatku svakodnevnih tema za razgovor – pre ili kasnije verovatno biti postavljeno fizičaru, hemičaru ili nekom drugom naučniku.

KOLONIJE U SVEMIRU

KOLONIJE U SVEMIRU

(Izvan fokusa) Čovek nije jedino biće koje je napustilo planetu Zemlju da bi se nastanilo u svemiru. Zajedno sa njim, na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) stiglo je stotine hiljada sojeva mikroorganizama.

KRVAVI PRVI MAJ

KRVAVI PRVI MAJ

(Istorija utorkom) Ilustracija, objavljena pre 132 godine, prikazuje detalj sa četvrtog dana protesta anarhista u Čikagu kad su se radnici sukobili sa čikaškom policijom, što je događaj koji će ostati zapamćen kao Masakr na Hajmarketu

PROHUJALO S KOŠAVOM

PROHUJALO S KOŠAVOM

Možda niste znali da je košava lokalni, endemski vetar – vetar koji ne duva nigde drugde osim u našem regionu, u Srbiji i delovima Bugarske i Rumunije. Košava je jugoistočni vetar srednjeg i jakog intenziteta koji duva sa Karpata i Balkanskih planina.

KOLIKO JE NA SVETU ŠTAMPANIH KNJIGA?

KOLIKO JE NA SVETU ŠTAMPANIH KNJIGA?

Po svemu sudeći, od prve štampane Gutenbergove Biblije u 15. veku do danas, na svetu je objavljeno i odštampano oko 135 miliona knjiga

KAKO JE PLANETA DOBILA SVOJ DAN

KAKO JE PLANETA DOBILA SVOJ DAN

(Povodom Dana planete Zemlje) U svetu se tokom godine obeležavaju brojni ekološki dani, kao što je Dan zaštite životne sredine, Dan zdravlja u životnoj sredini i slični, ali nijedan nije tako spontan i raznovrsan kao Dan planete Zemlje koji obeležavamo 22. aprila.

ATMOSFERA NA TRIBINI O KLIMI I IZUMIRANJU ŽIVOTA

ATMOSFERA NA TRIBINI O KLIMI I IZUMIRANJU ŽIVOTA

(FOTO/VIDEO) Mada se govorilo o klimatskim promenama, Velika sala SKC bila je ponovo krcata tokom tribine Instituta za fiziku u Beogradu u okviru inicijative “Nauka kroz priče” u četvrtak, 18. aprila

VELIKA BOGINJA

VELIKA BOGINJA

(Uoči tribine*) Pogledajte kako se planeta menja. Ako uporedite antropomorfne figurice iz Lepenskog Vira sa onim koje arheolozi pronalaze u Vinči, od verovatno povezane, ali pola milenijuma poznije i bitno razvijenije neolitske kulture, zapazićete kako su vinčanske figure žena vitkije i sa skladnijim stasom

VATRA BOGORODIČINE CRKVE

VATRA BOGORODIČINE CRKVE

(U fokusu) Fotografija prikazuje detalj iz unutrašnjosti 850 godina stare katedrale Notr dam u središtu Pariza, koju je 15. aprila u večernjim časovima progutao plamen. “Na licu ove stare kraljice naših crkava, pored svake bore naći ćete uvek i kakav ožiljak. ‘Tempus edax, homo edacior’,

GAGARIN

GAGARIN

(Reprint*) „Poehali!“, uzviknuo je Gagarin, što je značilo – Idemo! Neposredno pre toga, kada je sve bilo spremno, Sergej Koroljev, vođa sovjetskog kosmičkog programa i glavni konstruktor broda Vostok, javio se radio vezom: „Uzletanje! Želimo ti dobar let. Sve je u redu.“

CRNA RUPA

CRNA RUPA

(U fokusu) Globalnu pažnju svetskih medija privlači prva u istoriji ikada načinjena stvarna fotografija jedne crne rupe, koja je objavljena u sredu, 10. aprila. Reč je o supermasivnoj crnoj rupi koja se nalazi u galaksiji M87 i čije su dimenzije veće od 40 milijardi kilometara

IRAKLIJE

IRAKLIJE

(Istorija utorkom) Biće da je vizantijski car Iraklije (575-641) za Srbe učinio više od svih drugih stranih vladara od dolaska na Balkan u 7. veku do danas, budući da je ovom slovenskom plemenu dodelio status federatija i dozvolio mu da se nastani na teritoriji carstva

SLIKE NAUKE

SLIKE NAUKE

Živopisne ribe na slici nisu stvorene da krase zidove domova – mada to svakako zaslužuju – već su sasvim skromna naučna ilustracija, jedna od mnogih, koja prikazuje riblje vrste u vodama Indonezije s polovine 18. veka. Ribe su naučna ilustracija Luisa Renarda iz knjige objavljene 1754. godine,

TRAKA KOJOM JE OBLEPLJEN SVET

TRAKA KOJOM JE OBLEPLJEN SVET

Кao što mnogi umesto „pasta za zube“ i dalje kažu „kaladont“, tako je i naziv „selotejp“ kod nas, ali i u Velikoj Britaniji i nekim drugim zemljama, postao generički – sasvim je poprimio opšte značenje i sada predstavlja naziv za svaku providnu lepljivu traku

ISTORIJA ZEMLJE U 5 MINUTA (Video)

ISTORIJA ZEMLJE U 5 MINUTA (Video)

Prvi domaći animirani naučnopopularni video “Istorija Zemlje u 5 minuta” deo je serijala popularnih eksplejnera u produkciji portala MONDO. Dok animaciju potpisuje kreativni tim Mondo portala, priču i scenario pripremila je Nauka kroz priče. Foto: Mondo

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ

Na slici koju je 1860. godine naslikao Francuz Žan Leon Žerom, starogrčki filozof Diogen u sred dana pali plamen fenjera. Živi u buretu kao skitnica i prosjak, izbegavajući ljude u koje je duboko razočaran

DA LI POSTOJI NULTA GODINA?

DA LI POSTOJI NULTA GODINA?

(Vreme zabluda*) Godine nove ere se u zapadnom, hrišćanskom kalendaru broje od navodnog rođenja Isusa Hrista, a svaka se godina ove epohe naziva Gospodnjom ili Anno domini. No, da li to znači da je Hrist zaista rođen u 0. godini? Ne, pošto nulta godina ne postoji.

TROVANJE BUNARA

TROVANJE BUNARA

Porobljeni narodi su još od antike, pa sve do modernih vremena, primenjivali poznatu ratnu taktiku trovanja bunara. Naime, kada bi ih opkolili osvajači, u svoje bunare bacali su otrov – ili, ponekad, mrtvu životinju – i trovali neprijatelje koji nisu mogli ni da naslute da ih vreba ovakva vrsta opasnosti.