VRLI NOVI SVET

(Zapleti petkom*) Bernard je Alfa, pripadnik najviše kaste novog, eugeničkog društva. Svet budućnosti, takozvana Svetska država i grad London, pet stotina godina od današnjice, surovo su organizovani. Sva deca se rađaju iz epruvete, odnosno veštačke utrobe, odrastaju bez roditeljskog staranja i obrazuju tehnikama uslovljavanja, poteklim iz Pavlovljevih eksperimenata.

Već na rođenju, deca se prema inteligenciji i genetičkim karakteristikama svrstavaju u neku od kasti. Novo društvo je zato oštro podeljeno na vodeće klase, Alfe, visokointeligentne, privlačne i profinjene individue i nešto zaostalije Bete, zatim socijalno niže i značajno manje inteligentne srednje klase, Game i Delte, dok se na dnu društvene lestvice nalaze Epsiloni, intelektualni imbecili koji obavljaju samo fizičke poslove i koji su potpuno obespravljeni.

Nizak rastom, sasvim neobično za jednu Alfu, Bernard boluje od kompleksa niže vrednosti, ali kritičan prema društvu, upada u neobičnu avanturu. Njegova trenutna partnerka, Lenina, oličenje je vrednosti tog sveta – hladna, dosledna i posvećena Alfa. Njihovi životi su određeni veličanjem tehnlogije i industrije, što je i nova religija (Fordizam), opsesivnom brigom o sterilitetu i neposrednim uživanjima, kao i sintetičkoj drogi, amfetaminu koji svi po dužnosti koriste i koji se naziva Soma.

Stvari postaju zamršene kad Bernard i Lenina krenu na vikend putovanje u rezervat u Novom Meksiku, gde žive poslednji prirodno rođeni ljudi, divlji, agresivni i haotični, ali i zatočnici autentično ljudske kulture.

Okrutna distopija „Vrli novi svet“ engleskog romanopisca Oldusa Hakslija počiva na jednostavnom zapletu, ali zbog svojih raznolikih anticipacija, sumornih predviđanja i britke kritike eugeničkih ideja i tehnokratije, kao i silnih citata i omaža u svemu što pretenduje da bude futurizam, predstavlja jedno od onih kultnih, ali vrlo živopisnih dela za koje se može reći da su gotovo obavezna lektira u modernom svetu.

Objavljen 1932. godine, Hakslijev roman isprva nije doživeo odobravanje kritike, a u nekim zemljama je čak bio i zabranjen, ali se danas bezuslovno smatra jednim od najvažnijih dela prethodnog veka. Veze ove knjige sa Orvelovom „1984“ i fantastičnim romanom „Mi“ Jevgenija Zamjatina su očigledne, no, Haksli se postarao da knjiga bude ispunjena i brojnim drugim slojevima ideja i referenci, od Šekspira do Henrija Forda i Sigmunda Frojda, zbog čega je uostalom pola veka kasnije napisao i jednu knjigu priručnik.

Ako vam je kakvim neobičnim slučajem do sada promakao, krajnje je vreme za „Vrli novi svet“.

(S.B.)

—–
*Iz petka u petak, NKP vam predstavlja seriju neočekivanih, zanimljivih ili žanrovski važnih zapleta, iz priča koje su povezane sa naukom, a potekle su iz romana, filmova i drugih umetničkih ostvarenja, sa idejom da vas podstaknemo da u njima otkrijete nove svetove

Ilustracija: Trodimenzinalni fraktal koji predstavlja grad budućnosti – Depositphotos/Poznyakov