POSLEDNJI DANI NAJPOŽELJNIJEG NEŽENJE

Poslednji živi mužjak severnog belog nosoroga, Sudan, uginuo je 20. marta*. Mediji širom sveta već nedeljama su izveštavali o njemu. Živeo je 45 godina, što je zaista duboka starost, s obzirom na to da je ovoj vrsti životni vek do 40 godina.

Sudan je nedeljama bio teško bolestan. Imao je infekciju na nozi koja je gotovo tipična za vrlo stare nosoroge, mada je poslednjih dana stizala ves da se, sasvim neočekivano, „najpoželjniji neženja“, kako ga ponekad nazivaju, ipak oporavlja.

Pored Sudana, na čitavoj Zemlji žive još svega dva severna bela nosoroga (Ceratotherium simum cottoni). To su Nazin, Sudanova ćerka, i Fatu, njegova unuka. Živeli su zajedno u Keniji i o njima se brine OL Pedžeta, organizacija za zaštitu i očuvanje životinja, čiji su stručnjaci danonoćno brinuli o Sudanovom zdravlju, dok naoružani čuvari brinu o bezbednosti.

Nijedan od ovih nosoroga neće više imati prirodno potomstvo. Nazin je prestara, dok Fatu ima problem za reproduktivnim zdravljem. Uz to, znajući koja sudbina čeka ove nosoroge, još 2014. godine istraživači koji su prikupili uzorak Sudanove sperme, zaključili su da je veoma niskog kvaliteta. Postoje međutim i uzorci još 6 drugih mužjaka.

Nazin i Fatu još proizvode jajne ćelije koje se mogu sačuvati i zatim vantelesnom oplodnjom stvoriti embrion severnog belog nosoroga. Taj embrion se može implantirati u matericu bliskog rođaka, južnog belog nosoroga sa velikom izvesnošću da će na svet zaista doći novi život.

No, u ovo pitanje upleli su se i brojni drugi ljudi iz raznih oblasti nauke, pre svega da bi došli do odgovora na pitanje da li se ova vrsta može – i treba – spasiti od izumiranja.

Jer, šta se dešava pošto na svet dođe jedan takav severni beli nosorog, ili čak više njih? Imaćemo još jednog ili nekoliko nosoroga u srodstvu koji realno neće produžiti vrstu jer je ona, kako su okarakterisali iz organizacije „Spasimo nosoroga“ (Save the Rhino) već funkcionalno izumrla.

U ovoj organizaciji smatraju da je mnogo značajnije da se sredstva ulože u zaštitu staništa i drugih nosoroga koji su takođe na granici ugroženosti, ali koji imaju neke izglede da opstanu. Podsetimo, rogovi nosoroga su čak i u 21. veku na crnom tržištu vrlo tražena roba zbog njihovog navodnog značajnog medicinskog svojstva, koje je zapravo samo mit.

S druge strane, oni koji zastupaju stav da treba po svaku cenu očuvati Sudanovu vrstu, kao argument navode da se najveći deo doniranih sredstava za očuvanje zapravo i daje u svrhu razvoja i napretka tehnologije vantelesne oplodnje kod nosoroga i da nije korektno ta sredstva trošiti na nešto drugo.

Ali, šta je onda problem, što to već nije urađeno? Kako objašnjava Jan Stejskal iz češkog Dvur Kralov zoo vrta koji je formalni vlasnik tri nosoroga, taj postupak nije ni blizu jednostavan kao kod ljudi ili nekih drugih životinja. Da bi se došlo do jajašca ženke nosoroga koje se može oploditi, mora se, posmatrajući ultrazvučnim aparatom, doći do jajnika koji je oko metar i po unutar njenog tela, a folikul u kom je smeštena ta jajna ćelija veličine je svega milimetar…

Stejskal pojašnjava da bi osvajanjem novih znanja iz te oblasti mogli da unapredimo i program razmnožavanja drugih ugroženih nosoroga kao što su sumatranski ili crni nosorog. Donekle sličan scenario dogodo se i sa srodnim južnim belim nosorogom. Iako ih sada ima oko 20.000, početkom 20. veka bio je gotovo izumro, sa manje od 20 primeraka.

M.Đ.

*Prvobitno objavljen tekst napisan je i objavljen nekoliko sati pre nego što je stigla vest o Sudanovoj sudbini, i zbog toga je naknadno editovan.

—–

FOTO: Lengai101/Michael Dalton-Smith/Digital Crossing Productions.