ROĐENDAN LEONARDA DA VINČIJA
(Najava) Dođite na prvo obeležavanje rođendana Leonarda da Vinčija u Beogradu! Naime, dan rođenja velikog renesansnog naučnika, umetnika i pronalazača, 15. april, obeležava se u sto gradova sveta kao Dan italijanske nauke. U Beogradu se tim povodom u ponedeljak, 16. aprila, u 12 časova, u EU info centru organizuje zanimljiv događaj pod nazivom „Zašto je fizika čestica bitna?“ koji svakako vredi posetiti.
Priča o Leonardu da Vinčiju (1452-1519), poslednjem univerzalnom čoveku i jednom od najvećih simbola kreativnosti u istoriji čovečanstva, počinje na doslovnoj margini istorije. Naime, ni po čemu se tog 15. aprila 1452. godine nije moglo reći da se išta izuzetno dogodilo niti je iko mogao da pomisli da bi vanbračno dete – kopile – iz malog mesta Vinči u Toskani koje se upravo rodilo, moglo išta da postigne u životu.
Leonardov otac jeste bio bogat čovek, ali osim što je ovo dete dobio van braka, on se nakon toga nekoliko puta oženio i dobio još 12 dece. Neka su se rodila kad je Leonardo već bio odrastao žovek u srednjim godinama. No, onda se desilo ono što će preokrenuti priču – kad mu je bilo 14 godina, Leonardo je dobio životnu priliku da se oproba kao šegrt u jednoj od umetničkih radionica u Firenci koju je vodio slavni Andrea del Verokio.
Posmatrajući Verokia i druge velike umetnike koji su na istom mestu boravili i stvarali, Leonardo je naučio brojne zanate i umetničke i tehničke veštine, upoznao hemiju, metalurgiju, mehaniku, radio sa kožom i drugim materijalima. Verokijeva radionica sama po sebi bila je neobična jer je uz Leonarda izrodila brojne slavne umetnike Renesanse kao što su Botičeli, a posredno i Rafaelo, Mikelanđelo, i drugi. Leonardo je tu ostao sve do svoje 26. godine.
No, iako najpoznatiji kao umetnik koji je naslikao Mona Lizu, Poslednju večeru i druge presudno važne slike za istoriji umetnosti, Leonardo je bio naučnik i pronalazač koji je koristio prirodu kao inspiraciju za svoja otkrića i rad.
Crtao je najrazličitije mehaničke životinje, uključujući ptice, viline konjice, pa čak i mehaničkog čoveka-viteza za koga se pretpostavlja da ga je Leonardo konstruisao i da je mogao da se kreće, pomera ruke, glavu, vilicu… Viteza je napravio kako bi udovoljio svom pokrovitelju Ludoviku Sforci koji je želeo da zabavi i fascinira zvanice na zabavama u palati Sforca u Milanu. Među nekoliko planova mašina za letenje Leonardo je skicirao i jedrilicu i napravu nalik helikopteru – sve po uzoru na ptice.
Leonardo je umro u 67. godini nakon šloga, kao slavni, uspešni i bogat čoveka. Prema jednom predanju, skončao je na rukama svog dragog prijatelja, kralja Fransoa I od Francuske.
Povodom Leonardovog rođendana, 15. aprila, koji je Italija proglasila za Dan italijanske nauke, ambasada Italije u Srbiji organizuje događaje kojima se promoviše novija istorija nauke, a posebno fizika visokih energija, kao i snažna saradnja Italije i Srbije u ovoj oblasti fizike. U Narodnoj biblioteci Srbije se ovom prilikom otvara izložba „Fermijevo nasleđe“ koja traje od 17. do 30. aprila.
Centralni događaj je u ponedeljak, 16. aprila, u 12 časova, u sali EU info centra (Kralja Milana 7) kao popularno predavanje pod nazivom „Zašto je fizika čestica bitna?“
Na predavanju gostuje profesor Pablo Čirone iz laboratorije Jug koja je deo INFN, odnosno Nacionalnog instituta za nuklearnu fiziku, a govoriće i dr Aleksandar Bogojević, direktor Instituta za fiziku u Beogradu, prvog instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, koji je jedan od međunarodnih partnera INFN-a.
M.Đ./S.B.
——
Ilustracija: Grafika, studija iz dnevnika Leonarda da Vinčija, nastala oko 1513. godine, koja predstvlja starca (smatra se da je to autoportret) i analizu kretanja vodene struje