RAT SVETOVA
(Zapleti petkom*) “Još od dana otkako su stigli, bili su neopozivo prokleti, umirući i truleći čak i kad su išli tamo ovamo. To je bilo neizbežno. Po ceni od milijardu smrti, čovek je kupio svoje prirodno pravo na Zemlju, i ona je njegova u odnosu na sve pridošlice”, kaže viktorijanski pisac Herbert Džordž Vels na kraju osmog od devet poglavlja kultnog romana “Rat svetova” iz 1897. godine.
Vels opisuje najpoznatiju vanzemaljsku invaziju koja se nije dogodila, ali koja je izazvala i još uvek izaziva talase i talase kreativnih reakcija, obrada i omaža u literaturi, stripu i filmu. Teško je i sagledati dokle seže njegov uticaj – smatra se čak da je otac američkog kosmičkog programa Robert Godard smislio višestepenu raketu inspirisan Velsovim romanom.
Roman je objavljivan u nastavcima u časopisima Pirsons i Kosmopoliten, na samom kraju 19. veka. Pored jasnih darvinističkih poruka i nagoveštaja kraja kolonijalne epohe, daje živ opis invazije koja anticipira London u totalnom ratu, kakav će se desiti tokom Bitke za Britaniju u Drugom svetskom ratu.
Velsova fantastika podstakla je i društvene eksperimente – slavan je slučaj radio emisije Orsona Velsa iz 1938. godine kada je tokom emitovanja “Rata svetova” koji su predstavljeni kao vesti Radio Kolumbije izbila opšta panika na istočnoj obali SAD.
U romanu, tehnološki napredni Marsovci stižu na Zemlju čije su stanovnike nehajno posmatrali oduvek “isto kao što čovek posmatra mikrobe pod mikroskopom, dok su oni zauzeti svojim malim aferama”. I dok se invazija razvija, ona postaje bitka za preživljavanje – naprednija vrsta pokušava da istrebi ljudsku.
No, u zgodnom obrtu na kraju, nepobedivi Marsovci i njihov “cilindar” najednom prestaju da budu smrtonosna pretnja jer su se zarazili najsitnijim mikrobima na planeti, na koje nisu bili otporni. Ako razmislite, ovakav preokret ipak prevazilazi okvir dramaturgije ovog uticajnog, ali u suštini lakog, žanrovskog štiva. On je, zapravo, kontroverzna, antropocentrična vizija ljudskog mesta na planeti, oda svetu koji je čovekovo vlasništvo jer je čovek skupo platio pravo na njega.
“Ove klice zaraze uzimaju ljudski danak još od početka svih stvari”, kaže pripovedač dodajući da je snagom prirodne selekcije čovek stekao otpornu moć, imunititet, koji nije dobio besplatno, već ga je platio milijardama umrlih od bolesti u prethodnim epohama. I kako kaže H. Dž. Vels: “Jer niti ijedan čovek živi niti umire uzalud”.
S.B.
—–
Ilustracija: Promotivni poster za francusko izdanje Rata svetova H.Dž Velsa, 1906. godina, sa kultnim ilustracijama koje je uradio brazilski umetnik Henrrique Alves Corrêa