PLASTIČNI OTPAD: ŠTA VI MOŽETE DA URADITE?

Od kad je čovek početkom 20. veka počeo da uvodi plastiku u masovnu proizvodnju, na Zemlji je nastalo oko 8300 miliona tona plastike – iz godine u godinu sve više i više. Prema podacima koje navodi ugledni „New Scientist“, samo u toku 2016. godine, u svetu je proizvedeno ukupno 280 miliona tona plastike.

U tome prednjači Kina u kojoj je nastalo 29 odsto, zatim Evropa (19%), SAD, Kanada i Meksiko (18%) i Azija bez Kine i Japana (17%). Proizvedena plastika ubedljivo najviše koristi se za pakovanje (40%), a zatim za izgradnju (20%).

Šta se dalje dešava sa proizvedenom plastikom? Zašto je to odjednom postala tako važna tema?

Oko tri četvrtine proizvedene plastike ubrzo odbacimo. Oko 80 odsto odbačene plastike završi u životnoj sredini i na deponijama. Slike takve naše svakodnevice su poražavajuće: svake godine 8 miliona tona završi u okeanu – jedu je ribe, a onda mi njih. Stomaci kitova nasukanih na obale prepuni su plastičnog otpada, foke su zapetljane u đubre, plaže su prepune smeća, a pored puteva – i sami smo svedoci – gomila se isti otpad. Direktne posledice po običnog čoveka, procenjuje se, tek će se osetiti jer, ako se ne promeni način na koji se upotrebljava plastika, do 2050. godine u okeanima će biti više plastike nego ribe.

U Srbiji poslednjih godina često se govori o nužnosti da se smanji upotreba plastičnih kesa, a ista tema aktuelna je u gotovo svim zemljama sveta. U pojedinim državama vlade i preduzeća, svesne posledica dosadašnje potrošnje, rade zajedno da smanjenju upotrebe plastike, a naročito one za jednokratnu upotrebu, kao što je plastika za pakovanje, plastične kese, slamke i drugo.

Problem sa plastikom je što dosadašnja strategija sakupljanja i recikliranja ne daje rezultate. To je zato što je iskorišćena plastika bezvredna i zato što je proizvođaču jeftinije da proizvede novu nego da reciklira upotrebljenu. Oko 50 odsto PET-a, plastike od koje se prave flaše pogodne za reciklažu, sakupi se u reciklažnim centrima širom sveta, ali se samo 7 odsto reciklira dok ostatak tu ostaje večno.

Šta mi, pojedinci, možemo da uradimo?

Možemo da smanjimo upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu – kesa, slamki, plastičnih flaša, plastičnog pribora za jelo…

Možemo, na primer, da koristimo čvrste „obične“ sapune umesto tečnih jer se njihova ambalaža brzo i lako razgrađuje.

Otpad koji se može reciklirati možemo da bacamo u kontejnere za reciklažni otpad (možda ne znate, ali njih zapravo ima oko nas, iako su malo skriveni).

Plastiku koju želimo da odbacimo možemo da damo sakupljačima sekundarnih sirovina.

Plastiku koja se može reciklirati možemo čak i da prodamo kompanijama koje se bave reciklažom (a kojih ima i u Srbiji i mogu da dođu na vašu adresu ako je imate više) ili da je odnesemo u reciklažni centar.

Možemo da kupujemo kod kompanija posvećenih ordrživoj proizvodnji, onih koje u proizvodnji koristi materijale koji se mogu reciklirati ili koji koriste malo ili nimalo plastike za ambalažu.

Možemo da poklanjamo i primamo na poklon stvari koje smo prerasli ili prestali da koristimo.

Možemo da stvarno koristimo taj ceger.

Uz sve ove stvari koje pojedinac može da učini, jednako je važno da zahtevamo da se i država jednako pažljivo posveti ovom problemu.

Marija Đurić

—–
FOTO: Depositphotos/fouroaks

Ovu i druge priče možete čitati i na www.naukakrozprice.rs