ZAŠTO STE TOLIKO PAMETNI?
Brojne su teorije o uticajima na visinu koeficijenta inteligencije o kojima se poslednjih decenija govorilo. Dok su jedni tvrdili da je to nešto sa čime se rađamo i što se nikako ne može menjati, drugi misle da je situacija sasvim suprotna i da životne okolnosti daju konačnu sliku čovekovog intelekta.
Istina je, kao i obično, negde između. Kao što će dete visokih roditelja najverovatnije biti visoko – ukoliko se bude zdravo hranilo i imalo uredan život – tako će i dete roditelja sa visokim koeficijentom inteligencije najverovatnije imati mogućnost da i to nasledi od roditelja, osim ako se desi neka neobična okolnost.
Koeficijent inteligencije deteta usvojenog na rođenju, pokazala su istraživanja, nije u korelaciji sa IQ-om roditelja koji su ga usvojili, ali jeste u korelaciji sa IQ-om bioloških roditelja – bez obzira na uslove u kojima je dete raslo, na obrazovanje koje je dobilo, i drugo.
O genima koji utiču na visinu inteligencije poslednjih godina mnogo smo saznali. Radi se o oko 500 gena koji, pojedinačno, nemaju značajan uticaj na visinu IQ-a, ali udruženo daju presudan uticaj na ishod. Ipak, ovih 500 gena određuje okvire, a sredina utiče na to koliko ćemo unutar tih okvira dosegnuti.
Kako se navodi u jednoj analizi objavljenoj u časopisu “New Scientist”, postoji nekoliko značajnih komponenti: utvrđeno je da je deficit joda povezan sa nižim IQ-om, zatim prisustvo parazita, kao i prisustvo olova u benzinu. Utvrđeno je da snažan uticaj imaju i ekstremne porodične okolnosti poput zanemarivanja i zlostavljanja.
Ali, sad smo tu gde jesmo, i šta ćemo s inteligencijom koju imamo? Kako ona utiče na naš život?
Visina koeficijenta inteligencije, tvrde istraživači, ima dvotrećinski uticaj na rezultate školskih testova, dok na presudnu trećinu utiču motivacija, mentalno i fizičko zdravlje.
IQ određuje koliko ćemo biti dobri u obavljanju posla, određuje društvenu mobilnost kao i sposobnost da rešavamo kompleksne probleme, nezavisno od toga da li se bavimo visokointelektualnim profesijama ili nekim “jednostavnim” zanatom. Istraživanja Univerziteta u Edinburgu pokazuju da značaj visine IQ-a možemo primetiti u svakodnevnim, uobičajenim aktivnostima, od snalaženja u supermarketu do ophođenja u prema drugim ljudima.
Novije studije sugerišu i da ljudi sa visokim IQ-om žive zdravije i duže. Razlozi mogu biti raznovrsni, od toga da su inteligentniji ljudi bolje obrazovani, uspešniji, imaju viša primanja, pristup kvalitetnijoj hrani, informisaniji su o značaju fizičke aktivnosti. Zatim, razlog dugovečnosti može biti i što im sposobnost promišljanja i donošenja dobrih odluka pomaže da izbegnu nezgode, hronične bolesti, kao i da budu disciplinovani u lečenju.
M.Đ.
—–
FOTO: Depositphotos/konradbak