ZAŠTO TREBA JESTI MANJE CRVENOG MESA?
Od kako je krajem 2015. godine Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala prerađeno meso kao kancerogeno za ljude, a crveno meso kao verovatno kancerogeno, ova tema stigla je u žižu javnosti.
A kako se tiče čitavog čovečanstva, brojni naučnici nastavili su da istražuju tu tvrdnju.
U jednom radu Marije Bošković i Milana Baltića objavljenom naredne 2016. godine u časopisu „Meat technology“ koji izdaje naš Institut za higijenu mesa i tehnologiju, navode se poražavajući podaci vezani za incidencu raka u Srbiji. U našoj takozvanoj zemlji u razvoju, kako autori navode, svakodnevicu građana obeležavaju stres, zagađenje, neredovna ishrana i loše prehrambene navike, manjak fizičke aktivnosti i nedovoljno sna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije koji su ovde navedeni, u 2012. godini jedino su Zimbabve, Mađarska, Jermenija i Mongolija imale veće stope smrtnosti od raka u odnosu na Srbiju.
U pomenutom radu naših autora pod naslovom „Veza između konzumacije crvenog mesa i raka“ u kom su prikupljeni raznovrsni podaci o ovoj temi, takođe se navodi da na rizik od raka svega 5 odsto utiču genetski faktori, dok preostalih 95 odsto zavisi od faktora sredine, od toga 30 do 35 odsto od načina ishrane.
Pozitivna korelacija između konzumiranja crvenog mesa i kancera u probavnom traktu je dokazana kroz više istraživanja, a za sada znamo da je razlog dvojak: crveno meso i njegove prerađevine sadrža pojedine materije koje se mogu smtrati kancerogenim, a takođe, ova visokokalorična hrana može voditi gojaznosti a to posredno može biti uzrok raka.
Veliki uticaj ima i način pripreme mesa pa se smatra da visoka temperatura – kao na primer kada se pravi roštilj, zatim prženo i pečeno meso – uzrokuje pojavu štetnih supstanci kao što su HAAs i PAHs koje se smatraju inicijatorima kancerogenih procesa. Jedna studija je pokazala na primer da učestalost konzumiranja crvenog mesa ima mnogo veći negativan uticaj na zdravlje nego količina pojedenog mesa. Brojne studije navedene u ovom radu potvrđuju i vezu između konzumacije crvenog mesa i drugih vrsta raka, kao na primer raka dojke i raka pluća.
S druge strane, istraživanjima nije utvrđena veza između drugog vrsta mesa (kao npr. živinskog) i raka.
Autori ovog rada zaključuju da pored svega crveno meso ne smemo izbaciti iz ishrane jer ono sadrži i brojne antikancerogene komponente koje su važne za ljudsku ishranu, kao na primer cink, selen, omega-3 masne kiseline, vitamine B6, B12, D i folnu kiselinu. Oni navode da količinu treba smanjiti na najviše 500 grama kuvanog mesa nedeljno, dok mesnih prerađevina treba jesti vrlo malo, ili ih treba potpuno izbaciti.
M.Đ.
—–
FOTO: Depositphotos/DmitryPoch