118 ELEMENATA

(Brojevi*) Matematika je prepuna zanimljivih i posebnih brojeva, ali broj 118 ima veći značaj za hemiju i srodne nauke, s obzirom na to da predstavlja ukupan broj čoveku danas poznatih hemijskih elemenata u periodnom sistemu elemenata.

Pre nego što je Dmitrij Mendeljejev 1871. godine napravio svoju drugu verziju periodnog sistema koja dosta nalikuje današnjem, postojao je čitav niz pokušaja da se hemijski elementi na neki način poređaju i klasifikuju, te da se nađe nekakva nit koja će ih sve povezati u jedan sistem.

Gotovo vek ranije, otac hemije Antoan Lavoazje napravio je prvi obris periodnog sistema elemenata, tako što je tada poznata 33 elementa klasifikovao prema tome da li su gasovi, metali, nemetali ili zemni elementi, za koje se kasnije ispostavilo da i nisu elementi. Usledio je čitav niz pokušaja da se napravi nekakav opšteprihvaćeni funkcionalni sistem, ali nijedan nije doživeo veću popularnost. Do vremena kada je Mendeljejev pokušavao da napravi svoj sistem, hemijskih elemenata bilo je blizu 60, a otkrivan je svake godine u proseku po jedan novi.

Mendeljejev je, kako je kasnije ispričao, jedne noći u snu složio elemente tako da je svaki od njih imao svoje tačno određeno mesto. Iste noći počeo je sa crtanjem tabela, da bi u nekom momentu napravio osam kolona, sa osam grupa elemenata, predvidevši i mnoge još neotkrivene. Tabela se još mnogo menjala i dopunjavala, da bi, u ovom trenutku, u periodnom sistemu bilo upisano 118 hemijskih elemenata grupisanih prema njihovim osobinama.

Poslednja dva koja su prihvaćena su flerovium (114) i livermorium (116). Ova dva, kao i ostali elementi sa atomskim brojem od 99 do 118 nisu nađeni u prirodi već sisntetisani u laboratoriji. Trka naučnika za stvaranjem elemenata sa još većim atomskim brojem se nastavlja.

M.Đ.

—–

FOTO: Prvi periodni sistem elemenata Dmitrija Mendeljejeva/Wikimedia commons