MLADIĆ KOJI NIJE OBEĆAVAO
“Vrata stana bila su otvorena da bi se brže osušio tepih koji je upravo izriban, opran i obešen u hodniku. Ušao sam u Ajnštajnovu sobu. Jednom rukom stoički je ljuljao kolevku u kojoj je ležala beba. U ustima mu je bila loša, veoma loša cigara, a u drugoj otvorena knjiga. Peć je užasno dimila.” Tako je u januaru 1903, prema opisu Davida Rajhenštajna, izgledao zadimljeni dom Alberta Ajnštajna.
Čovek koji će postati najuticajniji fizičar, a možda i mislilac svih vremena Albert Ajnštajn (1879–1955), nije mnogo obećavao ne samo u očima svog posetioca i prijatelja Rajhenštajna. Fotografija koja prikazuje Ajnštajna iz tih godina snimljena je na Politehničkoj školi u Cirihu. Njen autor u to doba nije mogao ni da pretpostavi kako fotografiše mladića koji će postati ne samo najpoznatiji naučnik svih vremena, nego će njegovo lice i frizura početi da simbolizuju nauku.
Danas inače postoji i jedna prava „mitologija“ o Ajnštajnu, čitava baština iskaza i tvrdnji koje veliki fizičar nikad nije izgovorio i događaja u kojima nije učestvovao. Tako se uporedo sa nepostojećim citatima, onim o pčelama, ali i mnogim drugim, uz falsifikate i lažne priče, često pogrešno navodi kako je Ajnštajn bio „loš u školi“.
Uvid u arhivu njegovih ocena jasno pokazuje da Ajnštajn nije bio loš đak, kao i da je matematici bio posvećen od najranijeg doba. No, za takve priče ima izvesnog povoda jer u očima savremenika Ajnštajn jeste bio – mlad čovek koji ne obećava previše. Brojni detalji iz njegove biografije pokazuju da se po svemu sudeći razlikovao od okoline, ali i da se suočavao sa silnim izazovima.
Ajnštajnove mladalačke godine bile su ispunjene raznim nevoljama i razočaranjima. Naime, zbog nedozvoljene veze nakon zajedničkog studiranja na Politehničkoj akademiji u Cirihu u Švajcarskoj, Ajnštajn i mlada fizičarka srpskog porekla Mileva Marić, proveli su nekoliko godina u velikoj neizvesnosti, u putovanjima, razdvojenosti, oskudici i porodičnim sukobima.
Ajnštajnov otac Herman preminuo je u oktobru 1902. i tek na samrti je sinu dao blagoslov da se oženi, ali je, kako beleži više njegovih biografa, na Alberta ostavilo dugoročan trag to što je svojim dotadašnjim akademskim i životnim neuspesima razočarao porodicu. No, Mileva i Albert su se početkom 1903. godine najzad venčali. Tada su dobili prvog od dva sina, Hansa, koji je zapravo njihovo drugo dete, budući da je Lizerl, dete koje ih je oboje iznenadilo prethodne godine, ostalo u domu Milevinih roditelja u Novom Sadu.
Ajnštajn je u to doba bio daleko od značajnog fizičara. Akademiju u Cirihu je upisao sa teškoćama, tokom studija ga je profesor Minkovski smatrao “lenjivcem” i s obzirom na nezavidan uspeh, gotovo da nije bilo nade da će nastaviti akademsku karijeru i negde dobiti mesto profesora. No, zahvaljujući Marselu Grosmanu, kolegi fizičaru, dobio je jedno neugledno nameštenje u Bernu, u Zavodu za patente. Ovde se u junu 1902. godine zaposlio kao saradnik treće klase, za bednu platu.
Kako bi uvećao skromne porodične prihode, Ajnštajn će, tokom prve godine godine života u Bernu, u lokalnim novinama objaviti oglas da daje privatne časove matematike i fizike. Kako primećuje Mičio Kaku, autor vrlo zanimljive biografije Ajnštajnov kosmos, to je i ujedno prvo pominjanje Ajnštajnovog imena u novinama.
I onda će, dve godine kasnije, tokom „čudesne“ 1905. Ajnštajn u tišini svog Patentnog biroa napisati, a potom poslati i objaviti seriju od pet kratkih radova od kojih će svaki dovesti do nastanka jedne nove oblasti fizike. Njegova teorija relativnosti, utemeljena na dva od pet radova tada objavljenih u „Fizičkim analima“, izmeniće ne samo fiziku, nego i dotadašnje poimanje sveta, filozofije i kulture.
Jedan vek kasnije, sudeći prema statističkim analizama najvećeg skupa knjiga i časopisa koje je iz svetskih biblioteka prikupio i snimio Google Books, ime Alberta Ajnštajna je ubedljivo najčešće pominjano ime jednog čoveka u literaturi današnjice, ispred Čarlsa Darvina.
S.B.
—–
Foto: Einstein Archives – Lotte Jacob