BALISTIČKI PAD

(Tragom vesti*) Da li poslednji incident pri lansiranju ruske svemirske letelice Sojuz može da okonča saradnju SAD i Ruske federacije u svemiru? Pre deset dana su dva putnika u obritu, američki astronaut Nik Hejg i ruski kosmonaut Aleksej Ovčinin, bili prinuđeni da prinudno iskoče iz Sojuza MS10 da bi se odmah potom i uspešno prizemljili, ali je time možda prizemljen i čitav Sojuz program. Sa potencijalnim gašenjem ovog programa dovedena je u pitanje ne samo jedina aktivna transportna veza sa Međunarodnom svemirskom stanicom (ISS), nego i jedina još uvek živa saradnja Amerike i Rusije.

Prema informacijama koje su saopštili iz američke Nacionalne administracije za svemir i astronautiku (mnogo poznatije po akronimu NASA), ali i iz ruske novinske agencije Tas, misija Sojuz MS10 je bila neuspešna, ali putnici su živi, otputovali su u Moskvu, dok astronauti koji se i dalje nalaze na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) nisu ugroženi jer na stanici još uvek ima dovoljno zaliha hrane i drugih potrepština.

Incident se dogodio 11. oktobra, u 114 sekundi leta sa kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu, odakle Sojuz rakete poleću, do Međunarodne svemirske stanice. Misija je počela u 8 sati i 40 minuta po lokalnom vremenu, ali živi prenos poletanja prošlog četvrtka nije dugo trajao i već u 90 sekundi je bilo jasno da nešto nije u redu.

Nakon toga se uključio sistem za automatsko katapultiranje. Ovakav sistem se na ruske rakete ugrađuje gotovo od samog početka sovjetskog kosmičkog programa, od 1962. godine. Ustaljeno se smatra da katapult sa padobranom ne može da bude od ikakve koristi pri incidentu u toku prvih 20 sekundi od poletanja, ali da potom, u nižim fazama poletanja, može da spase život putnika u Sojuzu. Pokazalo se da je zaista tako.

Izbačeni u atmosferu unutar kapsule, astronauti su doživeli više nego neprijatan, takozvani balistički pad. Padali su pod izuzetno oštrim uglom i izdržali veliku silu pri padu. No, ubrzo su sleteli na udaljenosti od oko 400 kilometara istočno od Bajkonura.

Ove vesti još nisu bile ni objavljene, a već se u zapadnim medijima raspravljalo o trenutnom stanju ruske industrije i njenoj sposobnosti da održi standarde iz prošlosti, uz, naravno, još uvek neprikosnoveni stav da je Sojuz najbolja raspoloživa raketa za slanje ljudi u orbitu. Opšta je ocena analitičara da će incident uticati na dalju saradnju SAD i Rusije u kosmičkom programu.

Mada se sa Zemlje danas obavi na desetine i stotine poletanja raketa, one mahom nose sonde, opremu i satelite, dok je za transport ljudi, a to znači put u dva smera, nužno imati posebne letelice. Za to su sve do prethodne decenije korišćeni šatlovi koji su, kao simbol novog iskoraka u osvajanju svemirske tehnologije obavili čak 135 misija.

Uz brojne uspone i padove u razvoju programa, NASA je sa početkom ove decenije trajno ukinula ovaj orbitalni program, a uzroci su pre svega vezani za dve velike tragedije. Drugi u floti šatlova, “Čelindžer”, doživeo je veliku katastrofu 1986, kada je pri poletanju eksplodirao, dok je “Kolumbija” pala pri sletanju 2003. godine.

Već nakon Kolumbije, SAD su počele pregovore sa Rusijom o saardnji i korišćenju Sojuza, koji se činio isprvao kao dobra, a kasnije kao jedina moguća alternativa šatlu. Uobičajeno se smatra kako je svemirska trka počela lansiranjem Sputnjika 1957. godine, a okončala se dve decenije kasnije, 15. jula 1975.

Tada je lansiran takozvani Apolo-Sojuz test projekat (ASTP), prva združena američka i sovjetska misija. Njen cilj je bio pre svega simboličan i predstavljao je temelj saradnje koja je počela pre konačnog završetka Hladnog rata i koja će se razvijati narednih četrdeset godina. Zahvaljujući tome američki i ruski astronauti su sarađivali u brojnim misijama, da bi najveći zajednički uspeh bez sumnje bio ISS.

Tokom poslednjih godina Amerika ubrzano razvija sopstvene, nove, američke bustere i tu se oslanja na privatne kompanije SpejsX i Boing. No, ovaj program je pre svega motivisan letovima na Mars, a ne samo zamenom posada i opreme na ISS-u, budući da se to sasvim ekonomično može izvoditi Sojuzom.

Sojuz je korišćen u više misija nego ijedan drugi svemirski brod. Mada izrazito neudoban, na šta se danas žale brojni astronauti, Sojuz je neverovatno pouzdan. Čak je i dizajn kineske letelice Šenzou inspirisan Sojuzom. Prethodno je sa Sojuzom zabeleženo samo nekoliko incidenata, 1967. godine kad je poginuo ruski kosmonaut pri previše oštrom sletanju i potom 1971. kad su se dva kosmonauta ugušila zbog nepravilnog povezivanja sa modulom u orbiti.

Letelicu Sojuz, što znači savez, konstruisao je Sergej Koroljov još sredinom šezdesetih godina 20. veka, a prvi Sojuz je poleteo 28. decembra 1966. godine. Letelica se lansirala istoimenom raketom kojom je prethodnio bio u orbitu lansiran Sputnjik. Prvobitno je Sojuz bio namenjen za let do Meseca, ali kad su Sovjeti odustali od tog programa, počeo je da se koristi za druge misije, isprva kao transport do stanice Mir, a danas kao jedina veza sa ISS.

Fotografija prikazuje uspešno sletanje broda Sojuz TMA17 pomoću padobrana i retroraketa.

S.B.

—–

Foto: Wikimedia / Bill Ingalls

*Tekst je nastao prema eseju istog autora objavljenom 18. oktobra u nedeljniku Vreme