KOLIKA JE VEROVATNOĆA DA BOG POSTOJI

Da li prirodne nauke mogu utvrditi postojanje Boga? Ovo je jedno od nezaobilaznih “glupih pitanja” koje će – u nedostatku svakodnevnih tema za razgovor – pre ili kasnije verovatno biti postavljeno fizičaru, hemičaru ili nekom drugom naučniku.

Šta god da kaže, teško da će odgovor biti tekovina najsvežijih naučnih pregnuća. Grčki filozof Protagora (485–410. godine p.n.e.), jedan od prvih i najpoznatijih sofista, izrekao je još pre 2500 godina da “kada su bogovi u pitanju, ja ne mogu znati ni da li postoje, ni da li ne postoje, niti kakav je njihov oblik”. Možda je razočaravajuće kako, dva i po milenijuma kasnije, uz sve uspehe savremenih nauka, moderni mislioci nisu odmakli ni korak od samoukog učitelja mudrosti iz Abdere.

Naime, tada se širok spektar društvenih nauka bavi Bogom i religijama, rasprostranjeno je viđenje da se egzaktne nauke, prema predmetu svojih istraživanja i fokusu interesovanja, problemom postojanja Boga uopšte ne bave, niti su se tim, teološkim i čisto metafizičkim pitanjem ikada i bavile, bar otkako su – posle rođenja moderne fizike sa Galileom Galilejem i slučaja sa Đordanom Brunom – postale moderne i egzaktne.

S druge strane, izvestan broj ozbiljnih pokušaja da se prirodne nauke i religija povežu ipak postoji. Početkom ovog veka, pažnju je privukao fizičar iz Ohaja, dr Stiven Anvin sa vrlo zapaženom knjigom “Verovatnoća Boga” , koji se zbog toga proslavio kao tvorac “formule postojanja Boga”,

Umesto neuspelih pokušaja da se kosmološkim teorijama savremene fizike ispita postojanje Boga, pa i spornim uvođenjem takozvanog antropičkog principa, Anvin je za ispitivanje postojanja Boga predložio statistički metod. Anvinov pristup je baziran na poznatoj Bajesovoj teoremi iz statistike, jednom od elementarnih, ali za prirodne nauke vrlo korisnih, statističkih oruđa.

Naime, Anvin uzima da početna verovatnoća postojanja Boga, pre bilo kakvih dokaza, iznosi Ppre=50 odsto (podjednaka verovatnoća da Bog postoji, ali i da ne postoji). Zatim primenjuje, za ovu priliku modifikovanu, Bajesovu formulu:

Pposle = Ppre x D / Ppre x D + 100% – Ppre

kako bi, na osnovu verovatnoće pre uvođenja dokaza božanskog postojanja, Ppre, dobio kolika je verovatnoća posle božanskog dokaza, koja je na levoj strani formule označena kao Pposle. Potom, ovaj račun ponavlja za šest različitih dokaza, tako što za svaki od šest parametra D, prethodno dobijenu verovatnoću Pposle ponovo unosi u Bajesovu formulu, ali sada na mestu Ppre.

Inače, veličina D, takozvani božanski indikator, samo je veza između pretpostavke o postojanju samog Boga i pretpostavke o postojanju dokaza Boga, tj. božanske manifestacije. D-indikator matematički odgovara uslovnoj verovatnoći: kada bi Bog postojao, tada bi bilo D puta verovatnije da će se javiti i odgovarajući dokaz. U svom računu Anvin koristi šest vrednosti D-indikatora: priznanje dobrote (D=10, što znači da kada bi Bog postojao, priznanje dobrote bi bilo 10 puta verovatnije), postojanje moralnog zla (D=0,5), postojanje prirodnog zla (D=0,1), psihološka čuda – molitve (D=2), natprirodna čuda – vaskrsnuće (D=1) i religiozna iskustva (D=2). Zamenjujući odgovarajuće vrednosti u Bajesovoj formuli, tokom šest iteracija, Anvin dobija verovatnoću Božjeg postojanja. Kao što svako može da proveri u jednostavnom računu, za ovako izabrane vrednosti D-indikatora izračunava se da je verovatnoća da Bog postoji 67 odsto (tačnije, 66,666…odsto). Dakle, po Anvinu, Bog je dvotrećinski verovatan.

Osnova Anvinove ideje počiva u inverziji teoloških koncepata. Umesto da postojanje Boga opravdava traženjem njegovih manifestacija, on na bazi složenih teoloških znanja, određuje koliko bi manifestacije bile očekivane ako bi se pretpostavilo da Bog postoji (procena vrednosti D-indikatora). Zatim, pomoću Bajesove teoreme lako izračunava inverznu verovatnoću: da postoji sam Bog, nezavisno od njegovih manifestacija. Pritom, uopšte nije neophodno da uranja u svu kompleksnost teologije i da utvrdi istinitost samih dokaza i manifestacija božanskog postojanja, već je dovoljno samo da poznaje koliko su te manifestacije verovatne kada se već pretpostavi da Bog postoji.

Metod je autoru doneo slavu, u široj javnosti doprineo je popularizaciji statistike jer je podstakao interesovanje za Bajesovu formulu, ali je istovremeno doživeo i ozbiljne kritike. Brojni autori su zapazili da izbor vrednosti D-indikatora predstavlja subjektivni element u proračunu, pošto je u krajnjoj liniji zasnovan na ličnoj proceni. Sa drugačijim vrednostima D-indikatora, moguće je čak dobiti i verovatnoću od svega 2 odsto da Bog postoji.

Mada je ideja “formule postojanja Boga” svakako zanimljiva, ako se u obzir uzmu i ovakve kritike, religiozna istina ipak ostaje u domenu ljudskih ubeđenja, što nas vraća na jednu drugu, verovatno poznatiju misao drevnog sofiste Protagore – “čovek je mera svih stvari”.

S.B.

—–

FOTO: Depositphotos/Jule_Berlin

Po motivima iz teksta “Formula postojanja Boga” istog autora objavljenog u Nedeljniku “Vreme”