ORAO KOJI NIJE IZUMRO, PELIKANI KOJIH NEMA

Čitaoce u Srbiji, ljubitelje prirode, u ovih dana uznemirila je vest da je uginula poslednja ženka orla belorepana u Srbiji. Na sreću, ovo ipak nije kraj populacije najvećeg evropskog orla u Srbiji. Naime, prema informacijama koje su se proširile u više domaćih medija, lovci iz Novog Kneževca pronašli su uginulog šakala i nedaleko od njega jednu stariju ženku orla belorepana.

Šakal je, navodi se u ovoj vesti, otrovan karbofuranom, zabranjenom materijom koja se nekada koristila za tretiranje semena, a sada verovatno za trovanje divljih svinja. Orao je, pretpostavili su, jeo leš šakala pa se tako otrovao. Kasnije su psi tragači otkrili još nekoliko mrtvih životinja: još šest šakala, lisicu, mišara i svraku.

U ovoj strašnoj i tužnoj priči o masovnom trovanju životinja dobra vest je da ona nije baš tačna – iako se trovanje zaista desilo, orao belorepan nije izumro. Mada se radi o izuzetno ugroženoj vrsti, broj jedinki je, srećom, dosta veći – u Srbiji se gnezdi između 112 i 139 parova orlova belorepana. Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navode da nije reč o jedinoj ili poslednjoj ženki, te da je medijska potreba za senzacionalizmom i ovog puta odnela prevagu nad činjenicama.

Belorepan je, inače, najveći orao na našem kontinentu – raspon krila mu je veći od dva metra. Nastanjuje jugoistočnu i centralnu Evropu, kao i veliki deo Azije, u oblastima sa većim vodotokovima. U Srbiji je najčešće viđen uz Dunav, Savu, Tisu i Tamiš. I u okolini Beograda je uočeno nekoliko parova, a svojevremeno je na YouTube kanalu JKP Zelenila Beograd bilo moguće uživo pratiti rijaliti program iz gnezda beogradskog para belorepana sa Velikog ratnog ostrva – polaganje jaja, rođenje ptića, prvi let…

Ove ptice čiji životni vek u proseku traje 21 godinu, hrane se manjim pticama i ribom, sitnijim sisarima, ali ponekad čak i stokom i drugim krupnim životinjama i bilo kakvim lešinama – dnevno pojedu oko pola kilograma mesa, ili više.

Svoja gnezda napravljena prilikom prvog parenja orlovi koriste iz godine u godinu, a često se u njemu ležu ptići sve dok se drvo od starosti ne sruši. Zabeleženo je da se jedno gnezdo na Islandu koristi više od 150 godina.

Zanimljivo je još da su ptice izgleda postale česti akteri lažnih vesti u Srbiji. Pre oko tri nedelje, veliki broj medija je uz naslov “Pelikani na Dunavu posle 100 godina!” preneo vest kako su na Dunavu kod Mihajlovca viđeni primerci kudravog nesita.

Kudravi nesit je inače ugrožena vrsta koja se nekada davno gnezdila u Srbiji. No, zbog uništavanja njihovog staništa, isušivanja bara, zagađenja vode i drugih faktora, ovi pelikani se već dugo ne gnezde kod nas, ali su od 1950. godine na našim prostorima viđeni najmanje desetak puta.

Zanimljivo je da se ista takva vest o pelikanima kojih nije bilo 100 godina pojavila i prošle godine. Priču dodatno komplikuje informacija iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbije da pelikani prošle godine jesu bili na Dunavu, ali da ove godine, i pored senzacionalističkih naslova iz februara – nisu viđeni.

—

Tekst: Marija Đurić

Foto: Yathin S. Krishnappa