ANATOMIJA JEDNE KNJIGE

Fotografija prikazuje ilustraciju iz jedne od najpoznatijih knjiga o ljudskoj anatomiji, “De humani corporis fabrica” čiji je autor Holanđanin Andreas Vesalius (1514-1564).

Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel) je rođen u Briselu (u to vreme Holandiji), a čitava ugledna porodica iz koje je potekao obrazovala se u Italiji, na univerzitetima u Paviji i Padovi, kao i mnoge učene ličnosti renesanse.

Opčinjen anatomijom, Vesalius je sam secirao tela, za razliku od ondašnjih lekara koji su taj strašni posao samo posmatrali, prepuštajući ga berberinima i drugim veštim zanatlijama. Vesalius je, iskopavajući kosti i secirajući tela, pokušavao da ispravi zapetljano nasleđe anatomije koja je bila u povoju, i da ispravi neke od grešaka koje je su se vukle 1300 godina kroz istoriju, još od neprevaziđenog grčkiog lekara i anatoma Galena.

Ljudska anatomija, naime, vekovima je bila u mraku – Hipokrat i Galen ljudsku anatomiju i fiziologiju opisivali su samo rečima. Šta više, u Galenovo doba bila je zabranjena disekcija ljudi pa je on uglavnom proučavao makaki majmune koji su anatomski donekle slični čoveku. U 13. veku, oslanjajući se na Galenova saznanja, arapski lekar Ibn al-Nafis nacrtao je ljudsko srce i cirkulaciju – doduše vrlo grubo i netačno.

I kasnije anatomske ilustracije bile su jednako nerealistične i uglavnom su služile da pokažu gde se koji organ nalazio. Same za sebe nisu mnogo značile čitaocu, bile su simboličke i služile su kao dodatak uz tekst. No, pošto je krajem 15. veka Papa Sikst IV dozvolio da se tela kriminalaca koriste za proučavanje (pod uslovom da se nakon toga sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima), interesovanje za ljudsku anatomiju, kao i saznanje o njoj, poraslo je toliko da su u 16. veku anatomske ilustracije postale vrlo realistične.

Leonardo da Vinči je – ne sluteći da će ikad biti objavljeni – u svojim sveskama pravio crteže ljudske anatomije koji se i danas jednako smatraju remek-delima, i to ne samo zato što ih je Leonardo nacrtao. U to vreme, već, anatomske ilustracije nisu samo pokazivale gde je koji organ već su detaljno, realistično i jasno predstavljale i pojedinačne mišiće, pa tako i srce – kao mišić.

Sa 29 godina Vesalius je izveo javnu disekciju tela čuvenog bazelskog kriminalca Jakoba Karera fon Gebvelera čiji se ostaci i danas mogu videti u Anatomskom muzeju u Bazelu.

Zahvaljujući tehnologijama 15. i 16. veka – štamparskoj presi, graviranju metala i rezbarenju drveta – Vesaliusova anatomija štampana je u mnoštvu primeraka. No, zanimljivo je i da je jedno od izdanja Vesaliusove “De humani corporis fabrica” koje se danas čuva na Braun univerzitetu u SAD koričeno u kožnom povoju napravljenom od ljudske kože. Jednostavna, elegantna knjiga od tamne kože sa zlatnim ramovima i ukrasima na uglovima, ne razlikuje se mnogo od bilo koje druge kožne knjige tog doba, ali je jedna od retkih danas sačuvanih, za čiji je povoj korišćen ljudski materijal.

Tekst: Marija Đurić

Ilustracija: Bijzondere collectie Universiteit van Amsterdam, De humani corporis fabrica /1543