KVANTNA SPLETENOST I DRUGE SABLASTI
(NOBEL 2022) Najčešće je nazivaju upletenost, ponekad i neprecizno prepletenost ili uvezanost, a domaća Vikipedija je usvojila i nedovoljno jednoznačan prevod sprezanje, dok je zapravo preporuka da se koristi naziv spletenost koji najtačnije opisuje ovu misterioznu kvantnu pojavu. Kvantni fizičari inače koriste engleski naziv entanglement kako bi opisali sablasni fenomen među kvantnim česticama koji ne izaziva samo jezičke glavobolje, već pokazuje da priroda ponekad funkcioniše sasvim drugačije od onog što je za ljudsku intuiciju moguće.
Debate, razgovori i razmišljanja o misteriji kvantne spletenosti (i usput, njenom prevodu na srpski jezik) ponovo su oživele nakon što je u utorak, 4. oktobra, Švedska kraljevska akademija nauka saopštila da su ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobili Alen Aspe, Džon Klauzer i Anton Cajlinger za eskperimente koji su svojevremeno otklonili svaku sumnju u postojanje kvantne spletenosti i njenih čudnovatih posledica.
Naime, dve kvantne čestice mogu da budu u stanju spletenosti, odnosno da budu u istom stanju čak i kad su fizički jako udaljene. Naizgled, ne zvuči strašno, ali to znači da kad se promeni stanje jednoj čestici u Subotici, njoj spletena čestica u Vranju bez ikakvog međusignala, istovremeno, menja svoje stanje kao da je pod uticajem vudu magije. Pošto tako informacija ne putuje, nego se istog trenutka prenosi na daljinu, na ovoj pojavi je zasnovana i ideja kvantne teleportacije (čije su i prve primene već na horizontu).
Za većinu fizičara pre pojave kvantne mehanike ovo je bilo jednako susretu sa duhovima pošto podrazumeva da u prirodi zapravo postoji najveća jeres moderne nauke – takozvano delovanje na daljinu.
Često se kaže da je njegov protivnik bio Albert Ajnštajn (koji se u svojoj kritici kvantne mehanike pre svega nije osećao komforno sa probabilističkim opisom prirode), ali ovaj fenomen je ne samo za njega, već za ogroman broj naučnika i filozofa ukinuo intuitivnu ideju da se priroda može opisati lokalnom fizikom. Severnoirski fizičar Džon Bel smislio je pre pola veka i opis pomoću takozvanih „skrivenih promenjivih“ koji bi mogao biti alternativa kvantnomehaničkom razumevanju spletenosti.
No, ovogodišnji laureati su svojim istraživanjima pokazali da se ova u eksperimentima uočena pojava ne može objasniti alternativnim opisom i da ne postoje Belove skrivene promenjive, već da je kvantna mehanika najbolji opis sveta koji imamo. Tako su Klauzer i Aspe nagrađeni za eksperimentalnu potvrdu narušenja Belovih nejednakosti, dok je Cajlinger (fizičar iz Beča koji održava brojne veze sa srpskim naučnicima, inostrani je član SANU i dolazio je u Institut za fiziku u Beogradu) nagrađen za napredne eksperimente sa spletenim stanjima u kojima je između ostalog demonstrirao fenomen kvantne teleportacije stanja.
—
Tekst: Slobodan Bubnjević
Foto: Johan Jarnestad – The Royal Swedish Academy of Sciences
Čitajte više o NOBELOVIM NAGRADAMA 2022!