VRABAC U BEOGRADU

U leto 1456. godine pod vođstvom sultana Mehmeda II turska vojska počela je da nadire kroz Ugarsku i sa Dunava prilazi Beogradu unoseći jezu među stanovnike. Nakon žestokog juriša na grad, hrišćanska vojska koju je predvodio Sibinjanin Janko, neočekivano je 21. jula uspela da odbije napad, a o uspehu i herojstvu se dugo priča širom Evrope. Poraženi sultan već sutradan povlači svoju vojsku, a na bojnom polju ostaje mnogo mrtvih. Među ljudskim telima leži, legenda kaže, jedan vrabac pogođen sa tri strele. Vrabac, koji je možda spasio tri života, tako je postao simbol Beograda.

Vrabac živi uz čoveka još od kamenog doba. Iako se nastanjuje i van čovekovih naseobina, vrapci iz gradova i sa sela su često zavisni od čoveka. Gnezde se u kućnim strehama i šupljinama kuća, kao i u grmlju i na stablima. Hrane se semenkama, leptirima, paucima i drugim sitnim insektima, cvetnim nektarom, voćem, ostacima ljudske hrane… Veoma su korisni u borbi sa gusenicama i drugim insektima štetnim za poljoprivredu, pa su na selu rado viđeni susedi. Dužine do 15 centimetra, i težine oko 30 grama, ove ptičice u proseku žive svega 1,5 do 2 godine, mada u zatočeništvu mogu da prežive i duže od decenije.

Najrasprostranjenija je ptica na planeti, ali se broj jedinki u poslednjim decenijama brzo smanjuje. U Holandiji se u odnosu na 1980-te godine broj vrabaca prepolovio, dok je u Velikoj Britaniji populacija smanjena za 64 odsto u protekle dve i po decenije. Naše Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije takođe navodi da se u periodu od pet godina, na koliko se broji njihova populacija, broj vrabaca smanjuje za do 15 odsto.

Iako je simbol Beograda, vrapce sve ređe viđamo u njegovim urbanim delovima. Oni se zbog drugačijeg stila gradnje kuća, zbog smanjenja broja stoke (čiju hranu jedu), kao i zbog aerozagađenja, povlače na periferiju gde nalaze više hrane.

Populacija vrabaca u toku jedne godine veoma varira jer ogroman broj mladih ptica strada tokom zime. Prema podacima Društva, početkom godine u Srbiji živi oko pet miliona, a krajem leta, nakon gnežđenja, desetak miliona. Zimu, ponajviše zbog nedostatka hrane, preživi tek polovina ptica.

Ako u vašem kraju ima vrabaca, možete im pomoći da prežive ovu zimu. Hranilice, improvizovane ili prave, postavljajte visoko na drveće i žbunje, kako bi ptice bile bezbedne od mačaka i drugih grabljivaca. U hranilice možete staviti suncokret, proso, lomljenu pšenicu i kukuruz ili druge semenke, kao i posudu sa vodom. Uz vrapce možete očekivati i neke druge izgladnele goste, kao zebe, senice, čvorke, gugutke…

(M.Đ.)