BELA RUPA
(Izvan fokusa) Možda uspevate da očuvate hladnokrvnost pred svakodnevnim nevoljama, ali ste osoba koju zaista uznemiravaju neprijatnosti u kosmičkim razmerama kao što je, na primer, postojanje crnih rupa, groznih, sveproždirućih struktura u dalekom svemiru. U tom slučaju, kosmolozi za vas imaju jedan još strašniji pojam – belu rupu.
I dok je crna rupa toliko masivna da ništa (pa čak ni svetlost) ne može iz nje da izađe, bela rupa je hipotetički kosmički objekat u koji ništa ne može da uđe. Do sada neviđene, ni direktno, ni posredno, bele rupe su jedno od mogućih rešenja koje se pojavljuje u zamršenim jednačinama Ajnštajnove teorije gravitacije.
Pitanje bele rupe je masivno ne samo zbog njene gravitacione sile i što je, kao inverzija crne rupe, ona takođe singularitet u prostor vremenu, nego po nekim hipotezama, bela rupa predstavlja seme novog Velikog praska, možda i početak novog Univerzuma. Kaže se i da su bele rupe kao crne kod kojih vreme teče u obrnutom smeru.
Pre dvanaest godina, u junu 2006. svemirski teleskop Swift snimio je kako iz sazvežđa Indus dolazi zastrašujuće snažan signal – misteriozni gama bljesak iz galaksije udaljene 1,6 milijardi svetlosnih godina trajao je 102 sekunde i bio toliko snažan da su ga istraživači iz NASA svemirskog centra Goddard doslovno nazvali „zver“.
Događaj, označen kao GRB060614, imao je neobične osobine i ostala je misterija od čega je potekao. Pet godina kasnije, istraživači iz Izraela, Alon Reter i Šlomo Heler, objavili su rad u kome postavljaju hipotezu da je ovaj gama bljesak posledica kratkotrajnog nastanka bele rupe i takozvanog „malog praska“, odnosno Velikog praska koji nije potrajao.
“Bele rupe se pojavljuju na kraju realnosti”, piše italijanski fizičar i pisac, Karlo Roveli, autor izuzetno popularnih i zapanjujuće dobro prodavanih knjiga o vremenu i svemiru, u autorskom tekstu „Hello from the other side“, objavljenom u decembarskom broju časopisa New Scientist. Opisujući bele rupe, Roveli podseća kako su i najveći autoriteti sedamdesetih godina 20. veka za crne rupe govorili da su one samo hipoteza iz Ajnštajnove teorije, a da danas ima toliko dokaza da postoje.
„Priča se sada može ponoviti i sa belim rupama, koje su zapravo obrnute crne rupe“, smatra Roveli, dodajući da bi dokaz o postojanju belih rupa razjasnio mnoga otvorena pitanja, uključujući i to šta se dešava u središtu crne rupe, ali i nerešeno pitanje porekla tamne materije.
Hipotetički, ako se krećete ka beloj rupi (uz pretpostavku da vaš svemirski brod preživi silne emisije iz nje), prostor vreme je tako zakrivljeno da potpuno bizarno – „padate uzbrdo“. Što ste beloj rupi bliži, sa svakim pokretom unapred potrebno vam je sve veće i veće ubrzanje – u celom Univerzumu nema dovoljno energije da biste stigli unutar nje.
S.B.
—–
Ilustracija: ESA/Hubble, ESO, M. Kornmesser & NKP