DA LI ĆE I KVANTNO SUNCE SUTRA IZAĆI?

(Izdanja/Svetski dan filozofije*) „Ne shvatam šta znači nazivati jednu teoriju lepom ako nije istinita“, govorio je danski fizičar Nils Bor (1885-1962), jedan od očeva kvantne fizike, najznačajnije teorije o fizičkom svetu koju je čovek uspeo da napravi. Kako Slobodan Perović navodi u knjizi „Kvantna revolucija“ – objavljenoj ove godine u izdanju kuće „Heliks“ – Bor je odigrao glavnu ulogu u istinskoj intelektualnoj drami u prvim decenijama 20. veka.

Tada je grupa fizičara iz Evrope, među kojima su Ajnštajn, Hajzenberg, Šredinger i Dirak, pokušala da uz pomoć novih ideja, puno hipoteza, nove matematike i višegodišnje debate razreši nekoliko tada bolnih pitanja i nedoslednih rezultata.

Kad su eksperimenti 1922. godine počeli da gotovo neočekivano, ali vrlo precizno potvrđuju upravo te, nove i vrlo smele pretpostavke o prirodi mikrosveta, u samo jednoj deceniji razviće se potpuno nova fizika. Ispostaviće se da nova teorija počiva na raznim matematičkim simetrijama i da je, nasuprot Borovoj bojazni, u izvesnom smislu ispala sasvim lepa, ali da je, potpuno u duhu njegove vizije, u totalnoj saglasnosti sa eksperimentom.

Nova će se kvantna fizika, kao pogled u subatomski svet, održati kao teorija koja je potvrđena silnim eksperimentima i koja ima ogromnu moć predviđanja, mada će, zasnovana na čudnovatim idejama, statističkom pristupu i napuštanju do tada poznate logike, biti vrlo neintuitivna, drugačija i na izvestan način, pomalo neljudska. Kako je onda uopšte bilo moguće da ljudi tako brzo naprave tako moćnu teoriju?

Škotski filozof Dejvid Hjum, naime, postavio je još u 18. veku pitanje, inače vrlo popularno među beogradskim filizofima: „Da li će sunce i sutra izaći?“ Naizgled trivijalno, na ovo pitanje se, po Hjumu, može odgovoriti samo primenom „indukcije“. Onaj koji odgovara ne može zaista znati šta će se desiti, ali može da odgovori na osnovu svog pređašnjeg iskustva, na osnovu uopštavanja znanja o onome što se prethodno dogodilo.

Analogno, naučnici, na osnovu empirijskih nalaza, odnosno prethodnog iskustva o svetu, postavljaju hipoteze i potom grade teorije. Ma kako zlatno doba razvoja kvantne fizike bilo dinamično, kako je na osnovu dotadašnjeg iskustva nastalo nešto što je protiv samog iskustva? I kako uz pomoć tako oskudne alatke kao što je indukcija može nastati nauka poput kvantne koja prevazilazi ljudsko poimanje sveta?

Ovo pitanje već skoro čitav vek provocira istoričare i filozofe nauke. Sada je naš filozof, dr Slobodan Perović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, inače posvećen izučavanju načina saznanja u fizici, ponudio neke sasvim originalne odgovore. Perović objašnjava kako nova fizika jeste nastala „induktivnom metodom“, ali i na koji su način prevazođeni suštinski nedostaci takvog mehanizma saznavanja.

U novim, i to globalno posmatrano, promišljenim odgovorima koje nudi, Perović ne samo da rešava glavolomku za koju su zainteresovani teoretičari saznanja, nego pomaže da se nastrane ideje kvantne fizike pouzdanije razumeju i lakše prihvate u jednom novom konktekstu.

„Istrajavanje na posebnim logičkim principima i formalnim okvirima može da omete razvoj naučnog saznanja“, kaže Perović, navodeći da i neke druge uspešne teorije ne moraju biti konzistente u logičkom smislu, ali su uspešne jer imaju velike prediktivne i eksplanatorne moći. Takođe, Perović uvodi i mogućnost ispravnog zaključivanja na osnovu pogrešnih premisa, ali i abdikcije, zaključivanja prema najboljem mogućem objašnjenju.

Tako priprema čitaoca za uzbudljivo putovanje kroz svet gde se teorija, ma kako bila snažna konstrukcija, smatra prolaznom. I upravo je to ključ odgovora kvantne revolucije – ona nastaje jer su Bor i drugi njeni kreatori spremni da menjaju ne samo stare principe, nego i da odustaju od sopstvenih, da ih menjaju i unapređuju, usaglašavajući ih sa eksperimentalnim nalazima.

Fotografija nastala u Kopenhagenu 1937. prikazuje jedno od okupljanja gotovo svih autora kvantne mehanike na jednom mestu, donekle različito od uobičajene grupne scene sa Solvejevih konferencija i to bez Alberta Ajnštajna koji je u to doba već bio emigrirao u Ameriku, bežeći od nacista.

—

Tekst: Slobodan Bubnjević

Foto: Kopenhagen 1937, GFHund – Wikimedia Commons

—

*Povodom Svetskog dana filozofije, u četvrtak, 21. novembra 2019. godine od 18 časova u novim prostorijama Kluba studenata Filozofskog fakulteta održava se tribina posvećena knjizi Slobodana Perovića „Kvantna revolucija: otkriće subatomskog sveta“

Pročitajte više o Heliks izdanjima