DEVET MILIONA VEŠTICA
(Uz Noć veštica) Koliko je zaista žena spaljeno, obešeno, udavljeno ili na druge načine linčovano u progonima veštica? Mada su suđenja ženama, ali i muškarcima osumnjičenim da su se bavili crnom magijom davno postala deo opšte kulture kao simbol zloupotrebe prava, o njemu se u 21. veku zapravo retko govori.
Krajem 18. veka nemački autor Gotfrid Kristijan Voigt kritikovao je Volterovu nisku procenu o par hiljada ubijenih i izneo popularnu procenu da je u progonima veštica tokom vekova nastradalo – oko devet miliona žrtava. Ova će se procena pokazati kao neprecizna, a danas se smatra da je tokom masovnih suđenja, od sredine 15. veka do početka 18. veka, nastradalo između 40.000 i 100.000 žrtava, što svakako nije mali broj.
Interesovanje za progone veštica, kao i za mehanizme straha i sujeverja koji su ih pokretali, obnovljeno je tokom sredine 20. veka, kada su vodeće američke feministkinje počele da otkrivaju dublje društvene uzroke progona veštica u ranoj fazi modernog doba.
Veštice su sporadično progonjene još od perioda Rimske republike, a veštičarenje je bilo nezakonito u rimskom pravu, što će se kasnije preneti i u hrišćanski svet. Međutim, mada su Rimljani sa podozrenjem gledali na upražnjavanje magičnih kultova, zakoni protiv veštica kao što je Lex Cornelia de sicariis et veneficiis – kakav je rimski diktator Sula doneo 81. godine pre nove ere – bili su motivisani isključivo zloćudnim posledicama „magije“ – trovanjem „magičnim“ preparatima ili kakvim drugim nanošenjem štete.
Delatnosti koje bi se mogle opisati kao veštičarenje same po sebi nisu bile neobične ni vekovima nakon pada Rima – uprkos pokrštavanju, varvari koji nastanjuju kontinent zadržali su brojne čudnovate misterije i kultove koje su u domaćinstvima i seoskim zajednicama uzgredno upražnjavali. U malim sredinama, daleko od manastira i utvrđenih gradova, jedina uslovno medicinska pomoć koju su ljudi imali dolazila je od žena vičnih bajanju, travama i raznim sujevernim ritualima.
No, doba najvećeg pogroma počinje u periodu kad se završava srednji vek i počinje moderno doba. U to doba se odvijaju masovna kažnjavanja i velika suđenja vešticama u nemačkim gradovima Trieru, Bambergu, Vircburgu i Fuldi gde su stradale na hiljade žrtava. Progon se iz Evrope širi i na kolonije, a verovatno najpoznatiji proces u Americi je suđenje vešticama u Salemu u 17. veku.
Osim veza sa rimskim pravom, procesi inkvizitora protiv veštica utemeljeni su na papskoj buli poznatoj kao Summis desiderantes affectibus. Ovaj kontroverzni dokument izdao je 1484. rimski papa Inoćentije VIII, a njime je progonu veštica data duhovna dimenzija – priznato je postojanje đavola, posednuća i crne magije, kao i krivica onih koju joj se odaju.
No, progonitelje su pokretali i drugi motivi, izvan hrišćanskog učenja. Uticajne teoretičarke feminističkog pokreta u 20. veku, kao što su Deirdre Ingliš i Barbara Erenrejh, smatrale su da je sa razvojem medicinskih znanja i nastankom čitavog novog (prevashodno muškog) medicinskog establišmenta počelo sistematičko proganjanje konkurencije iz prošlih vremena – veštica. Ova teza, mada ima izvesnih utemeljenja, kasnije će biti osporena.
U poznom srednjem veku, u epohi tokom koje strah upravlja svim aspektima života, koju francuski istoričar Žan Delimo i naziva „dobom straha“, uporedo sa verskim ratovima koji više od jednog veka boje život Evrope, sistematično se progone protestanti, pa i svi drugi jeretici, Jevreji i na kraju, među njima i veštice. Strah pokreće masovne odmazde.
Grafika prikazuje jedan od poslednjih slučajeva organizovanog progona veštica 1751. godine u Engleskoj, kada je izvesni Tomas Koli, dimnjačar, podstakao rulju koja je podvrgla imrpovizovanom suđenju i linčovala jedan stari bračni par. Budući da je tada u Engleskoj već bio donet istorijski Zakon o vešticama kojim su dalji progoni zabranjeni, Koli je kasnije osuđen i iste godine obešen.
S.B.
——
Grafika: Wikimedia / Wellcome Collection gallery