DOGAĐAJ U TUNGUZIJI

DOGAĐAJ U TUNGUZIJI

Mada se osetilo u mnogim delovima sveta, niko nije znao šta je uzrok snažnog podrhtavanja tla u rano jutro 30. juna 1908. godine. U narednim godinama, nagađanja o nekakvom sibirskom meteoritu polako su se širila Rusijom, ali je čitav događaj jednako ostao misterija.

Čak i kada je priča o neobičnom događaju nekako stigla do ruskog naučnika Leonida Kulika (1883 – 1942) koji je radio u Muzeju meteorita u Sankt Petersburgu, Kulik godinama nije bio u mogućnosti da krene u Sibir zbog Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije u Rusiji. Prvu ekspediciju organizovao tek 1921. godine, ali zbog teških uslova u negostuljibivom Sibiru, ekspedicija nije uspela da stigne do samog mesta udara. Kulik je ponovio svoju ekspediciju 1927. godine. Bolje opremljen i uz pomoć lokalnog stanovništva, uspeo je da pronađe nultu tačku. Međutim, ono što je video bilo je sasvim neočekivano.

Danas znamo da je središte neobičnog događaja bilo u blizini tunguske reke Podkamenaje, usred velikih pustih šuma, tajgi Sibira, što danas u Rusiji pripada administrativnoj oblasti poznatoj kao Krasnojarski kraj. Međutim, seizmički udarni talas je zabeležen hiljadama kilometara daleko. Gusti oblaci prašine prekrili su čitavu oblast i podigli se na veliku visinu, zbog čega su se mogli videti razni čudnovati optički fenomeni. Na mestu udara je pokošeno čitavih 80 miliona stabala. U požaru koji je buktao tokom dva dana, stradao je sav živi svet tajge na površini od 2150 kvadratnih kilometara, ali koliko je poznato, nijedan čovek nije poginuo jer je oblast bila sasvim nenastanjena.

Kada je Kulik došao na mesto udara, međutim, nigde nije bilo kratera od meteorita. Nije bilo nikakvog komada kamena koji je pao iz svemira. Otkrio je samo veliku oblast porušene i spaljene šume, duge oko pedesetak kilometara. Milioni stabala bili su oboreni nasuprot centru zone udara, dok je u samom epicentru stajalo nekoliko sasvim uspravnih stabala: ona su bila bez grana, oljuštena i spržena, nalik na telefonske bandere. Kulik je sa visoravni zbunjeno posmatrao predeo, a objašnjenje je došlo godinama kasnije.

Naime, ovo telo, kometa ili asteroid – o tome se još vodi diskusija – uopšte nije dodirnulo tlo. Eksplodiralo je u vazduhu na visini od pet do deset kilometara, što je izazvalo brze udarne talase koji su uništili stabla na ogromnom prostranstvu.
Procenjuje se da je bilo dugo oko četrdeset metara i teško oko sto hiljada tona, a u Zemljinu atmosferu ušlo je brzinom većom od 50.000 kilometara na sat.

S.B.

—–

FOTO: Leonid Kulik, 1929. Izvor: Wikipedia/Vokrug Sveta, 1931.