ČOVEK KOJI (NI)JE DOKAZAO
(Aktuelno) Ugledni devedestogodišnji matematičar Majkl Atija tvrdi da je dokazao Rimanovu hipotezu. Ova slavna matematička pretpostavka nije bila dokazana još od sredine 19. veka, a njeno dokazivanje se smatra jednim od najtežih mogućih matematičkih zadataka svih vremena. Da li je konačno rešen?
Rimanova se hipoteza, naime, nalazi na čuvenoj listi Dejvida Hilberta iz 1900. godine koja sadrži 23 najveća nerešena problema matematike, ali i među sedam „milenijumskih problema“ Instituta Klej za čije je rešavanje raspisana nagrada od milion dolara. Podstaknuta pitanjem kako su raspoređeni prosti brojevi, hipoteza kaže da je realni deo svake netrivijalne nule Rimanove zeta fukncije jednak ½.
Britanski matematičar libanskog porekla Majkl Frensis Atija objavio je prošle nedelje kako je uspeo da pronađe dokaz za Rimanovu hipotezu koji je „jednostavan“. Međutim, njegove kolege matematičari smatraju da to nije tačno i da, kako piše magazin New Scientist, ali i drugi naučnopopularni mediji, Atija nije dokazao slavnu hipotezu.
„Niko ne veruje da neko može da dokaže Rimanovu hipotezu, a naročito ne neko ko ima 90 godina“, rekao je Atija i sam podsećajući kako su se sa ovim problemo bez uspeha suočili ubedljivo najveći matematičari prethodnog veka. U svakom slučaju, u narednim nedeljama će njegov dokaz biti podrobno ispitan, ali su za sada svetski mediji objavili oprečne vesti o ovom dokazu.
Priča je posebno zanimljiva jer Majkl Atija nije kakav šarlatan koji se u dokolici ili neobičnoj inspiraciji uhvatio u koštac sa nemogućim zadatkom, nego više nego značajno ime u savremenoj matematici – još 1966. dobio je najveću nagradu u matematici, matematičkog „Nobela“ – prestižnu Fildsovu medalju, a 2004. Abelovu nagradu. Predavao je na Kembridžu, Oksfordu i Prinstonu kao redovan profesor, a trenutno je profesor emeritus na Univerzitetu u Edinburgu.
Zbog svojih velikih doprinosa matematici, Atija je prethodno bio predsednik britanskog Kraljevskog društva i držao čitav niz ubedljivo najuglednijih pozicija u nauci i matematici. Bavio se geometrijom i presudno doprineo takozvanoj algebarskoj topologiji (koja se bavi pitanjima uvrtanja prostora). Dokazao je neke od najvećih teorema moderne matematike koje sad nose njegovo ime, a doprineo je i razvoju kvantne teorije polja u modernoj fizici.
Svoj dokaz Rimanove hipoteze, kako to matematičari umeju da urade, predstavio je na skupu 24. septembra u Hajlderbergu u Nemačkoj. Na ovom hajdelberžkom forumu, šestom po redu, predavanja drže isključivo laureati najvećih matematičkih nagrada, pa tako i Atija.
Fotografija prikazuje Atiju kako predstavlja svoj dokaz na trećem po redu predavanju drugog dana konferencije, nakon bezbrižnog ćaskanja i druženja matematičara na glavnom trgu ispred Univerziteta u Hajdelbergu. Nakon predavanja, učesnici su se zaputili na polučasovnu vožnju ka impresivnoj gala večeri koja je održana među eksponatima aviona u holu Tehničkog muzeja Speyer, gde je, naravno, Rimanova hipoteza zasenila sve druge razgovore.
„Dokažite Rimanovu hipotezu i postaćete slavni. Ako ste već slavni, postaćete ozloglašeni“, rekao je Atija kolegama za govornicom, pokazujući kako je njegov dokaz utemeljen na 70 godina starim fon Nojmanovim rezultatima. Već narednog dana, brojni matematičari širom sveta su otvoreno govorili za medije kako dokaz koji je Atija izneo nije tačan. Mediji, pritom, izveštavaju i da je Atija već iznosio neke neutemeljene tvrdnje.
S.B.
—–
FOTO: 6th Heidelberg Laureate Forum 2018, Heidelberg, Germany / Christian Flemming/HLFF