DRONOVI ISTRAŽIVAČI

“Pomislila sam, čoveče, ovde nema samo kolonija, već ogromnih kolonija pingvina! Kako je moguće da tako očiglednu stvar ranije nismo primetili”, zapitala se Heder Linč, profesorka ekologije i evolucije sa Stouni Bruk univerziteta kada je pre četiri godine počela da analizira satelitske snimke Dendžer ostrva na istočnoj strani Antarktika.

Usled klimatskih promena, uslovi života za pingvine na zapadnoj strani Antarktika naglo su se promenili i njihova populacija počela je da opada. Zato je bilo iznenađenje da na istočnoj strani situacija nije ista. Tokom 2016. godine grupa istraživača na čelu sa Majklom Politom sa departmana za okeanografiju Državnog univerziteta u Luizijani obišla je Dendžer ostrva u nadi da će proceniti veličine kolonija adelijskih pingvina. Proveli su, zbog loših vremenskih uslova, svega dva sata na kopnu posmatrajući ptice. “Voda oko ostrva kao da je vrila, bila je prepuna pingvina”, priseća se profesor Polito.

Mada broj i veličina kolonija pingvina na Dendžer ostrvima nema mnogo uticaja na naše živote, za ove naučnike to je bio zaista važan podatak. Da bi došli do njega, istraživači sa nekoliko univerziteta odlučili su da između ostalog primene relativno novu tehnologiju za osmatranje i snimanje – na Dendžer ostrva poslali su dron opremljen kamerom. Dron je nadletao ostrvo krećući se na visinama od 25 do 45 metara, tako da ne uznemirava živi svet, a da može da napravi relativno kvalitetne snimke.

I rezultat zaista jeste bio impresivan – procenjuje se da na ostrvu postoje kolonije koje broje oko milion i po jedinki, ili precizno 751.527 parova adelijskih pingvina. To je više nego što ih ima sve zajedno na ostatku Antarktika. Za razliku od zapadne strane Antarktika, na istočnoj, gde su Dendžer ostrva, očigledno su uslovi za život značajno bolji.

Dronove je za istraživanja još 1970-tih počela da koristi NASA, i to za rad na velikim visinama. Međutim, to je decenijama ostala preskupa tehnologija da bi ušla u širu upotrebu. Sve do pre desetak godina kada su, bar velikim univerzitetima, dobri uređaji koji mogu dugo da lete, imaju kvalitetne senzore, visokoprecizan sistem za navođenje i vrhunske kamere, postali priuštivi.

Neki dronovi konstruisani su tako da mogu da uđu u središte izuzetno snažne oluje. Neki se koriste za snimanje grotla vulkana, za ulazak u ozračene prostore ili druge ljudima nedostupne oblasti. Koriste se, čak i u Srbiji, za otkrivanje arheoloških lokaliteta. Mnogi od njih za zadatak imaju snimanje divljih životinja poput adelijskih pingvina ili potragu za lovokradicama.

Upravo su dronovi bili zaslužni da se do nedavno vrlo ugrožena vrsta, snežni leopard koji živi širom Azije, skine sa crvene liste. Naime, ova životinja se vrlo retko viđa u prirodi, pa je dron – koji tiho nadleće litice i druge nedostupne predele – bio idealan način da se preciznije odredi broj primeraka i utvrdi da ih je, srećom, značajno više nego što smo mislili.

(M.Đ.)

—–

Foto: Adelijski pingvin i dron na jednom od Dendžer ostrva, na Antarktiku. Autor: Rejčel Herman, Stouni Bruk univerzitet/Državni univerzitet u Luizijani

Ilustracija (otvor): Depositphoto/Pacharada