FAJNMANOVO STOLEĆE

FAJNMANOVO STOLEĆE

“Verujem da je Ričard Fajnman ili komunista ili vrlo snažno prokomunistički orijentisan. I kao takav je gotovo definitivno bezbednosni rizik. Ovaj čovek je ekstremno složena i opasna osoba, vrlo opasna osoba da obavlja javnu funkciju. Kad je reč o spletkama,

Ričard Fajnman je, verujem, neizmerno pametan – gotovo genije – i on je, takođe verujem, potpuno nemilosrdan, nedotaknut moralom, etikom ili religijom i neće ga zaustaviti apsolutno ništa da postigne ono što je zamislio”.

Ova beleška iz 1958. godine o jednom od najznačajnijih fizičara 20. veka, genijalnom američkom Nobelovcu Ričardu Fajnmanu (1918-1988) pronađena je tri decenije kasnije u arhivi opskurnog direktora FBI Džej Edgar Huvera koji je decenijama pratio potencijalne komuniste, posebno među fizičarima. Smatra se da zbog ovakvih optužbi tada nije izabran na mesto predsednika američkog Naučnog saveta.

Fizičar sa brojnim talentima kome je upravo danas stogodišnjica rođenja, Fajnman je ipak ostao upamćen kao jedan od najkreativnijih umova svih vremena. Na jednom od desetina memorijalnih sajtova o Ričardu Fajnmanu piše samo: „Fizičar, učitelj, pripovedač, muzičar“.

Fajnman je naime dao ključni doprinos modernom formulisanju kvantne mehanike, ali je podstakao i gotovo sve druge oblasti današnje fizike. Uspeo je da prvi poveže Ajnštajnovu teoriju relativnosti sa kvantnom mehanikom, stvarajući i danas najkompletniju fizičku teoriju – kvatnu elektrodinamiku, za koju će 1965. dobiti Nobelovu nagradu.

Fajnman je dao presudne doprinose u fiziči čestica i u istraživanju superfluidnosti tečnog helijuma. Danas fizičari gotovo svakodnevno koriste takozvane Fajnmanove dijagrame koje je on osmislio kao način da pre nego što se ispišu jednačine, vizualno i na vrlo jasan način prikaže različite čestice i interakcije između njih.

Zapamćen je kao fantastičan predavač o čijim se lekcija i danas prepričavaju anegdote, a iza sebe je ostavio dugu seriju knjiga, kako o fizici, tako i o životu. Bavio se i umetnošću, slikao je, a jedan deo života proveo je svirajući bongo, tradicionalne afro-kubanske bubnjeve.

U mladosti, tokom Drugog svetskog rata, kao i većina američkih fizičara bio je uključen u Menhetn projekat izgradnje atomske bombe u Los Alamosu. Kasnije je predavao na Kornelu, ali je ključni deo karijere bio profesor na uglednom Kalifornijskom tehnološkom institutu. Putovao je, boravio u Brazilu, družio se sa najrazličitijim svetom i ženio se više puta, učestvovao u jednoj pravoj policijskoj istrazi o padu šatla Čelindžer, a eksperimentisao je i sa opijatima u pokušaju da spozna granice ljudske svesti.

Za fizičare danas, Fajnman je jedan od najvećih heroja svih vremena. Uprkos Huverovim tajnim izveštajima, u Americi danas ga smatraju nacionalnim velikanom.

Njegova genijalnost prožimala je ne samo njegov rad i impresivnu zaostavštinu koja je obeležila 20. vek, nego i svakodnevni život, što prirodno ne mogu svi shvatiti na pozitivan način. “On počinje da radi na proračunima u svojoj glavi čim se probudi. On radi na proračunima dok vozi kola, dok sedi u dnevnoj sobi i dok leži u krevetu tokom noći”, napisala je u gnevnoj pritužbi, u zahtevu za razvod druga od tri Fajnmanove supruge, Meri Luis Bel u leto 1956. godine.

S.B./M.Đ.

—–

FOTO: The Nobel Foundation