GDE SE KRIJE USPAVANI SUPERVULKAN

Koliko znate o Jeloustounu? Poslednjih dana o njemu se govorilo u medijima, pošto je od 12. juna na ovamo u ovom nacionalnom parku na zapadu Sjedinjenih Američkih Država zabeleženo čak 1400 zemljotresa.

Jeloustoun je poznat po svojim gejzirima, jezerima, toplim izvorima, kao i po raznolikom živom svetu koji tu obitava: medvedima, vukovima, antilopama… Kako sjajni Bil Brajson objašnjava u svojoj knjizi “Kratka istorija bezmalo svačega”, iako se dugo znalo da je priroda parka vulkanska, tek šezdesetih godina 20. veka geolog Bob Kristijansen zapitao se gde je tačno vulkan. Gejziri, topli izvori, isparenja bili su na sve strane, ali nije mogao da pronađe kalderu. Kalderu ostavljaju za sobom vulkani koji nemaju kupu, kao većina poznatih, već su to uglavnom eksplozivni vulkani koji u jednom moćnom lomu za sobom ostave ulegnutu jamu.

Baš u to vreme, piše Brajson, NASA je testirala neke nove kamere za snimanje sa velikih visina, pa je upravi Jeloustouna poslala fotografije koje su napravili, misleći da će to poslužiti možda za neku izložbu. Kristijansenu je tek tada postalo jasno – praktično čitav park, 9000 kvadratnih kilometara, bio je kaldera, a eksplozija je ostavila krater prečnika gotovo 65 kilometara i zato niko nije mogao da ga primeti šetajući po tlu.

Jeloustoun je, dakle, supervulkan. On leži na rezervoaru magme čija toplota napaja sve otvore u Jeloustounu, gejzire, vruće izvore i “bućkave blatne rupe”. Prostor sa magmom je širine oko 72 kilometra i na najdebljem mestu debeo oko 13 kilometara.

Na zemlji postoji tridesetak takvih posuda sa magmom koje su aktivne, ali su one okeanske i odgovorne su za stvaranje mnogih ostrva i ostrvskih lanaca kao što su Island, Havaji, Kanarska ostrva, Galapagos… Ali zašto je Jeloustoun ispod kontinentalne ploče? To njegovu prirodu, piše Brajson, čini veoma drugačijom. “Dok ostali supervulkani obično neprekidno bućkaju na relativno bezazlen način, Jeloustoun eruptira eksplozivno. To se ne dešava često, ali kad se desi, bolje vam je da ste što dalje”.

Prva poznata erupcija bila je pre oko 16,5 miliona godina i ponovila se oko sto puta do sada. “Jeloustounska erupcija od pre dva miliona godina izbacila je dovoljno pepela da zatrpa državu Njujork do dubine od 20 metara ili Kaliforniju do dubine od šest metara.” Talog pepela, navodi se, tada je prekrio sve delove 19 zapadnih država.

Godine 1973. geolozi u parku primetili su čudna dešavanja – voda u jezeru u središtu parka počela je da se preliva i plavi dolinu, a na suprotnj obali je oticala. Park se menjao. Do 1984. čitava centralna oblast parka bila je izdignutija za više od metra u odnosu na 60 godina ranije. Geolozi su zaključili da to radi ona posuda sa magmom – aktivan supervulkan. Njegove eupcije se ponavljaju na otprilike 600.000 godina, a od poslednje je prošlo oko 630.000 godina. Geolozi pretpostavljaju da bi erupciji prethodili veliki zemljotresi, ali za sada, i pored vesti poput ove o 1400 potresa u 6 nedelja, ne vide najavu bilo čega značajnog. (M.Đ.)