GDE SU SVI?

Sve je počelo u maju 1950. godine, dok je tada već dobro poznat kao jedan od očeva “američke bombe” i jedan od najuglednijih fizičara svog vremena, Enriko Fermi boravio u Los Alamosu, čuvenoj bazi u kojoj se tokom Drugog svetskog rata sprovodio atomski projekat “Menhetn”.

Fermi je otišao na ručak u jedan od paviljona sa fizičarima Edvardom Telerom, Herbertom Jorkom i Emilom Konopinskim. Kao i svi tih dana, diskutovali su o novinskim izveštajima o letećim tanjirima, da bi ideju o takvoj pojavi NLO odbacili kao očiglednu besmislicu.

Kada je razgovor na ovom ručku krenuo u drugom smeru, Fermi se najednom zagrcnuo i uzviknuo: “Gde su svi?!” Ovo pitanje će u raznim varijacijama ostati poznato kao Fermijev paradoks. Naime, Fermi je upravo tada zapazio da, ako u galaksiji postoji više milijardi zvezda, a da Sunce među njima nije ništa posebno, onda se oko neke od njih morala razviti civilizacija koja je milionima godina starija od ljudske i koja je za tako puno vremena neminovno morala razviti međuzvezdana putovanja, pa tako za manje od milion godina pokoriti i osvojiti celu Galaksiju. Kako je onda moguće da takva civilizacija još nije dosegla Zemlju?

Kasnije će ovo pitanje biti razmatrano na čuvenoj konferenciji u Grin Benku o postojanju života izvan Zemlje. Astronom Frenk Drejk će 1960. godine predložiti malo precizniju procenu broja mogućih civilizacija u Galaksiji, što će postati poznato kao Drejkova formula, ponekad i kao formula iz Grin Benka. Iz nje se može izračunati broj razvijenih civilizacija u našoj Galaksiji na osnovu parametara kao što su procene broja zvezda, broja planeta i raznih verovatnoća o životu i pojavi tehničke inteligencije. U zavisnosti od vrednosti tih parametara, dobijaju se procene od nijedne, preko deset koliko je dobio sam Drejk, do nekoliko hiljada mogućih civilizacija. I nijedna od njih do sada nije “zvanično” posetila Zemlju. Zašto?

U knjizi Gde su vanzemaljci autora Stivena Veba, koju je na srpskom jeziku u prevodu Dejana Smiljanića izdala kuća Heliks razmatra se čak pedeset odgovora na to pitanje. Odmah po objavljivanju tumačen kao kontroverzan, pre svega zbog izbora rešenja za Fermijev paradoks, Veb je potencijalne odgovore razvrstao na tri kategorije – one koji objašnjavaju da su vanzemaljci već ovde ili su na Zemlji bili u davnoj prošlosti (paleoastronomska teza koja se vezuje za problematičnog Eriha fon Denikena i koja se ovih dana naširoko i nadugačko analizira na kablovskim televizijama), zatim one koji tvrde da vanzemaljci postoje, ali se nisu još javili iz tehničkih i drugih razloga (što je najbliže mišljenju većine naučnika), kao i poslednje, prilično jezive – da oni ne postoje i da je čovek potpuno sam u svemiru.

S.B.

—–

FOTO: X-ray: NASA/CXC/MSSL/R.Soria et al, Optical: AURA/Gemini OBs