INKUNABULA

Fotografija prikazuje detalj čuvenog Cetinjskog oktoiha, najstarije inkunabule na srpskoslovenskom jeziku, koja se može pogledati i u Digitalnoj Narodnoj biblioteci Srbije. Ova slavna knjiga nastala je na Cetinju još 1494. godine, nekoliko decenija nakon što je Gutenberg izmislio tipografsku štampu i samo par godina pre nego što su Turci osvojili i poslednju slobodnu teritoriju na Balkanu, a sa njom i prvu ovdašnju štampariju.

Inkunabule, naime, nisu rukopisne, nego su to štampane knjige. Otiskivane su na najfinijem pergmanentu, obrađenoj životinjskoj koži, a potom i predivno iluminirane, oslikavane poput srednjovekovnih rukopisa, pa zato u velikoj meri i podsećaju na manuskripte. No, pod nazivom inkunabula podrazumeva se rana štampana knjiga koja je napravljena do početka 16. veka.

Pojam je potekao od latinske fraze ab incunabulis, od kolekve, budući da označava knjige iz početne faze istorije štampe. Otkako je 1455. godine Johan Gutenberg u Majncu odštampao prvih 180 primeraka svoje Biblije u 42 reda, štampa se – za razliku od drugih izuma u poznom srednjem veku – izuzetno brzo širila Evropom. Smatra se da je tokom ovog perioda nastalo više desetina hiljada primeraka raznih inkunabula koje danas predstavljaju veliku dragocenost.

Inkunabule su svedočanstvo promene tehnološke paradigme, pečat u nizu nagoveštaja novog doba. Naime, rukopisne knjige u ovom dobu ljudske istorije nisu više retkost. Manuskripti se već vekovima prave, oslikavaju i koriče u kodekse na raznovrsnim mestima, počev od čuvene prepisivačke radionice u Vivarijumu u Italiji, cele industrije rukopisa u vizantijskom Carigradu, benediktanskih manastirskih skriptorijuma na severu Evrope, a potom i gradova u kojima niču prvi univerziteti.

No, štampana knjiga doslovno menja svet – ona se proizvodi brže, pouzdanije i jeftinije. I za manje od pola veka potpuno potiskuje rukopise.

Budući da je za izradu prepisa samo jednog Četvorojevanđelja potrebno više meseci i godina, uprkos tolikim radionicama, jedna rukopisna knjiga je i u osvit štampe koštala bogatstvo – oko 10 dukata, što je zapanjujuće veliki novac i odgovara vrednosti malog krda od deset krava. Štampana knjiga je imala značajno nižu cenu (mada je bila daleko od jeftine) – zebeleženo je da su srpski štampari u Veneciji, Božidar i kasnije Vićenco Vuković za Jevanđelje tražili tri, a Psaltir prodavali za jedan dukat. Gutenbergova slavna Biblija vredela je 30 florina, što je ravno trogodišnjoj plati dvorskog službenika.

Postoje dve vrste inkunabula. Starije su takođe štampane, ali su nastale mnogo pre Gutenberga – pravile su se u italijanskim gradovima već tokom 14. veka i nazivale su se blok knjige. Za njihovu izradu koristila se ksilografija, odnosno drvorez – pomoću posebnih noževa se za svaku stranu u drvetu dubila po jedna pečatna ploča, na koji se nanosila boja i štampali se otisci. Ovakva štampa je bila neujednačenog kvaliteta, ali je stekla veliku popularnost. Za razliku od ove, Gutenberg uvodi takozvanu tipografsku štampu – gde se ne otiskuje za svaku stranu nova slika sa ploče, nego se koriste pomična slova od metala, što omogućuje veću brzinu izrade, veći broj otisaka i veći kvalitet knjiga.

Popularnost ovog metoda je bila tolika da se smatra kako je do kraja 15. veka u Evropi otvoreno oko 1000 štamparija. Jedna od njih, kao prva državna štamparija u Evropi, osnovana je 1493. godine na Cetinju koje je u to doba – posle pada srpske despotovine pod vlast Turaka i uporedo sa njihovim prodorom na Zapad i Sever – poslednja slobodna oaza na Balkanu.

Ovu slavnu štamparsku radionicu na Obodu osniva poslednji gospodar Zete, Đurađ Crnojević koji donosi presu iz Venecije, da bi u njoj tokom samo četiri godine rada uspeo da oštampa pet izdanja na srpskoslovenskom jeziku – jedno Četvorojevanđelje, Psaltir, Molitvenik, Oktoih petoglasnik i Oktoih prvoglasnik, što je inače zbornik crkvenih pesama koje se pevaju u intervalima od osam dana (zato se i naziva oktoih). Cetinjski Oktoih je dovršen u januaru 1494. godine, u dve boje, odštampan na 269 listova. Tiraž knjige je bio veliki, a danas je sačuvano čak 105 primeraka ove slavne inkunabule.

Štampariju Crnojevića vodio je jeromonah Makarije, koji je po svemu sudeći bio ne samo vesnik nego i pravi pokretač veštine štampe u našim krajevima. Sa Makarijem je radilo barem sedam drugih majstora, a oni su uspeli da po prvi put izrežu srpska ćirilična slova i da pomoću prese koju su Crnojevići doneli iz Venecije sa uspehom nanesu otiske na pergament.

Ne samo da je odnekud doneo štamparski zanat, Makarije je i suštinski razumeo novu tehnologiju, bio dovoljno hrabar da upotrebi ćirilična slova i da načini prava remek dela rane štampe. I da, nakon ovog poduhvata, svoja znanja proširi i štampom zarazi i druge krajeve.

Kada je Zeta pala pod vlast Turaka, Crnojevići su otišli u Veneciju, gde će se u narednim decenijama inače i nastaviti štampanje srpskih knjiga. U međuvremenu, Makarije će se zaputiti u Rumuniju gde će svoj zanat dalje proširiti i štampati prve rumunske knjige, da bi kasnije stigao i u Hilandar gde je pomogao u osnivanju tamošnje štamaprije.

—–

Tekst: Slobodan Bubnjević

Foto: Digitalna Narodna biblioteka Srbije – Zbirka starih štampanih knjiga / Oktoih petoglasnik