JEDNO LAŽNO PISMO ZA ALBERTA AJNŠTAJNA

oš u onim, nevinim pred-Kovid vremenima – kad pseudonaučne zablude nisu igrale na sceni sa smrtonosnim virusom – nastalo je pismo sa slike da bi se i danas širilo društvenim mrežama. Pismo je navodno 6. juna 1907. upućeno Albertu Ajnštajnu sa Univerziteta u Bernu. U njemu se dekan obraća najvećem fizičaru XX veka, koji je ovde u ulozi mladog kolege sa nekoliko tek objavljenih radova u prestižnim Annalen der Physik.

Dekan neosetljiv na kreativnost ovim pismom navodno odbija Ajnštajnov zahtev da doktorira uz komentar da su mu zaključci o prirodi svetlosti, prostoru i vremenu pomalo radikalni. “Sve u svemu, nalazimo da su vaše pretpostavke zapravo više umetničke, nego fizičarske”, piše izvesni dr Vilhelm Hajnrih.

Pismo je, međutim, očigledan falsifikat. Njegov nepoznati autor je uspeo u naumu da ga raširi društvenim mrežama, učini globalnim fenomenom i pošalje poruku kako i najuspešnije ideje isprva bivaju odbačene kao suviše radikalne. Pothranjeni stereotipom o mladom geniju koji mora da se bori protiv okoštalog sistema, ljudi su sa lakoćom poverovali da je pismo autentično, uprkos tome što vrlo očigledne markice sa likom Ajnštajna sugerišu da je reč o šali.

Pismo se pridružilo nepreglednom arsenalu lažnih memorabilija o Ajnštajnu, montiranih fotografija, hotela u kojima nikad nije prespavao i citata koje autor teorije relativnosti nikad nije izgovorio. Zanimljivo je da većina tih falsifikata nije nastala sa sebičnom namerom, već sasvim suprotno – da istakne veličinu Ajnštajnovog dela, ljudske kreativnosti i inteligencije. Takav je slučaj i sa ovim pismom.

Tim povodom sam Univerzitet u Bernu, u Švajcarskoj, sproveo je malu istragu. Naime, stvar koja odmah dovodi u pitanje autentičnost pisma je engleski jezik, jer je gotovo nezamislivo da dekan u Bernu svom sugrađaninu 1907. ne piše na nemačkom jeziku. Mada potpisano, čak i uflekano mastilom, pismo je kucano na mašini, a sudeći po univerzitetskoj i kantonalnoj arhivi gotovo sva prepiska iz tog doba pisana je rukom.

Ajnštajn je jedan deo svoje karijere zaista bio predavač u Bernu. No, u pismu je lukavo izabran datum – dve godine nakon što je objavio svojih pet epohalnih radova u pomeutom časopisu i godinu dana pre nego što je dobio to nameštenje. Datum je, međutim, u kontradickiji sa okolnošću da nauka na ovom univerzitetu u to vreme još nije bila odvojena od filozofije. I povrh svega, potpisani dr Hajnrih, ako je sa tim imenom ikad postojao i živeo u Bernu, nikada nije bio dekan na Univerzitetu.

Ispostaviće se da pismo, zapravo, krije još jedan obrt. U pokušaju da pronađe navodnog dekana, arhivar sa ovog Univerziteta, Niklaus Bütikofer otkrio je da lažno pismo sasvim slučajno opisuje stvarne okolnosti. Naime, Ajnštajn je 1907. godine zaista aplicirao za posao predavača na Univerzitetu u Bernu i u prvi mah bio – odbijen.

Zapisnik sa sednice veća koji je sačuvan u kantonalnoj arhivi pokazuje da su profesori bili itekako zainteresovani da novoj zvezdi nemačke fizike ponude mesto, ali nisu mogli da se usaglase jer Ajnštajn nije formalno ponudio tezu. I odbili su ga. Zato mu je 28. oktobra rukom pisao dekan Gustav Tobler, sa pozivom da ispuni formalne uslove. Ajnštajn će ih ispuniti naredne godine i u februaru 1908. dobiti mesto na Univerzitetu.

—

Tekst: Slobodan Bubnjević