KAKO JE VATRA STVORILA ČOVEKA

Možda će vas iznenaditi, ali vatra ne samo da predstavlja jednu od najkorisnijih drevnih tehnologija, nego je verovatno odigrala i presudnu ulogu u hominizaciji, odnosno biološkom razvoju čoveka. Kontrolisana upotreba vatre je, naime, starija od vrste Homo sapiens i njene blagodeti su, po svemu sudeći, koristile i mnogo primitivnije vrste primata, one koje prethode čoveku.

Arheološki nalazi odavno pokazuju da su pre oko 400.000 godina pripadnici roda Homo (rod hominina od kojih je preživela samo jedna, najmlađa vrsta – čovek) umeli da kontrolisano koriste vatru. To je doba kad se svetom šire neandertalci, a bliži se trenutak kad će se na svetskoj pozornici pojaviti i ljudi. No, kako u članku “Stone age barbecue” piše časopis New Scientist istraživanja objavljena ovog leta pokazuju da je vatra bila poznata mnogo duže i da je njena upotreba “podstakla evoluciju ljudi sa velikim mozgom”.

Kako je čovek zapravo zagospodario svetom? Ako se ne govori o uspravnom hodu i rastu mozga iz vrste u vrstu kod ovog roda primata, što počinje pre nekoliko miliona godina, u novijem razvoju događaja najznačajnim prelomom u razvoju čoveka obično se smatra – poljoprivredna revolucija.

To je doba kada, pre oko samo 10-12.000 godina, ljudi prestaju da žive poput drugih vrsta i počinju da i doslovno pripitomljavaju prirodu – umesto da pronalazi hranu, čovek od tada sam uzgaja biljne vrste poput žita i životinjske poput domaće stoke, što stvara rezerve hrane, donosi bezbednost i duži život, podstičući razvoj prvih naseobina, gradova i potom, civilizacija.

No, čovek je u to doba već biološki formiran – praistorijski ljudi kamenog doba anatomski se ni po čemu ne razlikuju od nas, pa se ne može reći da je, ma kako bitna, poljoprivredna revolucija stvorila čoveka. Tu ulogu imao je događaj koji se desio daleko, daleko ranije, a to je – početak kontrolisane upotrebe vatre.

Zašto je vatra tako važna, pa čak i presudna za čovekov razvoj? Ako posmatrate druge sisare, na primer druge primate u zoološkom vrtu, primetićete da kad im je hrana već na raspologanju (koju bi u prirodi ulovili ili pronašli) životinje su dugo nakon obroka pospane, usporene i lenje. To je otud što sirovu hranu nužno moraju da vare satima, ponekad i veći deo dana. I kad se varenje najzad okonča, dolazi vreme za novu potragu za hranom.

Čovek, međutim, ne samo da svoju hranu sam gaji, nego je, mnogo bitnije, kuva ili peče – termički obrađena hrana, što se u prošlosti radilo isključivo na vatri, vari se daleko brže i retko traje duže od sat ili dva. Za razliku od drugih životinja, varenje predstavlja uzgredan, sporedan proces u dnevnom ritmu ljudi. Zato je ljudskim bićima, zahvaljujući vatri i kuvanju, na raspolaganju daleko više vremena za rad, razmišljanje, društvene odnose.

Ova pogodnost bila je, čini se, na raspolaganju ljudskim precima daleko ranije nego što se verovalo. Naime, poslednji nalazi iz Kenije pokazuju da su evolutivni preci čoveka koristili vatru za kuvanje pre čak 1,5 miliona godina. Tokom istraživanja u oblasti Kubi Fora u Keniji, američka arheološkinja Sara Hlubik i njen tim pronašli su komade kamenog alata koji je bez sumnje goreo na vatri i bio korišćen za kuvanje mesa.

Ovaj nalaz, potvrđen laboratorijskim analizama, pokazuje da su hominini koristili vatru milion godina pre nastanka čoveka – u doba kad su svetom hodali Homo Erectusi. Neizvesno je da li su oni zaista umeli da vatru sasvim kontrolišu, ali ako su je poznavali i na njoj zaista kuvali hranu, to objašnjava kako je kod vrsta roda Homo došlo do značajnog rasta mozga. I kako je, na kraju niza, evoluirao čovek, biće koje će vatru koristiti za kuvanje hrane, kao izvor toplote i tehnologiju za obradu alatki, ali i kao sredstvo kojim se okolna priroda pokorava i uništava.

Fotografija prikazuje ognjište snimljeno pre tri godine u dolini Baliem, na ostrvu Zapadna Papua, u Indoneziji. Dete iz plemena Dugum Dali izvodi tradicionalni ples dok se nad selom podiže beli dim. I danas, širom sveta, gotovo u svakom od primitivnih plemena vatra igra presudnu ulogu ne samo u svakodnevnom životu domorodaca, nego i u svim ritualnim obredima.

——

Tekst: Slobodan Bubnjević

Fotografija: Depositphoto/SURZet