KOMPAS

Moreplovci u Evropi počinju da koriste kompas pre više od 800 godina, ali sve do 17. veka nije bilo poznato na kom principu kompas radi. Ova jednostavna mehanička sprava za orijentisanje u prostoru sastoji se od magnetne igle čiji se jedan pol uvek okreće prema severu. Međutim, jako dugo se nije znalo zbog čega se to baš uvek događa. Prve naučne eksperimente sa elektricitetom i magnetima izvodio je još 1269. godine francuski krstaš i inženjer Petrus Peregrinus de Marikort, no, biće potrebna čak četiri veka da bi nekome palo na um kako tajna kompasa leži u magnetizmu Zemlje.

U međuvremenu, upotreba kompasa postala je rasprostranjena u navigaciji i omogućila je velika prekookeanska putovanja poput Kolumbovog otkrića Amerike. U takozvanoj Zapadnoj Indiji nikle su već i prve kolonije, moreplovci su sa kompasom oplovili planetu, i tek tada je lekar engleske kraljice Elizabete I, Vilijam Gilbert (1544–1603), dao prvo objašnjenje principa rada kompasa.

Glibert je proveo 17 godina istražujući, sabirajući do tada poznato znanje o namagnetisanim i naelektrisanim telima u knjigu De Magnete, Magneticisque Corporibus, et de Magno Magnete Tellure (O magnetu, magnetnim telima i velikom magnetu Zemlje), koja je objavljena 1600. godine.

Gilbert je objasnio da planeta Zemlja ima svoje magnetno polje koje uzrokuje da se magnetna igla uvek okreće ka severu. Uz to, Gilbert je uveo pojam električne sile i prvi shvatio da postoji sličnost između magnetizma i elektriciteta , odnosno sličnost između stalnih magneta i tela koja se mogu naelektrisati trenjem kao ćilibar.

S.B.
—–

FOTO:

*Po motivima istog teksta prvobitno objavljenog za sajt Elementarijum