KRATKA ISTORIJA DRONOVA

(Izvan fokusa*) Prošlog meseca se jedan vojni dron u Nigeriji odmetnuo i ubio 88 ljudi. Fotografija prikazuje dronove berače pamuka, ali doba u kome živimo mnogo više karakteriše revolucija u primeni dronova u ratu, isto onako kao što je bio slučaj sa barutom u 15. i 16. veku. Danas je teško reći koliko ljudskih života su odneli dronovi otkako se koriste u ratnim operacijama, ali jedno je sigurno – broj njihovih žrtava će biti sve veći i veći. Prethodnih godina desio se niz novih oblika i načina primene dronova, od koje bi vas neke mogle i iznenaditi.

Prvi zabeleženi sukob dva drona u vazduhu dogodio se, po svemu sudeći, 13. oktobra 2023. godine kad su se na nebu iznad Donjecka sukobili ukrajinski i ruski dron. Reč je o kvadrkopterima tipa DJI Mavic, koji su uzajamno pokušavali da jedan drugom onesposobe komunikaciju. Sledeća slična bitka u vazduhu dogodila se 24. novembra.

U Ukrajini je primena dronova svakodnevica i za najrazličitije namene se koristi više stotina hiljada ovih ratnih uređaja. Rusija koristi iranske dronove HESA “šahed” 136 za masovne napade na ukrajinske gradove i položaje, dok Ukrajinci koriste turski “barjaktar” TB2 za napade na Ruse. U maju prošle godine zabeleženo je da se jedan ruski vojnik predao dronu koji ga je zarobio.

Tokom rata u Gazi, u oktobru 2023. jedan izraelski tenk je zarobljen pomoću dronova. U ovom ratu, Hamas je koristio dronove u prethodnici napada na jug Izraela tako što je pomoću komercijalnih dronova napao izviđačke kule na granici. Kasnije, tokom ovog sukoba, u Gazi je armija Izraela koristila dronove koji deluju kao snajperisti tokom opsade bolnice Al Šifa.

Sve je veći broj slučajeva gde dronovi ne samo da otkrivaju neprijatelja, markiraju ciljeve i bombarduju po naredbi iz baze, nego samostalno odlučuju o tome. Prvi poznati slučaj gde je veštačka inteligencija donela odluku o napadu na ljude, prema podacima posebnog panela Saveta bezbednosti, dogodio se 2020. godine u Libiji kada je dron turske proizvodnje napao snage Haftara bez prethodne ljudske komande.

Dronovi često napadaju u rojevima. Prvi takav slučaj dogodio se 6. januara 2018. godine pri napadu na rusku vojsku u avionskoj bazi Hmejmim u Siriji. Ruska protivazdušna odbrana je odbila ovaj prvi napad dronova, da bi narednih godina vodila više desetiina bitaka sa rojevima dronova. No, uspešna primena ove taktike desiće se u istom ratu, gde će Turska korisiti rojeve dronova za napade, kao i u Nagorno Karabahu gde ih je koristio Azerbejdžan.

Naziv dron, inače, potiče iz engleskog jezika i znači trut. Mada ga nazivaju i “autonomna letelica bez ljudske posade” (engl. UAV), najčešće ime mu je dron, koje je povezano sa zvukom koji proizvodi, a koji podseća na zujanje pčele. Neki od najranijih modela su imali i reč pčela u nazivu. Dron je zapravo jednostavna mašina – bez obzira da li leti kao avion ili kvadri­kopter, to je letelica bez pilota kojom se upravlja radio-vezom. Komercijalni dronovi, pre svega dronovi za snimanje, novija su tehnologija i kao i mnogo šta, dronovi su izvorno razvijani za vojne potrebe.

Možda ćete se iznenaditi, ali prva primena drona dogodila se još tokom Prvog svetskog rata. Britanci su u martu 1917. isprobali prvu vojnu letelicu bez čoveka nazvanu Aerial Target. Godine 1935. Britanija je proizvela više aviona upravljanih radio-vezom koji su služili za trening i nazvali ih Queen Bee, od čega je kasnije i potekao naziv dron.

Ovakve letelice će se periodično koristiti kao mamci u sukobima, a najveći uspeh te vrste izveli su Izraelci u ratu sa Egiptom čija je protivazdušna odbrana korstila skupe rakete da ih obara. Uspešna upotreba dronova u Izraelu inspirisala je Amerikance da ulažu u ovu tehnologiju, a značajni rast njihove primene desio se tokom rata u Vijetnamu.

No, smatra se da je istorija savremenih vojnih dronova počela sa projektom DARPA koji je 1971. godine iz hobija podstakao nuklearni fizičar Džon Stujart Foster, po čijim nacrtima su razvijeni američki dronovi “prairie” i “calera”. No, ozbiljniju primenu u ratu će imati tek krajem devedesetih kada vojska SAD počinje masovno da koristi letelicu “predator” koja je imala ogromnu autonomiju, veliki domet i strašnu razornu moć. Smatra se da je tokom rata protiv Al Kaide samo u Pakistanu ubijeno više hiljada terorista, ali i civila pomoću ovog drona, a najpoznatiji atentati dronom su ubistvo Solejmanija 2020. godine i atentat na Al Zahirija 2022. godine.

Prethodnih godina dronovi su postali sastavni element savremenog ratovanja na način da je ono praktično nezamislivo bez njih. Ratovi u Ukrajini gde se koristi više stotina hiljada dronova za najrazličitije namene, sukobi u Gazi gde “dronovi snajperi” ubijaju civile, kao i intervencija protiv Huta u Jemenu zbog primene dronova u besomučnim napadima na brodove razotkrili su novo lice rata u 21. veku.

Brzo uzdizanje drona kao ratnog sredstva po mnogo čemu nalikuje na transformaciju koju je svet doživeo u 15. i 16. veku kada se širom Evrope za nekoliko decenija prošila primena baruta, a vatrena oružja se, od topova do primitivnih pušaka, zbog svoje efikasnosti, naglo omasovila i sasvim izmenila odnose snaga.

Pažljiv čitalac će zapaziti da uvođenje takve tehnologije ne samo da je uvećalo broj žrtava i izmenilo strategije, nego je postupno dovelo da potpune preraspodele moći – u narednim vekovima tradicionalne srednjovekovne sile, zasnovane na moći feudalnih armija i opremljenosti vitezova, smeniće nove države i novi društveni sistemi za koje će se boriti pešaci naoružani puškama. Sada nastupa doba gde će se u središtu moći nalaziti – dron.

Dronovi tradicionalno služe za osmatranje i za navođenje projektila, dostavljaju teret na udaljene lokacije, služe kao podrška u borbi kopnene vojske, u napadima na objekte i fortifikacije, već dugo se koriste za udaljene precizne likvidacije, ali razlog zbog koga menjaju istoriju je pre svega – njihova cena. Superprecizni projektili, rakete i bombe kakvim su naoružane najmoćnije svetske armije koštaju stotine hiljada ili milione dolara, dok najopakiji dronovi ubice koštaju deset ili sto puta manje. To ih je učinilo izuzetno dostupnim tako da ih danas u svojim arsenalima poseduju i paradržavne organizacije poput ISIS-a ili Huta, a u ovoj deceniji gotovo da nema armije koja ih ne koristi.

—

Tekst: Slobodan Bubnjević

Foto: DJI Agras Pixabay CC

—

*Po motivima istoimenog teksta, od istog autora, objavljenog u nedeljniku Vreme 1724