MENS SANA

(Izvan fokusa) Možda niste znali, ali popularna maksima “Mens sana in corpore sano” nije latinski citat iz doba Starog Rima, već relativno moderan slogan koji je stekao popularnost sa razvojem sportskih društava u 19. i 20. veku. Izreka se na srpski jezik prevodi “U zdravom telu zdrav duh” (obratite pažnju na obrnut redosled sintagmi u prevodu – mens sana je zdrav duh, a in corpore sano u zdravom telu), a isto značenje – da se jačanjem tela jača i duh – danas ima na svim modernim jezicima.

Nedavni izbor pesme “In corpore sano” izvođača Konstrakta za predstavnika Srbije na takmičenju za Pesmu Evrovizije, uz uobičajene estetske i političke diskusije, probudio je neobično interesovanje kako za latinski jezik, tako i za ovu izreku. Ali, po svemu sudeći, Rimljani je nikada nisu koristili u značenju koje danas poznajemo.

Najstariji zabeleženi pomen nalazi se kod rimskog pesnika Juvenala iz prvog veka naše ere, u njegovom delu “Satire” i to u okviru jednog jedinog stiha: “orandum est ut sit mens sana in corpore sano“. Juvenal ovde kaže “treba da se moliš za zdrav duh u zdravom telu”, učeći Rimljane kako je uzaludno moliti se bogovima za velike želje, dug život ili sreću, već da treba od njih tražiti konkretne vrline među kojima su prvi: zdravi duh i zdravo telo. Juvenal nigde ne pominje uzročno posledičnu vezu koju danas vidimo u zgodno urimovanoj maksimi, da je zdravo telo neophodno ili bar vrlo važno za zdrav duh, već da su i jedno i drugo preduslovi za sreću.

Sličnu poruku kao Juvenal, o značaju zdravog tela i zdravog duha za ljudski život, promovisao je u 17. veku britanski filozof Džon Lok (1632-1704). U knjizi “Misli o obrazovanju” iz 1693. godine (Some Thoughts Concerning Education, kod nas prevedena i kao “Razmišljanja o obrazovanju”) u prvoj rečenici prvog od 217 paragrafa, Lok kaže: “U zdravom telu zdrav duh, to je kratak, ali potpun opis stanja sreće na ovom svetu”.

Lok ovde ne citira Juvenala i mada se u delu više puta poziva na razne latinske izreke (učeći, između ostalog i da je znanje klasičnih jezika važno za razvoj engleskog džentlmena), uopšte i ne navodi latinski citat “Mens sana in corpore sano“. Moguće je i da se Lok više oslanjao na nešto stariju klasičnu izreku koja se pripisuje grčkom filozofu Talesu o tome ko je srećan čovek: “Onaj koji ima zdravo telo, dubok um i pitom karakter”.

Lokova je knjiga o obrazovanju, bez sumnje, promovisala frazu, nezavisno od poruke koju je filozof imao na umu. Izuzetno popularna, knjiga je uticala kako na gotovo sve mislioce doba prosvetiteljstva, tako i na praktične metode obrazovanja na zapadu. Pored ideja o ulozi obrazovanja, Lok istovremeno daje i obilje sasvim praktičnih uputa o nesvrsishodnosti batina, o plakanju i hrabrosti, kako i koliko učiti latinski, a koliko geometriju, kako oblačiti, kako hraniti decu i zašto je dobro da se deca naviknu na hladnoću. Predstavljena u tako rasprostranjenoj knjizi, dopadljiva engleska fraza sa njenog početka (Sound mind in sound body) je potom verovatno prevedena unazad na latinski, na kom inače odlično zvuči.

No, oblik i značenje koje danas znamo “Mens sana in corpore sano“, da nema zdravog duha bez zdravog tela, razviće se u viktorijansko doba. Prvi će ga na takav način u drugoj polovini 19. veka upotrebiti engleski gimnastičar Džon Halej koji se smatra jednim od rodonačelnika ideje o fizičkom obrazovanju i značaju rekreacije. Kao pionir olimpijskog pokreta i promoter vežbanja i biciklizma, Halej je ovu izreku upotrebio za slogan svog rekreativnog kluba u Liverpulu.

Nakon toga, maksima će biti često i rado korišćena kao slogan najrazličitijih organizacija, škola i klubova. Viktorijanske ideje o važnosti rekreacije i zdravog tela doživeće i inače sa nastankom olimpijskog pokreta globalnu popularnost, postajući jedan od stubova raznih omladinskih organizacija širom sveta. Kod nas će ga prihvatiti popularni Sokolski pokret, a nakon Drugog svetskog rata i analogni komunistički pokreti.

U Nemačkoj će, kroz evoluciju kulture militarizma, a posebno opskurne radove nemačkog nacionaliste Henriha fon Trejčke, biti preuzeta kao baza za nacional-socijalističku arijansku ideologiju, gde je važan argument čistote rase bila isticana lepota nemačkog tela i sledstveno, snaga duha. Slika prikazuje deo popularnog propagadnog postera “Nemački student” koji je 1936. godine nacrtao Ludvig Hohlvejn, poznati nemački realistični ilustrator i prijatelj Jozefa Gebelsa.

—

Tekst: Slobodan Bubnjević

Ilustracija: (Fragment) Der deutsche Student kämpft für Führer und Volk – Ludwig Hohlwein – USHMM, Wikimedia CC2