MIRIS MESECA

(Godišnjica sletanja na Mesec) Možda niste znali, Mesec ima miris. Dvanaest astronauta koji su u okviru šest Apolo misija, od 1969. do 1972. godine, sleteli i poleteli sa Zemljinog satelita prijavilo je da su osetili kako mesečeva prašina intenzivno miriše. Većina astronauta je rekla da je miris neprijatan i da ih podseća na barut. No, bilo je i viđenja da mesečev prah zapravo ima miris vlažnog pepela u kaminu.

Budući da Mesec nema atmosferu i da su astronauti hodali, skakali i istraživali njegovu površinu u zaštitnim odelima, miris prašine su mogli da osete tek po povratku u lunarni modul. Prah na površini Meseca je fin i mek (poput snega, po svedočenjima astronauta) i ma kako čistili odela, on se uvlačio u pore i sa astronautima stizao u modul. Tu su, pri skidanju odela, mogli da osete njegov vonj.

Apolo astronauti su mahom bili vojni piloti, pa je razumljivo poređenje sa mirisom baruta koji dobro poznaju, ali je to čudno jer je hemija mesečevog tla bitno drugačija od sastava baruta. Uobičajeno se smatra da je miris došao od toga što milijardama godina taložen Mesečev prah, koji je izvan modula suv kao pesak u pustinji, u modulu bivao ovlažen (miris se javlja i kad se pokvasi pustinjski pesak).

Ovo saznanje je samo jedna od mnogobrojnih tekovina istorijskog poduhvata slanja američkih astronauta Nila Armstronga i Edvina Oldrina na Mesec. Pre pola veka, 20. jula 1969. godine, lunarnim modulom Igl sleteli su u krater More spokojstva, a potom nešto duže od dva sata šetali okolo, kao prva ljudska bića na površini Meseca. Slavna NASA fotografija prikazuje pilota Edvina Oldrina koga je fotografisao komandanta misije i prvi čovek na Mesecu, Nil Armstrong.

„Na Zemlji ne postoji tako usamljeno mesto kao ono koje sam posmatrao u tim prvim trenucima na Mesečevoj površini“, zabeležiće kasnije Odlrin u knjizi koju je zajedno sa Kenom Abrahamom objavio pod nazivom „Magnificent Desolation”, kao putopis sa samog putovanja, ali i sa puta oporavka iz krize i epizoda sa alkoholizmom u koje je upao nakon misije.

“Uvideo sam da se ono u šta gledam, ka horizontu i u svakom pravcu, nije promenilo stotinama, hiljadama godina. Video sam zakrivljeni horizont – bez atmosfere, crno nebo. Hladno. Hladnije nego što iko može da doživi na Zemlji. Bez znakova života”, piše Oldrin.

Nakon povratka, kada su se 24. jula 1969. zajedno sa Majklom Kolinsom u komandnom modulu spustili u Pacifik, sva tri astronauta su, po izveštajima NASA, tretirana rastvorom joda kako bi se ubile “klice sa Meseca”. Astronauti su potom transportovani helikopterima i brodom do Havaja, gde su bili smešteni u karantin. Zanimljiv je lučki prijemni list gde se u tabeli kao mesto odredišta putnika navodi Honolulu, a mesto polaska: Mesec.

U zaključcima NASA izveštaja o misiji Apolo, u tački 7 od devet stavki, navodi se “Nijedan mikroorganizam vanzemaljskog porekla nije pronađen ni na posadi, niti u komandnom modulu”. Očekivano, izveštaj zaključuje da je misija bila uspešna, kao i da je time postignut “ostvaren nacionalni cilj da do kraja decenije ljudi slete na Mesec i bezbedno se vrate”. U okviru istog Apolo programa, još pet misija će se okončati uspešno, a svemirska trka između SSSR i SAD prerašće u teško ponovljiv, ali svakako – jedan od najvećih poduhvata u istoriji ljudske vrste.

—-

Tekst: SLobodan Bubnjević

Foto: NASA

Pročitajte više o putovanju na Mesec