MOŽE LI STVORENJE BEZ KIČME BITI INTELIGENTNO?

“Hobotnice su glupa stvorenja”, pisao je starogrčki filozof Aristotel u svojoj “Istoriji životinja”, “jer će prići čovekovoj ruci uronjenoj u vodu”. Aristotel je s druge strane objašnjavao kako ovaj mekušac zna da “ispljune” nejestive delove rakova, školjki i kostiju riba nakon obroka, kao i da menja svoju boju dok vreba plen, stapajući se na taj način sa okolinom…

Iako je “istorija životinja” pisana u 4. veku pre nove ere, smatra se da je bila izuzetno uticajna sve do 16. veka kada se širi novo znanje o životu na Zemlji.

Aristotel je zapazio neke pojedinosti o životinjama koje su potvrđene tek pre oko vek ili dva, ali istovremeno su ga mnogi kritikovali da je pravio generalizacije i velike greške. Danas naučnici vole da kažu da je jedan od većih Aristotelovih grehova to što je hobotnicu – potcenio. Ova životinja smatra se izuzetno inteligentnom. Uz sipe i lignje, hobotnice su zapravo najinteligentniji beskičmenjaci.

Naučnici su u međuvremenu otkrili na primer da se hobotnice odlično snalaze u lavirintima jer imaju izraženu sposobnost snalaženja u prostoru.

Neki naučnici kažu da su nalik vanzemaljcima jer imaju plavu krv, vide polarizovano svetlo, u sekundi mogu da se kamufliraju menjajući boju, a uz to, kako je utvrdio tim izraelskih naučnika, a zatim objavio u časopisu “Cell”, hobotnice su u stanju da edituju sopstvene gene.

Ove životinje znaju i da drže i manipulišu objektima, da koriste oruđe i da rešavaju kompleksne probleme. Ako ih zatvorite u teglu sa vodom, odvrnuće iznutra poklopac. Umeju da oponašaju druge vrste i dovijaju se na razne načine kako bi pobegle iz akvarijuma.

Čuven je slučaj hobotnice Otoa iz Sea Star akvarijuma u Nemačkoj koji uz razne nestašluke ume da gađa zidove akvarijuma kamenjem i tako lomi staklo.
(M.Đ.)

Depositphotos/44330923