MUZIKA U NAMA

Dok slušate muziku, različiti delovi mozga obrađuju melodiju i tekst pesme – dok se leva hemisfera bavi rečima, desna je zadužena za melodiju. Poznato je, naime, i da povrede leve hemisfere mozga mogu uzrokovati probleme sa sposobnošću govora, dok se povrede desne hemisfere mogu odraziti na muzičke sposobnosti pa je ovo novije istraživanje objavljeno u časopisu Science bilo više nego logično.

Podela posla u vezi sa pesmama između leve i desne hemisfere mogla bi, takođe, da objasni zašto je za dopadljivost pesme nekima važna samo melodija, dok drugi vole da dobro oslušnu reči.

Osobama koje nauče da sviraju muzički instrument menja se struktura i funkcija mozga – ako, na primer, sviramo na klavijaturi, deo mozga povezan sa pokretima prstiju se uveća. Poznato je i da je corpus callosum, tanak deo tkiva koji povezuje hemisfere, kod muzičara uvećan, a njihove hemisfere bolje komuniciraju nego kod drugih ljudi.

Dok pijanista sluša muziku dok ga snimaju na magnetnoj rezonanci, obe hemisfere gotovo simetrično zasvetle, u odnosu na muzičare koji sviraju žičane instrumente i ne koriste prste simetrično.

Muzika, zapravo, toliko utiče na rad mozga da je zabeleženo da profesionalni muzičari, naročito oni koji se muzikom bave od detinjstva, u starosti imaju daleko funkcionalniji mozak i ređe boluju od demencije.

Tekst: M.Đ.

Foto: Pixabay/sweetlouise