NEMOGUĆI BICIKLISTA

(Uz otvornu sliku stranice) “Jedini način da otkrijete granice mogućeg je da odete iza njih, u nemoguće”, kaže Artur Klark (1917–2008), kultni američki pisac naučne-fantastike i moglo bi se reći, važan mislilac epohe ubrzanog napretka zapadne civilizacije u 20. veku.

Razmislite o tome, evo, na primeru bicikla – dok se ne pokrenete i ne osetite kombinovani, ali robusni efekat više fenomena kao što su položaj centra mase i žiroskopski efekat, održavanje ravnoteže na biciklu izgleda sasvim nemoguće.

Poznati Klarkov citat, kao i toliki drugi, zloupotrebljavan na raznim opskurnim mestima, zapravo je jedan od tri Klarkova zakona. Mnogo manje poznati od Asimovljeva tri zakona robotike, Klark je ove zakone objavio u eseju “Hazards of Prophecy: The Failure of Imagination” 1962. godine.

Prvi od njih se odnosi na naučnike i kaže da je stariji, ugledni načunik skoro uvek u pravu kad kaže da je nešto moguće, ali da je, kad kaže da je nešto nemoguće, vrlo verovatno u krivu. Treći, inače i najpoznatiji Klarkov “zakon” kaže da je “svaka dovoljno napredna tehnologija nerazlučiva od magije”.

Nemogući biciklista na ilustraciji koju smo izabrali za novu otvornu sliku “Nauke kroz priče”, suviše sladunjav, pa i patetičan, bizaran, tehnološki svakako besmislen, jedan je od onih prizora koje smo bez dvoumljenja odbacili, ali koji nam se neprekidno vraća kao ilustracija našeg zajedničkog, očigledno mogućeg NKP poduhvata. I koji se, mada nas već ima skoro 20.000, kao vožnja bicikla, dok se ne pokrenemo, čini sasvim nemoguć.

Ilustracija: Depositphoto/Grandfailure