NOBEL ZA BORBU PROTIV RAKA

(Nobel 2018*) Počela je još jedna Nobelova nedelja, po tradiciji, objavljivanjem dobitnika najprestižnijeg naučnog priznanja u medicini – ove godine su nagrađeni naučnici koji su otkrili osnov za, po svemu sudeći, uspešnu metodu lečenja raka imunoterapijom.

Svake godine, u prvoj sedmici oktobra, od ponedeljka do petka, redom se u podne iz Stokholma najavljuju laureati Nobelovih nagrada za pet oblasti koje je slavni švedski naučnik Alfred Nobel naveo u svom testamentu: medicinu (ponedeljak), fiziku (utorak), hemiju (sreda), književnost (četvrtak) i mir (petak).

Nobelova nedelja je ove godine počela neprijatnim vestima o presudi Žan Klod Arnou koga je sud u Stokholmu osudio na dve godine zatvora za silovanje. Sedamdesetogodišnji francuski fotograf, protiv koga je 18 žena podnelo prigovor, našao se u središtu “Nobelovog skandala” pošto je suprug jedne od doživotnih članica Nobelovog žirija za književnost, koja je nakon optužbi protiv njenog muža podnela ostavku (što nije moguće), pa je dodela nagrade za književnost u 2018. godini odložena.

No, uprkos tome, dodela ovogodišnjih priznanja je započela i to nagradom za jedan od najvažnijih prodora u medicini našeg doba. Kako je saopšteno iz Karolinska instituta u Stokholmu, Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu ove godine dobili su Džejms Alison iz SAD i Tasuku Hondžo iz Japana za – kako je rečeno – “otkriće terapije za lečenje raka inhibicijom negativne regulacije imunog sistema”.

Pioniri takozvane imunoterapije, Alison i Hondžo su pronašli jedan vrlo ubedljiv novi put za borbu protiv raka. Njihova istraživanja sežu još u početak devedesetih godina prošlog veka, ali isprva nisu bila prihvatljiva farmaceutskoj industriji. Danas prve terapije zasnovane na njihovih rezultatima daju neočekivano dobre rezultate.

Naime, ćelije raka se u ljudskom organizmu nesmetano razvijaju jer ih imuni sistem čoveka slabo i retko prepoznaje kao strana tela. Imunoterapija je zasnovana na ideji da se imuni sistem na neki način “nauči” da prepoznaje ćelije raka i da, bez upotrebe invazivnih lekova i metoda, sam organizam odstrani rak. Da bi do toga došlo, potrebno je pronaći način da se isključe “kočnice” zbog kojih imuni sistem ne napada ćelije raka.

Profesor na Univerzitetu u Kjotu, Hondžo, u svojim eksperimentima sa miševima uočio je da postoji protein (PD1) koji ima ulogu takve “kočnice” za imuni sistem, a potom i način kako da se on odstrani, dok je Alison u Centru za lečenje raka MD Anderson otkrio sličnu, ali drugačiju “kočnicu” (protein CTLA-4).

Na ideji da se inhibicijom ovih “kočnica” imuni sistem pokrene i napadne rak, napravljeni su lekovi koji, mada imaju i sporedne efekte, efikasno leče razne vrste raka. Ilustracija prikazuje ćelije raka u ljudskom telu.

S.B.

—–

*Tokom Nobelove nedelje, izveštavamo vas i ove godine iz dana u dan o pričama iza Nobelovih nagrada

Foto: Depositphotos/Giovanni_Cancemi