OKEAN NEJEDNAKOSTI

Zašto samo 2 odsto današnje ljudske populacije poseduje čak 98 odsto celokupnog svetskog bogatstva? Mada je pitanje zapravo anegdotalno, teško proverljivo, na pošast nejednakosti i porast razlika među najbogatima i siromašnima zaista ukazuju brojni ekonomski parametri.

Sada im se pridružuju i nova, kontroverzna istraživanja evolucionih psihologa koja okrivaju kako ljudi navodno žele da budu – nejednaki.

Evo jednog pouzdanijeg poređenja. Samo osam konkretnih ljudi danas poseduje ukupnu imovinu od 350 milijardi dolara. Istovremeno, čak 3,5 milijarde ljudi, polovina celokupne današnje ljudske populacije, zajedno ima isto toliko bogatstva koliko vredi imanje grupe od osam milijardera.

Koliko vas to nervira? Nejednakost je, bez ikakve sumnje, jedna od najvećih bolesti modernog doba – kao zbirni rezultat kolonijalnih osvajanja u prošlosti, vojne nadmoći, neobrazovanja i raznih boljki savremenog kapitalizma, milijarde ljudi u nerazvijenom delu sveta danas živi u potpunoj bedi. Uz to, razmak između prihoda bogatih i siromašnih se uvećava, postajući “koren svakog društvenog zla”.

Međutim, kognitivni psiholog sa Univerziteta Jejl i jedan od modernih eksperata za nejednakost, Mark Šeskin predstavlja jedno drugačije viđenje o kome piše u novom broju časopisa New Scientist, u autorskom tematu pod nazivom The inequality delusion. On, naime, tvrdi da iako ih tište sve veće socijalne razlike, ljudi zapravo žele društvo u kome vlada nejednakost.

Evo zato i drugog primera – školski razred gde učenici pokazuju različite rezultate na testovima, ali u kome vlada poptuna jednakost i svi dobijaju istu ocenu – bez obzira koliko znaju, svi su ocenjeni trojkom. Koliko vas nervira takva situacija? Šeskin tvrdi da ljudi uopšte ne žele društvo u kome vlada takva “nefer jednakost”. I da zapravo – nju preziru više od nejednakosti.

Raznovrsna i brojna istraživanja već više od deset godina pokazuju da su ljudi spremni i da sami izgube, ako to dovodi do toga da raspodela bude fer. Obično se smatra da su se fer raspodeli ljudi naučili tokom evolucije jer ona svima olakšava preživljavanje i da je ona u samoj srži međuljudskih odnosa i osećanja morala.

Istraživači poput Šeskina otišli su korak dalje i došli do zaključka – da je poštena raspodela navodno važnija i od osećaja jednakosti.

„Nema dokaza da ljude pogađa ekonomska nejednakost sama po sebi“, zaključuje Mark Šeskin u radu u prestižnom časopisu Nature koji je objavio sa dvoje kolega prošle godine.„Ljude pre svega pogađa nešto drugo, nešto što je često pomešano sa nejednakošću: ekonomsko nepoštenje“.

Ovakvi zaključci svakako su zanimljivi, ali nisu ni kritikovani bez razloga – kao i mnogo toga drugog u evolucionoj psihologiji treba ih uzeti sa izvesnom rezervom. Pritom, sasvim je jasno da imaju političke implikacije i dovode u sumnju socijalistička društva kao takva.

I mogu biti pročitana na sledeći, sumoran način – da uz zakonsku regulativu, religijske dogme i običaje postoji i naučno utemeljenje za dalje bogaćenje onih koji su već vrlo bogati. Naravno, ne moramo ih čitati na taj način.

S.B.

—–

Ilustracija: Depositphotos/Curvabezier