PLANETARNE GRANICE
(MEDILAB*) Planetarne granice predstavljaju tačke koje, kada se pređu, mogu da izazovu nepopravljive promene u ekosistemima i klimi, a time i nepredvidive posledice po ljudsko društvo. Prekoračenje tih granica povećava rizik od generisanja velikih, naglih ili nepovratnih promena životne sredine.
Granice rasta, istraživanje koje je predvodio globalni privredni trust Rimski klub (Club of Rome) ranih sedamdesetih godina prošlog veka, oslikale su jedan paradoks u analizi društvenih fenomena i ekonomije – nema bezgraničnog ekonomskog rasta na ograničenoj planeti. Konsekvencu posmatramo i danas, kao muku upravljača, političara, privrednika, ali i svih nas.
U Stokholmskom centru za održivost (Stockholm Resillience Center), grupa naučnika je 2009. godine identifikovala devet ključnih procesa i sistema koji održavaju stabilnost i otpornost naše planete. Taj koncept se koristi kako bi se identifikovali ekološki faktori i uslovi koji utiču na stabilnost planete Zemlje kao sistema na kojem je moguć ljudski život kakav poznajemo.
U istraživanju koje je objavljeno u septembru 2023. godine u časopisu Science Advance, međunarodni tim naučnika je po prvi put obuhvatio procenu svih devet procesa. Ono je prikazalo planetu u poprilično lošem stanju. Koncept planetarnih granica ukazuje na tesne i kompleksne veze između ljudi i planete, kao i na odgovornost i posledice koju ta uzajamnost donosi, istakli su istraživači.
Ubrzanje ljudskih aktivnosti direktno je povećalo pritisak na vitalne granice ekosistema. Šest od devet plantarnih granica već su prekoračene i čovečanstvo je na tim poljima izašlo iz bezbedne zone opstanka, odnosno stabilnog stanja u kojoj se Zemlja nalazila u poslednjih desetak hiljada godina, od poslednjeg ledenog doba.
Čovečanstvo je iskoračilo u nepoznato, odnosno prekoračilo grance u oblastima globalnog zagrevanja, hemijskog zagađenja, gubitka biodiverziteta, promene upotrebe zemljišta, korištenja slatke vode i prekomernog zagađenja azotom i fosforom.
Oblasti koje obuhvataju procese kiselosti okeana, ispuštanja aerosola u atmosferu i stanja ozonskog omotača još uvek nisu prešle crvenu liniju, ali su takođe već dosegle limite u nekim delovima planete. Svi posmatrani procesi su međuzavisni i mogu da utiču jedni na druge u narušavanju ravnoteže.
Ovo istraživanje je treća velika procena okvira planetarnih granica i sada je međunarodni tim naučnika uspeo da pruži detaljniji pregled. Na osnovu više od 2000 studija i uz pomoć računarskih modela i simulacija, urađeno je mapiranje svih devet procesa koji određuju okvire sigurnosti za čovečanstva. Iz kojih se, prema nalazima istraživanja, neumitno istupa.
Kako navodi istraživački tim, računarski modeli funkcionisanja sistema planete Zemlje se koriste za proučavanje interakcija između klime i ekosistema u biosferi. Simulacije su rađene za narednih nekoliko stotina godina, kako bi se omogućilo proučavanje, ne samo procesa koji reaguju relativno brzo na promene, nego i mnogo sporijih procesa koji, u konačnom, određuju ishod promena u životnoj sredini koje se događaju danas.
Istraživanje pokazuje u kojoj meri su okviri za život čoveka u poslednjih 10 hiljada godina narušeni, ali ono što je dovoljno neispitano je njihova međusobna povezanost. Istraživači navode da im okvir planetarnih granica pomaže da prate i komuniciraju kako ovi rastući pritisci destabilizuju našu planetu. Takođe upozoravaju da je posledice svega toga nemoguće predvideti i apeluju na neophodnu saradnju sa donosiocima odluka, privredom i širom zajednicom, kako bi se pokušalo sa smanjenjem pritiska na sve vitalne granice. Tračak nade daje i pozitivan primer procesa oporavka ozonskog omotača, zahvaljujući globalnim inicijativama od devedesetih na ovamo.
—
Tekst: Mihajlo Vujasin
Foto: Stockholm Resilience Centre, based on analysis in Richardson et al 2023
—
*U okviru MEDIALAB serije “Nauka kroz priče” objavljuje seriju tekstova mladih, kreativnih naučnopopularnih autora koji su polaznici škole naučnog novinarstva MEDIALAB koju organizuje Institut za fiziku u okviru inicijative “Nauka kroz priče”