PORTRET JEDNOG DRŽAVNIKA

(Izvan fokusa) Odavno uništeno istorijsko ulje na platnu ne prikazuje onemoćalog starca čiji lik otkriva tragove životnih neuspeha i frustracije, nego pisca i jednog od najvećih državnika u istoriji Velike Britanije, Vinstona Čerčila. Reč je o kontroverznom delu engleskog moderniste Grejema Saterlenda čija je zanimljiva priča oslikava kako poslednje mesece Čerčilove vlasti, tako i kraj britanske kolonijalne dominacije.

Naime, 1954. u jesen Čerčilove političke karijere, kao poklon za 80. rođendan, britanski parlamentarci iz Donjeg doma i Doma lordova zajedno, naručili su izradu njegovog portreta. Slika je naručena od Saterlenda koji se već proslavio po malo neobičnim modernističkim portretima, ali i oslikavanjem stakla i tkanina, kao i zidova nekoliko katedrala. Tokom Drugog svetskog rata kao zvanični ratni umetnik, Saterlend je crtao scene sa fronta.

Njegov budući portret britanskog premijera u poodmaklim godinama (svega četiri i po meseca pred kraj drugog, poslednjeg Čerčilovog mandata) trebalo je da bude izložen u Parlamentu. No, Saterlend i Čerčil već na samom početku nisu mogli da se dogovore kako portret treba da izgleda. Saterlend je, naime, želeo da ovekoveči „stvarnog Čerčila“ , što su neki kritičari kasnije tumačili kao „laskanje na okrutan način“, dok su drugi pominjali i reč „omalovažavajući“. Čerčil je s druge strane želeo da pozira u odori viteza reda Podvezice, kome se inače pristupa isključivo po volji vladajućeg monarha, ali je Saterlend insistirao da Čerčil ostane u uobičajenoj odeći parlamentarca.

U tom trenutku Čerčil je u britanskoj politici je već bio proveo 46 godina, koliko je prošlo od kad je stupio na prvu javnu funkciju. Pre toga je deo života proveo u vojsci po britanskim kolonijama, a već se bio oprobao i kao novinar i pisac. Pisana reč će obeležiti celu njegovu političku karijeru tokom koje je obavljao praktično sve važnije funkcije, uključujući i položaj Prvog lorda admiraliteta, razne ministarske pozicije, kao i mesto premijera. Čerčil je dva puta bio predsednik britanske vlade. Prvi put kao ratni premijer od 1940. do 1945. uspeo je da izvede Britaniju iz najveće krize u njegoj istori kao Blickriga. Drugi put od 1951. do 1955. na funkciju premijera bio je u dubokoj starosti, u vreme kada i nastaje Saterlendov portret.

Čerčil je svoje najveće uspehe postigao pisanim govorima koji se i danas smatraju vrhunskim retoričkim dostignućima (kritičari su govorili se je Čerčil u ratu protiv nadmoćnijeg Hitlera mobilisao engleski jezik). Čerčil je objavio veći broj dela, mahom biografskog i dokumentarnog karaktera, pa je između ostalog dobio i Nobelovu nagradu za književnost. Manje je poznato da je Čerčil bio i amaterski slikar i na svom imanju u Čartvelu celog života slikao je pejzaže. Upravo će tu pozirati Saterlendu.

Isprva je planirano da nakon Čerčilove smrti slika bude izložena u parlamentu. No, posle proslave njegovog 80. rođendana i javnog pokazivanja slika pred Čerčilom, parlamentarcima i ostalim zvanicama, plan je promenjen. Kao lični poklon, slika je odneta na imanje u Čartvel, gde joj se gubi svaki trag. Ustaljeno je viđenje da je slika uništena po nalogu Čerčilove supruge Klementine, što su u više navrata kasnije potvrdili svedoci. Čerčil je, inače, po završetku drugog premijerskog mandata poživeo još čitavu deceniju.

Snimak ceremonije iz Vesminstera prenosio je BBC, pa se pouzdano zna da je Čerčil krajnje ljubazno u svom govoru sliku nazvao „izuzetnim primerom moderne umetnosti“. No, njegov istinski prvi komentar koji je saopštio lordu Moranu bio je da na slici izgleda kao „pijandura bez prebijene pare koju su upravo izvadili iz jarka“.

Zabeleženo je da je sama slika duboko uznemiravala Čerčila što je verovatno razlog zbog koga je njegova supruga sliku i uništila. Nije, međutim, poznato da je to zašto slika nije pogodila njegov karakter, ili upravo suprotno.

S.B./M.Đ.

—–

SLIKA: Wikipedia/Telegraph (U svrhu vizualne identifikacije, u priči koja je posvećena analizi samog dela)