PRIGOVORI DARVINOVOG OCA

(Liste koje pričaju priče) Avgusta 1831. godine, dvadesetdvogodišnji mladić Čarls Darvin našao se na životnoj prekretnici – stiglo mu je pismo koje će posledično promeniti tok svetske nauke.

Čarls je odrastao u velikoj porodici, bio je peto od ukupno šestoro dece. Deda Erazmo Darvin bio je ugledni prirodnjak, a otac Robert bogati lekar koji je silno želeo da se i Čarls posveti medicini. No, Čarlsu je medicinska škola u Edinburgu bila smrtno dosadna, pa ga je vrlo iziritirani otac poslao u Hristov koledž na Univerzitetu Kembridž gde je izučavao umetnost i nauke, ali se spremao da postane anglikanski sveštenik.

Darvin je u duši bio prirodnjak. Na završnoj godini, zajedno sa još nekoliko studenata maštao je da poseti Tenerife i proučava prirodu tropika, pa je kao pripremu za to putovanje u leto 1831. pohađao kurs uglednog geologa Adama Sedžvika gde se pokazao kao vrlo motivisan učenik i istraživač. Tog leta 1831, sedam dana po završetku kursa Čarls se kao svršeni student vratio kući u Šruzberi. Pismo ga je zateklo u pripremama za sveštenički poziv.

Istovremeno, na drugom kraju Britanije pripremana je čuvena ekspedicija brodom Biglom koju je predvodio kapetan Robert Ficroj – zadatak te ekspedicije bio je da plovi Atlantskim okeanom, zatim da obiđe južni deo Južne Amerike, i da na kraju prođe kraj Tahitija i Australije, kako bi se napravilo detaljno hidrografsko snimanje. No, kapetan Ficroj je smatrao da je važno da sa njim putuje i geolog, prirodnjak i džentlmen – koji bi ne samo sakupljao uzorke nego mu i pravio društvo na dugom i samotnom putovanju.

I tako je, zahvaljujući preporuci geologa Adama Sedžvika Darvina po povratku u dom sačekalo pismo – poziv da se priključi ekspediciji HMS Biglom. Još koliko sutradan Darvin je napisao pismo svom mentoru, profesoru Džon Henslou, da zbog protivljenja oca ne može da prihvati poziv, iako bi to rado učinio.

Darvinov otac je inače bio pravi grmalj – visok i težak toliko da je njegov kočijaš uvek morao da ide ispred i proverava da li je pod kuće koju je doktor Darvin posećivao dovoljno čvrst da izdrži njegovu težinu. Rano je ostao udovac – kada je Čarlsu bilo svega 8 godina – i starao se o šestoro dece. Nakon iskustva sa Čarlsovim zapostavljenim studijama medicine, samo je želeo da se Čarls uozbilji i postane sveštenik – nekakva ekspedicija na koju je Čarls pozvan (i koju je trebalo da finansira) zvučala mu je kao nova, mladalačka avantura.

Imao je mnoštvo prigovora i razloga zašto Čarls ne treba da krene na ekspediciju – Čarls ih je sve popisao i poslao u pismu svom ujaku:

1. Nije dobro za moju reputaciju budućeg sveštenoslužitelja
2. Ponuda je prevarantska
3. Mora da su poziciju prirodnjaka ponudili mnogima pre mene
4. Pošto mnogi tu poziciju nisu prihvatili mora da postoje ozbiljni prigovori na brod ili ekspediciju
5. Da se posle toga nikad neću smiriti i voditi stabilan život
6. Da će moj smeštaj biti veoma neudoban
7. Da se ovo može smatrati mojim ponovnim menjanjem profesije
8. Da će biti beskoristan poduhvat.

Dva dana kasnije, Čarls Darvin se spakovao i krenuo na petogodišnju ekspediciju na kojoj će prikupiti dokaze za svoju buduću teoriju evolucije.

M.Đ.

—–

ILUSTRACIJA: Čarls Darvin, ulje na platnu, delo Džona Kolijera iz 1883. godine