PROBLEM SLOMLJENE ŠPAGETE

Da li ste primetili da kada pokušate da prepolovite špagete na pola, one uvek puknu na tri ili više delova?

Ne, ne šalimo se, pitanje je ozbiljno. I ne, mislimo na situacije kada čvrsto stisnete 250 grama špageta obema rukama, približite šake i polako polomite svu testeninu odjednom. Uzmite jedan komad za krajeve i pokušajte da polomite – uvek isto.

No, nije „Nauka kroz priče“ izmislila ovaj problem. Prvo su ga uočili zaludni kuvari u italijanskim restoranima, a pitanjem pucanja špagete bavio se i slavni fizičar Ričard Fejnman koji je primetio ovu osobinu svoje omiljene hrane jednom prilikom kada je za sebe i kolegu spremao večeru. Dva sata kasnije imao je gomilu šašavih teorija i kuhinju punu komadića špageta koji su popadali na sve strane, ali problem nije rešen.

No, naučnici tvrde da je ovo višedecenijsko pitanje sasvim legitimno jer pronalaženjem odgovora na njega učimo o materijalima i elastičnosti. Pucanje je u prirodi čest proces, koji se dešava na primer tokom zemljotresa, rušenja zgrade, frakture kosti, padanja stabala i slično. Razumevanje i kontrolisanje tih procesa može biti itekako važno za čoveka.

I zaista, sada imamo i odgovor na pitanje pucanja špagete i to u obliku novog naučnog rada o kontrolisanju lomljenja nazvanog „Controlling fracture cascades through twisting and quenching“ objavljenog u PNAS-u (Proceedings of the National Academy od Sciences of the United States of America).

Još davno smo saznali zašto dolazi do lomljenja na 3 i više delova: u trenutku pucanja, špageta se savija u suprotnom pravcu i lomi se. Ali, kako to da sprečimo i da polomimo špagetu samo na dva dela? Pošto su izlomili na hiljade komada u svojoj specijalno konstruisanoj aparaturi za lomljenje testenine, tim matematičara sa uglednog MIT-a (Massachusetts Institute of Technology) došao je do rešenja: uzeli su dve stege i uvijali špagete za gotovo 360 stepeni i onda je lomili – na samo dva dela! Uvijanje je sprečilo da se špageta prilikom lomljenja onako snažno izvije na suprotnu stranu i pukne.

I, na kraju, Jörn Dunkel, matematičar sa MIT-a koji je vodio istraživački tim za lomljenje špageta pojasnio je da je to “jedna od onih suštinski zanimljivih stvari koje se vrte okolo”. Pojašnjavajući da ovakva istraživanja mogu pomoći da se razume zašto neki materijali – na primer čelični šipovi u građevini – pucaju pod pritiskom i naporom. Uostalo, kako dodaje, oni istražuju baš mnogo stvari i 10 odsto bi trebalo da bude zabavno.

M.Đ.

—–

FOTO: Depositphotos/julaszka